Popularna nauka

Festival nauke u Beogradu okupio je od 4. do 7. decembra 26.000 posetilaca, među kojima su bili đaci iz 450 škola u Srbiji, ali i mnogi mališani predškolskog uzrasta koji su imali priliku da vide korisne bakterije, upoznaju način na koji se prenosi zvuk kroz slušni kanal, kako treba brinuti o zubima, kako će izgledati budući najveći teleskop, zašto je koristan detlić za drvo, šta se jelo u praistoriji ili kako kruži voda u prirodi.

Deca su u Zepter expo centru (bivšoj robnoj kući Kluz) imala priliku da se oprobaju i kao reporteri u TV studiju “Superškole”, izveštavajući šta im se najviše svidelo, šta su naučili i koji su im najjači utisci sa 8. Festivala nauke, na kojem je, pod sloganom “Sve je moguće”, učestvovalo 550 stručnjaka.

Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu predstavio je budući najveći teleskop na svetu, čiji će prečnik biti veći od dužine košarkaškog terena, a Medicinski fakultet je pojasnio kako se zvuk prenosi kroz sušni kanal i kako mozak prepoznaje i obrađuje impulse koje dobija.

Posebno interesovanje izazvao je program Fakulteta veterinarske medicine u okviru kojeg su mališani mogli da pogledaju pod mikroskom korisne bakterije koje se dodaju mleku da bi nastao jogurt, a zainteresovao ih je i “Put u središte zuba” istraživačke grupe Stomatološkog fakulteta u Beogradu, koji im je omogućio da pogledaju pod mikroskopom živac, ali i strašni karijes.

Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” pojasnio je posetiocima zašto detlić lupa kljunom po kori drveta, te kako pronalazi i tamani crve štetne po drvo.

Takođe, videli su i ptičja gnezda i jaja raznih vrsta ptica, kao i ptičja pera, prepariranu vevericu, slepog miša, bubašvabu…

Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu pojasnio je mališanima šta su slobodni radikali i zašto su neprijatelji ljudskog tela, kao i kako se od njih odbraniti, koje su namirnice bogate antioksidansima i šta je uopšte zdrava ishrana.

Posebno zanimanje izazvala je i Ejmsova soba, koju je osmislio američki nacucnik Adelbert Ejms, u kojoj su mališani mogli da dožive optičku iluziju i uvere se da to ipak nije obična prostorija – kako izgleda na prvi pogled, jer u njoj ništa nije kao što izgleda.

Institut "Jovan Cvijić" prikazao je kako se odvija kruženje vode u prirodi, a "Vinča projekat" Centra za digitalnu arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu poveo je mališane, uz pomoć tehnologije i arheologije, u hiljadama godina staru vinčansku kuhinju. U praistorijskoj Vinči, kako su mogli saznati, osnovna biljna hrana bile su žitarice i mahunarke, a glavna namirnica životinjskog porekla bilo je meso, i to svinje, ovce, koze, krave, jelena, divlje svinje… Vinčanci su jeli i meso psa, kornjače, dabra, jazavca, lisice.. a blizina Dunava pružila im je i ribe i rečnih školjki na trpezi.

Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu predočila je šta se dešava kada vešta ruka psihologa promeša različite informacije i uzburka čula.

Centar za robotiku Instituta "Mihajlo Pupin" ukazao je da su istraživači veoma blizu razvoja sintetičkog bića - androidnog robota koji verno oponaša biološki sistem, menja izraze lica, pokreće se.....

Ekspertinejdžeri su pomoću savremene tehnologije oživeli tradicionalnu izradu pirotskih ćilima, udahnuli novi život uspomenama baka kroz savete za šminkanje iz davnih vremena...

I ove godine među atrakcijama Festivala nauke bio je program Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra (NKTC) posvećen rasvetljavanju krivičnih dela i identifikovanju izvršilaca pomoću DNK analize, bioloških tragova, detekcije droge, veštačenja, forenzičke akustike, foto-robota i brojnih drugih pomagač…

Kompanija NIS Srbija, sponzor Festivala, ponovo je predstavila program “Nevidljivi svet nafte” – priču o nastanku nafte i gasa, o tome kako se stvaraju u starim sedimentnim basenima i gde se kriju među mineralima i stenama. Mališani su mogli čuti nešto više o nevidljivim moćima naše planete i prirodnim silama koje na nju utiču i koje nas se zbog svoje važnosti svakodnevno tiču.

Pitomi pitoni, ples spajdermena i najčudesniji primerci biljnog sveta, čekali su publiku na Naučno-fantastičnoj bini u Studentskom kulturnom centru, gde su gostovali stručnjaci sa stranih univerziteta i instituta. Naučnici iz Švedske izveli su biološki šou, a njihove kolege iz Nemačke predstavile su Ig Nobelovu nagradu kojom su se ove godine okitili za istraživanja iz oblasti biologije.

“Eksplodirajuća otkrića” i “Kreativni problemi” bili su neki od najposećenijih programa u SKC-u.

Deo programa održan je i u galeriji Narodne banke Srbije, gde je posebnu pažnju izazvala “Zelena zona” – program posvećen planeti Zemlji i načinima na koje je moguće sačuvati je za buduće generacije.

Ulaznice su koštale 450 finara, odnosno 380 za organizovane posete đaka.

Prijatelj manifestacije je MT:S, a sponzori i podrška su: Erste banka, Bambi, Grafix, Francuski institut, Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja, Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu kao i Institut Servantes.

*Foto: Suzana Milosavljević Ilijić (SEEcult.org) & FN

(SEEcult.org)