Podele zbog Polanskog

Hapšenje slavnog filmskog reditelja Romana Polanskog u Švajcvarskoj, na osnovu američke poternice zbog seksualnog odnosa s maloletnicom pre 30 godina, izaziva sve više podela i u američkoj i francuskoj javnosti, a novi momenat u celom slučaju je sudski podatak da je žrtvi Samanti Gejmer, 15 godina nakon što je pobegao iz SAD u Francusku, pristao da plati pola miliona dolara.

Hapšenje slavnog filmskog reditelja Romana Polanskog u Švajcvarskoj, na osnovu američke poternice zbog seksualnog odnosa s maloletnicom pre 30 godina, izaziva sve više podela i u američkoj i francuskoj javnosti, a novi momenat u celom slučaju je sudski podatak da je žrtvi Samanti Gejmer, 15 godina nakon što je pobegao iz SAD u Francusku, pristao da plati pola miliona dolara.

Prema navodima sudskih dokumenata, koje su preneli američki mediji, tajni sporazum Polanskog i žrtve postignut je u oktobru 1993. Objavljen je povodom dvogodišnjih nastojanja Gejmerove da izdejstvuje da joj Polanski isplati dogovorenu sumu, koja je, prema poslednjim sudskim dokumentima iz 1996. iznosila više od 600.000 dolara sa kamatom.

Prema tim sudskim dokumentima, nije poznato da li je Polanski, koji sada čeka u švajcarskom pritvoru odluku o eventualnom izručenju američkim vlastima, u međuvremenu isplatio dogovorenu sumu.

Polanski je pritvoren u Cirihu, po dolasku na aerodrom iz Francuske, na osnovu američkog naloga za njegovo hapšenje, povodom nezakonitog seksualnog odnosa sa 13-godišnjom Gejmerovom 1977. Američko tužilaštvo saopštilo je da je 76-godišnji reditelj bio na Interpolovoj poternici godinama.

Slavni reditelj poljskog porekla trebalo je na Ciriškom filmskom festivalu da primi nagradu za životno delo. On je i ranije dolazio u Švajcarsku, dok je Englesku izbegavao strahujući od mogućeg hapšenja i izručenja SAD.

Polanski je priznao svojevremeno pred sudom da je imao seksualni odnos sa maloletnicom, nakon čega je promenjena prvobitna optužnica, koja ga je teretila, između ostalog, i za silovanje i sodomiju. Polanski je, međutim, napustio SAD pre izricanja presude 1978. i od tada se nije vraćao.

Gejmerova je tužila Polanskog krajem 1988. godine, ali je u januaru ove tražila od američkog suda da povuče sve optužbe protiv njega, navodeći da bi objavljivanje detalja celog slučaja naškodilo njenoj porodici.

Hapšenje Polanskog, koji je dobio Oskara za film “Pijanista” o vremenu nacističke okupacije Varšave, izazvalo je najpre burne reakcije i osudu u Holivudu i političkim krugovima, ali su se potom pojavile i ocene da
ne bi trebalo da ima poseban tretman samo zato što je “veliko rediteljsko ime”, kako je izjavio i guverner Kalifornije i bivši glumac Arnold Švarceneger.

S druge strane, peticiju za oslobađanje Polanskog potpisali su, između ostalih, ieditelji Pedro Almodovar, Stiven Frirs, Vudi Alen, Martin Skorseze, Dejvid Linč, Itan Koen.., glumice Monika Beluči i Fani Ardant, te pisac “Pijaniste” Ronald Hauard.

Dok Polanski čeka u pritvoru u Cirihu odluku o izručenju i dok holivudski krem zdušno traži njegovo oslobađanje, sve češći su i novinski komentari, posebno feminističkih autorki, prema kojima bi mu trebalo suditi za silovanje.

Polanski nikada nije bio popularan među desničarima američke kulture, ali sada i srednja Amerika sve više želi da ga vidi pred kalifornijskim sudom - sudeći prema TV i radio emisijama, komentarima i uredničkim kolumnama.

Holivudska elita funkcioniše kao svojevrsni fan klub Polanskog, koga vidi kao velikog evropskog reditelja autorskog filma, navodeći da je priznao krivicu samo kao deo dogovora, ali se plašio da će biti izigran. Zato je navodno i napustio SAD. Njegovi branioci takođe navode i da je preživeo holokaust u Poljskoj za vreme Drugog svetskog rata, te da je doživeo i porodičnu tragediju kada su sledbenici ozloglašenog Čarlsa Mensona brutalno ubili suprugu Polanskog, Šeron Tejt.

Osim u SAD, slučaj Polanski izazvao je podele i u Francuskoj, čiji je državljanin postao po odlasku iz SAD.

Nakon par dana opšte podrške pritvorenom reditelju, i u Francuskoj su se pojavili drugačiji glasovi, uključujući u partiji predsednika Nikole Sarkozija, koji je među prvima i stao u odbranu Polanskog. I Zeleni su kritikovali Sarkozijevu administraciju što se suviše brzo svrstala na stranu Polanskog, posebno što je u pitanju ozbiljan zločin koji mu se stavlja na teret, a ministre su napali i ultradesničari, uključujući Žan-Mari Le Pena, koji ih je optužio da podržavaju “pedofila u ime prava političko-umetničke klase”.

Prema anketi “Figaroa”, sprovedenoj onlajn među 30.000 učesnika, više od 70 odsto ispitanih navelo je da bi Polanski trebalo da se suoči sa licem pravde.

Polanskog je podržao, s druge strane, filozof Bernar-Anri Levi, koji je izjavio francuskim medijima da Švajcarska verovatno ima ozbiljnijih krivičnih pitanja kojima bi trebalo da se posveti nego što je slučaj reditelja koji je, kako je rekao, “možda počinio mladalačku grešku”.

Ipak, podrška Polanskom ni u umetničkim i intelektualnim krugovima nije jednodušna, pa je tako poznati reditelj i producent Lik Beson izjavio da je Polanski “čovek koga voli mnogo, a malo poznaje” i da, iako su njihove ćerke dobre prijateljice, smatra da je “pravda jedna i da bi trebalo da bude ista za sve”.

“Videćemo šta će se desiti. Nemam neko posebno mišljenje u vezi sa ovim, ali imam ćerku, staru 13 godina. Ako bi ona bila nečija žrtva, ništa se ne bi za mene promenilo ni posle 30 godina”, rekao je Beson.

Polanskog su u pritvoru, čija lokacija nije do sada precizirana, posetile i pojedine francuske i poljske diplomate, koje su potom saopštile samo da se prema njemu korektno postupa.

(SEEcult.org)