Program 51. OS

Raspoloženje Beograđana deceniju posle demokratskih promena biće provereno svetlosnom instalacijom švedskog umetnika Erika Krikorca koja će 5. oktobra biti postavljena na Palati “Albanija” u okviru 51. Oktobarskog salona, a najveća međunarodna izložba u Beogradu biće zvanično otvorena 8. oktobra u bivšoj zgradi Vojne akademije u Resavskoj, dodeljene Muzeju grada.

Raspoloženje Beograđana deceniju posle demokratskih promena biće provereno svetlosnom instalacijom švedskog umetnika Erika Krikorca koja će 5. oktobra biti postavljena na Palati “Albanija” u okviru 51. Oktobarskog salona, a najveća međunarodna izložba u Beogradu biće zvanično otvorena 8. oktobra u bivšoj zgradi Vojne akademije u Resavskoj, dodeljene Muzeju grada.

Prema koncepciji umetničkog direktora 51. OS, švedskog kustosa Juana Puseta (Johan Poussete), na izložbi “Noć nam prija”, koja se bavi temama individualnog i kolektivnog sećanja, rekonstrukcijom istorije i percepcijom stvarnosti, učestvuje 20 umetnika iz Srbije i sveta, među kojima su i međunarodno renomirani i sasvim mladi, a pojedini će predstaviti više od jednog rada.

Osim švedskog umetnika Krikorca, učesnici 51. OS su Ana Adamović, Dušica Dražić i Zoran Naskovski iz Srbije, Maja Bajević (BiH), Roza Barba (Italija), Tereza Habard i Aleksander Birhler (SAD), Vilijam Kentridž (JAR), Junas Dalberj (Danska), Tim Ečels i Stiv Mekvin iz Velike Britanije, Amar Kanvar (Indija), Eva Kok (Danska), David Maljković (Hrvatska), Arnaut Mik (Holandija), Harun Farocki (Češka), Omer Fast (Izrael) i Karl Mikael fon Hausvolt i Tumas Nordanstad (Švedska).

“Nismo želeli previše umetnika, jer smo išli na kvalitet, a ne na kvantitet, a i želeli smo da svakom umetniku pružimo adekvatan prostor i vreme”, rekao je Puset 24. septembra na konferenciji za novinare, izražavajući veliko zadovoljstvo izborom bivše vojne zgrade za 51. OS, jer je “potpuno fascinantna i igra ulogu u samom konceptu izložbe”.

S obrizom da su sećanje i istorija osnova njegovog koncepta, bivša zgrada Vojne akademije dobiće još jednu istorijsku dimenziju, a prema rečima Puseta, 51. OS pokazaće i kako to vojno zdanje, koje će sada biti otvoreno za najširu javnost, može da bude dobar prostor i ubuduće.

Naziv izložbe “Noć nam prija” deo je citata iz eseja Horhe Luisa Borhesa, koji otvara pitanje nesvesnog selektivnog sećanja, odnosno pamćenja (Ne mogu da prođem kroz predgrađa u samotnoj noći a da ne pomislim da nama prija noć jer potiskuje nevažne detalje, baš kao i naše sećanje).

Individualni izbor i kako reformulisati sećanje i strategije zaboravljanja predstavljaju zajednički imenitelji kustoske koncepcije i umetničkih dela 51. OS, koja su uglavnom iz domena videa i filmskih instalacija.

“Verujemo da umetnost može da doprinese širem razumevaju naših izbora, poveća interesovanje za proces promišljanja onoga što smo videli, kao i kritičkom posmatranju sveta”, rekao je Puset, dodajući da će izložba doprineti rekonstrukciji prošlosti kroz radove koji većinom neposredno deluju na posetioce, ali imaju i dublje slojeve.

OS počinje na desetogodišnjicu velikih demonstracija u Beogradu svetlosnom instalacijom “Emotivni gradovi” (www.emotionalcities.com) švedskog umetnika Erika Krikorca na Palati “Albanija”, kojom poziva građane da odgovore bojom na pitanje kako se osećaju.

Boja tog rada će se menjati u zavisnosti od raspoloženja građana, a prema rečima Puseta, ako bude preovladavala purpurna - značiće nešto strašno i zabrinjavajuće, dok je zeleno “onako”, a crveno znači sreću.

