Podrška na delu
Udruženje Krokodil jedna je od retkih organizacija u Srbiji, pa i u regionu, koja se aktivno uključila u podršku građanima Ukrajine u ratnim uslovima – kako dostavljanjem pomoći za prevremeno rođene bebe u Harkovu, tako i preusmeravanjem rezidencijalnog programa za književne stvaraoce iz Ukrajine, ali i svojevrsnim osvešćivanjem domaće javnosti o toj krizi – u čemu, paradoksalno, ima najviše problema.
Tim Krokodila, na čelu sa Vladimirom Arsenijevićem, lično je dostavio početkom proteklog leta prikupljenu humanitarnu pomoć za Perinatalni centar u Harkovu. Proputovali su ukupno oko 2.200 kilometara – najpre 800 do Užgoroda, a potom 1.400 do Harkova.
Reč je o pomoći u vidu respiratora za bebe težine manje od jednog kilograma, hrane i pelena, takođe za prevremeno rođenu decu. Dodatnu pomoć prikupili su stanovnici Užgoroda, a preneta je do Harkova u dva vozila koja je ustupio Komitet za medicinsku pomoć zakarpatske oblasti, rekao je Arsenijević 18. oktobra u Krokodilovom centru za književnost, predstavljajući program hitnih rezidencija za ukrajinske pisce, kao i prve goste – Elinu Slobođanjuk i Marka Livina.
“Ukrajina je ogromna zemlja, mislim da u Srbiji ta svest još ne postoji”, rekao je Arsenijević, koji je u junu objavljivao na društvenim mrežama tok celog poduhvata, probleme na granicama i konačno uručenje pomoći, prikupljane inače na osnovu javnog poziva Krokodila svima koji mogu da se priključe humanitarnoj kampanji i pokažu empatiju i solidarnost s nedužnim žrtvama rata.
“Time smo našu misiju obavili i nekako pokušali da dokažemo pre svega samima sebi da je moguće organizovati takvu vrstu pomoći, da je moguće bez infrastrukturne moći učiniti makar jednim delom da se život olakša ljudima koji su se našli u takvim okolnostima. Ono čime smo bili vođeni i o čemu smo takođe tamo razgovarali, kao i sa našim gostima ovde, jeste ta situacija u Srbiji i odnos prema agresiji u Ukrajini. Pokušavamo da dokučimo zašto je ona takva kakva jeste”, rekao je Arsenijević, podsećajući da je Krokodil, nakon dostavljanja humanitarne pomoći, organizovao još nekoliko događaja u svom centru, kao i razgovor sa ukrajinskim piscem i prevodiocem Andrijem Ljubkom, koji je takođe bio velika podrška i prilikom dostavljanja pomoći u Harkov. Jedna od debata 14. festivala Krokodil, održanog u Beogradu i Novom Sadu sredinom juna, takođe je bila posvećena ratu u Ukrajini, a među učesnicima je bila Darina Ševčenko iz Kyev Independenta.
Povodom ruske invazije na Ukrajinu, Krokodil je pokrenuo i program Prostori slobode, u okviru kojeg organizuje projekat hitnih rezidencijalnih programa za književne stvaraoce iz Ukrajine, a prvi od njih stigli su nedavno – istoričarka, autorka i politehnološkinja dr Elina Slobođanjuk, koja se smatra začetnicom kopirajtinga na postsovjetskom prostoru i u Istočnoj Evropi, te novinar i pisac Mark Livin, suosnivač portala The Village Ukraine i autor podkasta o psihologiji Простими словами (Jednostavnim rečima).
“Iskoristili smo priliku da je Evropska kulturna fondacija raspisala jedan brzi konkurs za kulturne aktivnosti koje podrazumevaju razmenu sa Ukrajinom i mi smo odlučili da naš rezidencijalni program, koji vodimo od 2012. godine u kontinuitetu, posvetimo ukrajinskim autorima - ne samo piscima, nego i književnim stvaraocima, među kojima ima i proznih pisaca, i pesnika, prevodilaca, urednika, esejista, kolumnista, kantautora, repera…U početku smo mislili da će naš partner u ovom projektu biti Ukrajinski PEN centar. Mi smo se sa njima sreli u čuvenoj zgradi “Slovo” u Harkovu, međutim, upravo kada smo raspisivali konkurs, desila se ona glupost na Kosovu sa registraskim tablicama i to je prestrašilo naše moguće partnere u Ukrajini i oni su se povukli iz projekta”, rekao je Arsenijević, dodajući da su, bez obzira na to, uz pomoć ljudi koji su učestvovali u radnoj grupi i žiriju projekta “Prostori slobode”, a to su sa ukrajinske strane pisac i prevodilac Andrij Ljubka i Ana Tatarenko, prevoditeljka koja je potpisala veliki broj prevoda dela srpske književnosti na ukrajinski jezik, te književnice Ivana Bodrožić i Ana Bastašić, uspeli da dopru do velikog broja književnih stvaralaca i dobili fenomenalan odziv na osnovu kojeg su napravili izbor.
