Priđi bliže
Praško bijenale savremene umetnosti Matter of Art, čije je prvo izdanje posvećeno temama bliskosti i empatije, obuhvata radove više od 40 umetnika različitih generacija iz Češke i sveta, među kojima su i Marina Abramović, Dragoljub Raša Todosijević i Selma Selman.
Prema navodima kustosa izložbe “Priđi bliže” Tereze Stejskalove i Vita Harvaneka, predstavljeni radovi komuniciraju emocionalno i fizičko iskustvo koje je i ambivalentno i kompleksno. “Priđi bliže”, govore radovi na izložbi, ali ujedno ukazuju i da ta bliskost može da bude i neugodna.
Postavka u Gradskoj galeriji Praga sa radovima Raše Todosijevića i Marine Abramović, foto: Yakub Kral
Izložba podseća na pedagogiju nelagodnosti, usredsređenu na ambivalentne emocije koje igraju centralnu ulogu u propitivanju dominantnih idelogija i društvenih navika.
“Priđi bliže” poziva sve na angažovanje u fizičkoj i mentalnoj bliskosti. To može da bude rečenica koju odrasla osoba govori detetu, može biti erotski ili prijateljski poziv, ali može da bude i pretnja. Susreti mogu biti u duhu međusobnog razumevanja, ali i fundamentalnog nerazumevanja. Bliskost i empatija, kao glavne teme izložbe, osnovne su ljudske potrebe i izrazi brige za drugog, naveli su kustosi izložbe, koja je otvorena 21. jula, a organizuje je inicijativa tranzit.cz, u saradnji sa Gradskom galerijom u Pragu i drugim izložbenim prostorima prvog izdanja bijenala “Matter of Art”.
Da li umetnost može da bude medijator iskustva kroz klasne, rodne i kulturne linije? Da li je moguće emocionalno i senzualno osetiti iskustvo nekog drugog, nekoga sa kim nemamo ništa zajedničko? Možemo li da delimo iskustvo koje je, u svojoj suštini, potpuno strano za nas, jer dolazimo iz različitih društveno-kulturoloških okruženja i imamo drugačija iskustva? To su neka od pitanja koja postavlja izložba “Priđi bliže”, ukazujući na univerzalna iskustva, ali i ona koja su zasnovana na drugim osnovama.
Kustosi ukazuju da i galerije i muzeji tradicionalno preferiraju određene vrste iskustva, dok druga ignorišu. U tom smislu smatraju da ni svet umetnosti i kulture nije nevin, već ga oblikuju socijalni uslovi u kojima nastaje. Na taj način reflektuje ekonomske, rodne i relacije moći, geografije, nacionalnog identiteta, dominantnih centara kulture (i njihovih institutcija i ideologija), tržišta umetnosti ili kriterijuma mejnstrim medija. Sve te snage oblikuju umetnost, zbog čega ona mora da im kritički pristupi, naveli su Tereza Stejskalová (1981), likovna kritičarka, kustoskinja i programska direktorka tranzit.cz, koja predaje savremenu umetnost na FAMU u Pragu, i kustos i teoretičar umetnosti Vít Havránek (1971), prodekan Akademije umetnosti u Pragu.
Izložba “Priđi bliže” ih istražuje koristeći alternativne taktike pronađene u emotivnosti i inkluzivnosti. Inspiracija za takav način razmišljanja dolazi od pojma treće strane, odnosno potrage za alternativom u svetu koji nudi samo dva pogleda. Kao primer, kustosi su naveli Pokret nesvrstanih za vreme Hladnog rata, često citiran koncept trećeg puta, ili ideju o trećem rodu, ili magazin Third Text.
Kao specifičan primer takvog “trećeg glasa” u oblasti umetnosti, kustosi su naveli status soc-realizma u Indoneziji i Filipinima. U tim zemljama soc-realizam se našao u poziciji zabranjene umetničke forme, dok su apstrakcija ili konceptualizam pomogli autoritarnim režimima da se predstave kao pro-Zapadni i demokratski orijentisani. Takvi istorijski primeri u kontrastu su sa iskustvom Istočne Evrope, koja posle 1989. godine i pada Berlinskog zida vidi realizam kao mrtvu prorežimsku propagandu, a zapadnoevropsku avangardnu umetnost kao jedinu vodeću snagu univerzalne istorije.
Navodeći da se duh našeg vremena rađa u sličnim kontradiktornostima, kustosi ukazuju da ga je moguće pronaći u raspadajućim odnosima starog sveta, u ožiljcima koji su urezani u današnje vreme. Ti ožiljci nastaju uglavnom na marginama, ali su danas svuda oko nas, pa čak i u središtu, uključujući prestonice starih cenatara zapadne civilizacije. Preuzimaju formu rasne diskriminacije, ekoloških kriza i nesposobnosti društva da se izbori sa izbegličkom krizom ili sa pandemijom korona virusa.
Umetnički pokreti koji reaguju na taj fenomen, između ostalog i vraćanjem realizma na nivo umetničkog jezika (soc-realizam, neorealizam, cinema vérité, fukeiron, novi realizam, dokumentarni realizam itd.), čine to ne samo radi sebe, već da bi ponudili nove načine pogleda na svet.
Na izložbi učestvuju umetnici: Adriena Šimotová, Alena Kučerová, Alice Nikitinová, Alina Kopytsa, Allan Elgart, Alžběta Bačíková, Anna Kravets, Antanas Sutkus, Bohumila Doleželová, Candice Breitz, Collection of flint stones from the open-air museum in Bolatice, Elisabeth Subrin, Eric Baudelaire, Eva Springerová, Hafiz Rancajale, Indefinite Collective, Institute of Anxiety, Isabela Grosseová & Jesper Alvaer, Iza Pavlina, Jean-Charles de Quillacq, Jirka Skála, Jiří Žák, Karol Radziszewski, Krešimir Golik, Lucy Beech, Marina Abramović, Milan Mikuláštík, Mothers Artlovers, Naděžda Plíšková, Olga Čechová, Otty Widasari, Pauline Boudry & Renate Lorenz, Ragnar Kjartansson, Raša Todosijević, Renato Guttuso, Róbert Gabriš, Selma Selman, Studio of Irreversible Change, Sung Tieu, Taring Padi, Thomas Hirschhorn, Tuan Mami, Veronika Šrek Bromová, Věra Merhautová i Viola Ježková.
Selma Selman, (c) Irfan Brković
Izložba će biti otvorena do 11. novembra, a organizovana je uz podršku ERSTE fondacije, koja je glavni partner inicijative tranzit.cz.
Novoosnovano bijenale “Mattert of Art” član je Alijanse istočnoevropskih bijenala, u kojoj su i OFF-bijenale u Budimpešti i bijenala u Kijevu i Varšavi.
*Naslovna i fotografije sa otvaranja: Come Closer: Bienále Ve věci umění / Matter of Art 2020. u Gradskoj galeriji Praga u Gradskoj biblioteci, © Tereza Havlínková
(SEEcult.org)
