Priznanja i nagrade Kolarčeve zadužbine

Kolarčeva zadužbina u Beogradu svečano je uručila 15. aprila godišnje plakete za izuzetan doprinos njenoj programskoj delatnosti profesoru Filološkog fakulteta u Beogradu dr Veljku Brboriću i prof. Fakulteta muzičke umetnosti mr Ljubiši Jovanoviću, dok je nagradu Galerije Kolarčeve zadužbine za najbolju samostalnu izložbu u sezoni 2019/2020. dobila mr Jelena Ilić. Priznanja Odbora Kolarčeve zdužbine svečano su uručena uoči koncerta “Barok parti”, na kojem je nastupio i flautista Ljubiša Jovanović.

U ime dobitnika, prof. Brborić, koji predaje na Katedri za srpski jezik sa južnoslovenskim književnostima, podsetio je na važnost Kolarčeve zadužbine i značaj dobročinstva njenog osnivača Ilije Milosavljevića Kolarca, jednog od najbogatijih Srba druge polovine 19. veka.

“Kolarčeva zadužbina je važno mesto na kulturnoj mapi Srbije i Beograda, iako je Kolarac preminuo 1878. godine Zadužbina i danas obavlja misiju koju je zadužbinar osmislio i namenio. U tome mu je svojski pomagao, posle zadužbinareve smrti, kada je i napravljeno ovo zdanje (1932), Aleksandar Belić, verovatno najagilniji i najangažovaniji Srbin da se testamentarna želja zadužbinara ostvari – da se Zadužbina napravi i da njeni sadržaji budu u skladu sa voljom i željom zadužbinara. A vremena su bila takva da to nije bilo lako. Muke nisu bile male, a posle Kolarčeve smrti prvo su postojali problemi sa testamentom, a potom su sledili Balkanski ratovi i dva svetska rata, što je umnogome uticalo i na rad i na kontinuitet rada ove vredne i značajne Zadužbine, koja se nalazi na Studentskom trgu, uz rektorat Univerziteta u Beogradu, Srpsku akademiju nauka i umetnosti, značajne fakultete, ali i brojne druge kulturne ustanove i institucije”, istakao je Brborić.

Podsetio je i da u Kolarčevom testamentu piše: “Sve svoje imanje zaveštavam na korist mog naroda, i to na ovaj način: Da se iz svega imanja obrazuje Fond iz koga će se vremenom imati podići srpski univerzitet. (...) Iz ovog Fonda da se nagrađuju dobra književna dela ne samo Srba iz današnje kneževine, nego dobra književna dela Srba iz sviju predela srpskih, no samo dela pisana ćirilicom” (1877).

“Zgrada Zadužbine u današnjem obliku završena je 1932, posle 54 godine, i evo je već 88 godina, u misiji koju joj je odredio zadužbinar. Ovo ne mogu prećutati, Zadužbina danas jedva opstaje, jer joj je država uzela sve fondove posle rata, a danas o njoj ne brine na odgovoran način. To pomalo  govori kakvi smo potomci svojih predaka”, konstatovao je Brborić.

“Nekada su naši bogataši, ostavljali zadužbine, a zapitajmo se šta danas rade srpske pareše i šta će oni ostaviti budućim generacijama. Ko će njih pominjati kada prođe koja decenija, prošlo je evo već 143 godine od smrti Kolarca, a ova Zadužbina, ako bude sreće može biti samo još sjajnija, još moćnija i još značajnija”, istakao je Brborić i izpozvao na optimizam i strpljenje. “Ostaje nam da se strpimo, možda će doći vreme da se uverimo u ono Vukovo: Ne da se, ali će se dati. Ako se dalo Vuku, ako se dalo Kolarcu i Beliću neka Bog da se da i našoj generaciji”.

Dr Veljko Brborić redovni je profesor Filološkog fakulteta u Beogradu na predmetima metodika nastave srpskog jezika kao maternjeg, metodika nastave srpskog jezika kao stranog, metodika nastave književnosti i pravopis srpskog jezika. Doktorirao je 2003. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu odbranivši disertaciju na temu “Pravopis srpskog jezika u nastavnoj praksi”. Dugogodišnji je saradnik Katedre za srpski jezik Centra za predavačku delatnost. Od 2007. godine član je Saveta ove katedre, a 2011. postao je i njen predsednik.

Publika u Kolarčevoj zadužbini prvi put je imala priliku da sluša njegovo predavanje 2004. godine u okviru ciklusa “O aktuelnim pitanjima srpskog pravopisa”, a zatim i u nizu drugih ciklusa koji su se bavili  negovanjem  i zaštitom srpskog jezika, pisma, opšte jezičke kulture i pismenosti. Profesor Brborić je prilikom obeležavanja 80-godišnjice kontinuirane predavačke delatnosti na Kolarcu posvetio svoj nastup konceptu permanentnog obrazovanja i značaju javnih tribina u promociji kulture i nauke.

Dodeljivanje plakete prof. Brboriću, kako je istaknuto u obrazloženju, predstavlja gest poštovanja za pokazanu stručnost, istrajnost i posvećeno angažovanje tokom dugogodišnje programske saradnje.

Prof. Ljubiša Jovanović diplomirao je i magistrirao na FMU u Beogradu kod prof. Miodraga Azanjca. Usavršavao se u klasi prof. Kristijana Lardea u Parizu, gde je dobio diplomu Supérieur de Concertiste 1983. Nakon toga ostvaruje dugogodišnju saradnju sa Orelom Nikoleom, jednim od najvećih muzičara i flautskih pedagoga 20. veka.

Tokom karijere održao je više od 1.500 solističkih i kamernih koncerata, od kojih oko sto na podijumu Kolarca, na svim značajnim festivalima u regionu, kao i širom sveta.

Dobitnik je mnogobrojnih domaćih i stranih nagrada i priznanja. Stalni je član Ansambla za novu muziku i trija Anima. Osnivač je i predsednik Profesionalnog ansambla Camerata Serbica (2004). Od 2010. godine je umetnički rukovodilac i dirigent ansambala Lola klasik, a 2013. godine osnovao je festival BUNT. Početkom 2017. preuzeo je umetničko rukovodstvo kao dirigent Dečje filharmonije, pod okriljem Fondacije “Deca deci”.

Nagrada Galerije Kolarčeve zadužbine dodeljena je Jeleni Ilić (1973, Beograd) za izložbu “Tu sam”, održanu u julu 2020. Tom izložbom nastavila je istraživanje u domenu privatnog, svakodnevnog vizuelnog repertoara, razvijajući specifičan crtački rukopis koji posvećeno i istrajno reflektuje autorkina lična preispitivanja i iskustva.

Odluka o dodeli nagrade Jeleni Ilić zasnovana je na temeljnoj i sveobuhvatnoj reprezentaciji rada u izložbenom formatu koji je umetnički zaokružen i jasno artikulisan, kako u formalno-estetskom, tako i u konceptualnom smislu, čime se izložba “Tu sam” izdvojila u godišnjem repertoaru Galerije Kolarčeve zadužbine, navedeno je u obrazloženju.  

Jelena Ilić diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2003, gde je i magistrirala 2008. Izlagala je 16 puta samostalno i učestvovala je na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Svečanost povodom priznanja Kolarčeve zadužbine bila planirana za 22. novembar 2020. godine povodom obeležavanja 142 godine Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca, ali je tada odložena zbog teške epidemiološke situacije.

*Foto: Kolarac

(SEEcult.org)