Poetska drama o stradanju
Premijerom drame “Deca radosti” Milene Marković u režiji Snežane Trišić, Atelje 212 obeležiće 12. novembra 60 godina od osnivanja, odnosno od svoje prve predstave “Faust” u režiji Mire Trailović, izvedene u maloj sali nekadašnjeg lista “Borba” sa 212 mesta. Atelje 212 obeležavaće jubilej tokom cele sezone, ali ne prigodno, već što većim brojem novih predstava, najavio je upravnik tog pozorišta Branimir Brstina.
“Svi smo mi ovde deca radosti, ali i veliki broj dece radosti nije sa nama, a u ovih 60 godina je stvarao velika dela za račun ove kuće i na zadovoljstvo publike, koju očekujemo i u narednih zlatnih 60 godina. Daćemo ih u ruke mladim ljudima kojih ima dovoljno i koji mogu da vatru ove kuće ponesu dalje, a i da se ponose mestom na kom su počeli”, izjavio je Brstina 10. novembra na konferenciji za novinare.
Novi dramaturg Ateljea Dimitrije Kokanov ocenio je da komad “Deca radosti” na neki način artikuliše, između ostalog, i tih 60 godina Ateljea 212, jer su glavni likovi otprilike njegovi vršnjaci.
“Ova epska priča bavi se promenom epohe i slamanjem te epohe 90-ih godina, obrađuje dva velika fenomena koja vezujemo za to prošlo vreme, a to su fenomeni rokenrola i Jugoslavije. Deca radosti su živela u vremenu prosperiteta, izgradnje i vere u miran i lagodan život, a kasnije su neslavno završila prilikom svih političkih nemira 90-ih, što u ovom komadu i označava tu veliku prekretnicu. Deca su ta koja nisu uspela da nastave da žive ono što su roditelji njima zaveštali, ona i nisu bila vaspitana tako da mogu da nastave dalje”, rekao je Kokanov.
Kako je dodao, rediteljka je tekst čitala vrlo slojevito i “analizirala punktove razvoja rokenrola, razvoja jedne zemlje i njenog raspadanja, kao i raspadanja tog muzičkog pravca u ovim kulturnim kontekstima u kojima se nalazimo”.
Istaknuta dramska autorka, pesnikinja i filmska scenaristkinja Milena Marković napomenula je da je to njen prvi komad o umetnosti.
“Uvek sam izbegavala da pišem o sebi, o ljudima sličnim meni, a mislim da sam sada uspela u tome jer sam u godinama kada to mogu da otpevam bez neke projekcije mitomanije, mitologije, provincijalizma, kojima su često ljudi skloni u našim sredinama kada pišu o tim temama. Pisala sam o generaciji na koju sam se ugledala i koju sam mrzela, pošto to uvek ide zajedno, pisala sam o svojoj generaciji i o ljudima koji su nas napravili i o jednom prekidu u kome na neki način dajem tezu da mi nismo odrasli”, izjavila je Milena Marković.
“Gledala sam probe i ushićena sam time da su svi na neki način učitali i videli sebe u toj priči. Znači da sam verovatno nešto ubola”, rekla je autorka.
Rediteljka Snežana Trišić je najavila da se “predstava bavi presekom jedne epohe kroz živote petoro mladih ljudi i njihovih porodica, nasleđem koje su im porodice ostavile i onim šta su oni mogli, šta su umeli da sa tim nasleđem urade”.
“Bilo mi je zanimljivo da presek epohe pratim kroz živote tih pet ljudi, kroz pojavu i raspad rokenrola, kojem moja generacija nije pripadala, samo sam uhvatila neke restlove, ali koji jeste obeležio i moje i odrastanje ovih mladih glumaca. Ovo je bilo naše suočavanje sa značajem pojave tog fenomena za život svakog mladog čoveka i deteta”, istakla je rediteljka.
“Takođe mi je bilo veoma važno da se bavim pitanjem umetnosti i umetnika kroz ovo delo. To je ono gde smo se svi povezali, gde je priča o kolektivnom stradanju postala priča o ličnom stradanju, o stradanju porodice i tih petoro mladih ljudi. Dakle, to je poetska drama o stradanju koje se događa kroz razne ideološke i političke kontekste, pre svega mislim na uspostavljanje i raspad Jugoslavije, ratove 90-ih i onda do novog, našeg doba. Bilo mi je zanimljivo, tužno i bolno da je to stradanje jedina konstanta u svim tim vremenima i promenama. Ono nosi i ogromnu priču o herojstvu, o idealima koji se uspostavljaju i gube, o ljubavi koje ima ili nema, o ljubavi koja se ne može zadržati, o ljubavi koja strašno boli”, rekla je Snežana Trišić.
“Uzbudljivost i emotivnost ove drame, a nadam se i predstave, bolno prati i širi kontekst nastajanja ustrojstva u kome sada živimo”, dodala je ona.
Milena Marković je napomenula da je predstava zabavna, i pored tih tema, a glumački ansambl bravurozan.
“To je Atelje 212 u svom baroknom vidu”, ocenila je Milena Marković.
U predstavi igraju mladi glumci Filip Hajduković, Marko Grabež, Jelena Gavrilović, Milica Trifunović i Miodrag Dragićević, kao i Gorica Popović, Nenad Ćirić, Marko Gvero, Milica Mihajlović, Miodrag Krstović, Radmila Tomović, Bojan Žirović, Isidora Minić, Katarina Žutić i Vladislav Mihailović.
Scenograf je Darko Nedeljković, kostimografkinja Maja Mirković, kompozitorka Irena Popović, koreografkinja Bojana Robinson.(SEEcult.org)