Rezidencijalni program počeo je u oktobru, traje osam meseci – do maja 2023, i svakog meseca će biti po dvoje gostiju, što znači ukupno 16 rezidencijalnih meseci u okviru osam kalendarskih, naveo je Arsenijević.
Jedan od problema u pogledu gostovanja ukrajinskih književnih stvaralaca su dozvole za izlazak iz zemlje, što je poseban izazov kada su u pitanju vojni obveznici, muškarci. “Do maja ćemo imati veoma interesantan zbir različitih gošći i gostiju koji će umnogome doprineti da se slika o Ukrajini malo izbalansira i dobije nešto lepši oblik”, rekao je Arsenijević, najavljujući, nakon boravka Marka Livina i Eline Slobođanjuk, i autorku Juliju Iljuhu, istoričarku Marinu Mihajluk, prevoditeljku Zorjanu Guk, lingvistu i pisca Romana Trifonova i književnice Anu Lucjuk i Tetjanu Pjankovu.
Osim dostavljanja pomoći za Perinatalni centar u Harkovu i hitnih rezidencija za ukrajinske književne stvaraoce, Krokodil pokušava da unapredi empatiju prema stradanju građana u Ukrajini i akcijama u javnom prostoru. Tako je nedavno, uz pomoć dvoje street art umetnika, izrađen mural posvećen pesnikinji Lesji Ukrajinki (1871-1913) na zidu ispred Krokodilovog centra za književnost – na Malim stepenicama kod Brankovog mosta. Uz njen lik, na žuto-plavoj pozadini ispisani su i njeni stihovi na ukrajinskom i na srpskom jeziku, ali je ubrzo, međutim, pretrpeo vandalizam.
“Da li treba da nas čudi da nije prošlo ni nedelju dana i taj mural je vandalizovan - neko je bacio crnu boju na stihove na ukrajinskom. Taj mural je zaista impresivan i čitava pozicija zida je fenomenalna, pogled odatle. Tu imate praktično čitav jedan amfiteatar kod nekadašnje Železničke stanice odakle možete da vidite taj mural. Moć koju taj mural projektuje je izrazita i očito je to jako smetalo - moram da kažem - mrziteljima bilo čega što miriše na normalnost. Prosto je fenomenalno da vi sa jedne strane – kako se odvija ta borba - imate murale posvećene Putinu, ili imate tu čitavu navalu vizuelnog zagađenja na beogradskim zidovima sa likom Ratka Mladića, kojima se glorifikuju ratni zločinci i ispisuje da je Ratko Mladić – srpski heroj, a sa druge strane stavite lik mlade lepe žene, na kraju krajeva pesnikinje sa kraja 19. veka, i njene stihove, i onda dobijete takvu reakciju da je to uništeno”, rekao je Arsenijević.
Vandalizovan mural, foto: Krokodil
Osim murala, ovih dana je uništena i tabla na ulazu u Krokodilov centar za književnost, ali i tabla na kojoj je bilo napisano: “Molimo vas nemojte da bacate smeće. Hvala”.
“Kada neko lomi table kojima se ljudi pozivaju da održavaju okolinu čistom, zaista morate to da stavite u jedan kontekst koji je jako interesantan i pre svega poražavajući za društvo u kojem mi živimo”, konstatovao je Arsenijević.
Krokodil je, povodom vandalizovanja murala Lesje Ukrajinke pozvao nadležne institucije da reaguju i kazne sve one koji krše zakon i neposredno i ugrožavaju javni red, mir i bezbednost građana.
Na muralu su ispisani njeni stihovi iz poetske drame u tri čina "Šumska pesma", objavljene 1911. godine: “Ne, živa sam! I živeću večno! U srcu nosim nešto što ne umire”!
(SEEcult.org)
*Funded by the Stabilisation Fund for Culture and Education 2022 of the German Federal Foreign Office and the Goethe Institut
