Počast Pinteru

Britanske zvezde i javne ličnosti odale su počast dramskom piscu, nobelovcu i intelektualcu Haroldu Pinteru, ističući i njegov značaj u borbi za ljudska prava.

Britanske zvezde i javne ličnosti odale su počast dramskom piscu, nobelovcu i intelektualcu Haroldu Pinteru, ističući i njegov značaj u borbi za ljudska prava.

Povodom Pinterove smrti, britanski javni servis Bi-Bi-Si najavio je za danas i proširenu verziju intervjua sa njim iz 2005. godine.

Bivša glumica Glenda Džekson (Jackson) izjavila je da je Pinterova smrt “veliki gubitak ne samo za teatar, već za sve ljude koji se bore za ljudska prava”.

I bivši poslanik britanskog parlamenta Toni Ben (Tony Benn) izjavio je da je Pinter bio “velika ličnost političke scene”.

Pinterova udovica, lejdi Antonija Frejžer (Fraser) rekla je da je bila “velika privilegija živeti sa njim više od 33 godine”.

Pinter je trebalo ovih dana da primi počasnu titulu Centralne škole za dramu u Londonu, ali je morao da se povuče zbog bolesti.

Njegov stil - pintereskno - opisan je čak u Oksfordovom rečniku engleskog jezika.

I ser Majkl Gambon, koji se pojavljivao u mnogim Pinterovim komadima, rekao je “Gardijanu” da je taj slavni pisac bio “Bog svih glumaca”.

“Bio je čovek koji je pisao drame u kojima ste želeli da igrate”, rekao je Gambon, koji igra i u novoj produkciji Pinterove “Ničije zemlje”, čija je premijera zakazana za danas u teatru vojvode od Jorka u Londonu.

Pinter je preminuo u 79. godini od raka jetre, a bolovao je već nekoliko godina.

Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 2005. godine, a osim po dramskom opusu, bio je poznat i kao oštar kritičar britanske i američke spoljne politike.

Pinter je glasno i uporno negodovao protiv zloupotrebe moći širom sveta, a između ostalog, hrabro je napao američko - britansku alijansku i povodom NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, mada nije imao simpatija ni prema tadašnjem srpskom predsedniku Slobodanu Miloševiću. Na tu temu snimio je i dokumenatarc, koji je prikazan te godine u Domu omladine Beograda.

Iako je 2002. godine utvrđeno da boluje od raka, i dalje se aktivno angažovao u suprotstavljanju britanskoj spoljnoj politici, a bio je i jedan od potpisnika protestnog pisma britanskoj vladi povodom rata u Iraku.

Pinterov sajt je www.haroldpinter.org