Uoči zvaničnog otvaranja 51. OS, 7. oktobra u Likovnoj galeriji KCB-a biće otvorena prateća izložba Sigalita Landaua iz Izraela, dobitnika nagrade KCB-a na 49. Salonu, dok će u Artgetu biti prikazana izložba čuvenog nemačkog kustosa i umetničkog direktora 47. OS Renea Bloka “Love it or Leave it”.

Na svečanom otvaranju, 8. oktobra u 19 sati, tradicionalno će biti proglašeni ovogodišnji dobitnici nagrada, a već sutradan će posetioce voditi kroz izložbu Puset i kokustoskinja Selia Prado.

Budući da najveći deo radova čine video i filmovi, posetilac će morati da provede više od pet sati ako hoće da vidi OS, rekla je direktorka KCB-a Mia David, koja je najavila i raznovrstran prateći program u Resavskoj, koji će biti realizovan u saradnji s nevladinim organizacijama, alternativnim umetničkim grupama i pojednicima, a obuhvata i različite edukativne programe namenjene različitim ciljnim grupama.

Između ostalog, Maja Uzelac i Tijana Todorović prave namenski film o OS u četiri epizode, koje će biti emitovane na RTS-u kao glavnom medijskom sponzoru Salona.

Predsednik Odbora Oktobarskog salona i zamenik gradskog sekretara za kulturu Aleksandar Peković rekao je da budžet 51. OS iznosi 30 miliona dinara, od čega su gradske vlasti obezbedile 21 milion, četiri miliona je iz rebalansa budžeta, četiri miliona od Ministarstva kulture, a ostalo je od partnera i sponzora.

Peković je istakao da 51. OS reaguje na svetske trendove u savremenoj umetnosti, a izrazio je posebno zadovoljstvo i što je uspostavljeno partnerstvo sa ambasadom Švedske u Beogradu. Posebno oduševljenje izrazio je prostorom bivše vojne zgrade u kojoj će biti Muzej grada. “Zaljubili smo se u prostor”, rekao je Peković.

Direktorka Muzeja grada Beograda Danica Jovović Prodanović rekla je da priča o tom muzeju “traje sto godina”, a navodeći da je bivša zgrada Vojne akademije veliki i zahtevan objekat, najavila je za sledeću godinu konkurs za idejno rešenje rekonstrukcije.

Prvi put ove godine biće prodavane ulaznice za Oktobarski salon, po ceni od 200 dinara, ali će biti u formi članskih karata, pa će posetioci moći da uđu na izložbu koliko hoće puta.

OS će prvi put imati i novine - u cilju popularisanja u najširoj javnosti, a najavljena su tri izdanja u po 30.000 primeraka, koja će biti distribuirana širom grada.

Oktobarski salon, koji su gradske vlasti osnovale 1960. godine kao izložbu najboljih ostvarenja u oblasti likovnih umetnosti, menjao je tokom poluvekovne istorije koncepciju i oblike organizovanja, a od 2001. imenuje se umetnički direktor koji predlaže koncept Salona.

Umetnička direktorka 45. OS - prvog međunarodnog, bila je 2004. godine kustoskinja i istoričarka umetnosti Anda Rotenberg iz Poljske, dok je 2005. koncept osmislila beogradska istoričarka umetnosti i kustoskinja Darka Radosavljević Vasiljević, 2006. nemački kustos Rene Blok, a 2007. Lorand Heđi iz Mađarske. Umetnička direktorka 2008. bila je istoričarka umetnosti i kustoškinja Bojana Pejić, koja živi i radi u Berlinu od početka 90-ih.

Prošle godine umetnička direktorka jubilarnog, 50. Salona bila je Branislava Anđelković, direktorka Muzeja savremene umetnosti Beograd, koja je osmislila izložbu “Okolnost”, kao pregled markantnih, inspirativnih i kritički utemeljenih umetničkih pozicija u Srbiji u ovom trenutku.

Ravnopravne nagrade 50. Oktobarskog salona dobili su Katarina Zdjelar, Darinka Pop-Mitić i Dragoljub Raša Todosijević, dok je nagrada KCB-a dodeljena Aleksandru Jestroviću alijas Jamesdinu, a nagrada srpske sekcije AICA (Međunarodnog udruženja likovnih kritičara) Vladimiru Nikoliću za rad “Pra-ubistvo”. Nikolić je za taj rad dobio i nagradu žirija Muzeja primenjene umetnosti, kao i novinarskog žirija.

Sajt Oktobarskog salona je www.oktobarskisalon.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, kao i detaljno u PRILOZIMA

(SEEcult.org)