Prostori slobodnog mišljenja
Srpski paviljon na 16. Bijenalu arhitekture u Veneciji, koji će svečano otvoriti 24. maja ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, predstavlja projekat “Slobodna škola je slobodan prostor” Branka Stanojevića i saradnika, koji reafirmiše zaostavštinu i ideje arhitekte i profesora Bogdana Bogdanovića i inicira dijalog o prostorima slobodnog mišljenja danas.
Izložba za srpski paviljon, čiji je komesar arhitekta Dejan Todorović, izabran je jednoglasnom odlukom žirija na dvostepenom konkursu, na koji je stiglo bilo 46 radova.
Projekat “Slobodna škola je slobodan prostor”, u čijem su autorskom timu i Milena Strahinović, Nikola Đekić i Milutin Komanović, odabran je zbog mogućnosti da reaktualizacijom nasleđa pokrene dinamičan dijalog o prostorima slobodnog mišljenja i njihovom uticaju na izgradnju smisla, naveo je Stručni savet za nastup Srbije na 16. Bijenalu arhitekture, koje će biti održano od 26. maja do 25. novembra na temu “Slobodan prostor / Freelance”.
Umetnički direktori 16. Bijenala arhitekture Ivon Farel (Yvonne Farrell) i Šeli Maknamara (Shelley McNamara) iz Irske pozvali su tom temom na otkrivanje različitosti, specifičnosti i kontinuiteta u arhitekturi koja se zasniva na ljudima, mestu, vremenu i istoriji.
Projekat izabran za srpski paviljon, kako je navedeno u obrazloženju, na direktan i smislen način otvara pitanja “slobodnog prostora” (slobodne knjige - slobodne misli - slobodne arhitekture), čime je uspešno preskočio “prag” u problematizaciji teme 16. Bijenala arhitekture, ponudivši konkretne primera sa praktičnim sadržajima i prikazima.
“Rad se ne zaustavlja na izložbi, već ima dublje značenje i angažovanje u aktiviranju jednog zaboravljenog Slobodnog prostora - Slobodne škole. Autor odabranog rada je jedini ponudio aktivistički pristup ovogodišnjoj temi i motivaciju da izložba kojom bi Srbija nastupila na Bijenalu, praktično bude korak ka ostvarenju namere da se u Srbiji reaktivira Slobodan prostor. Na taj način ovim radom se pokreću mnoga pitanja koja u svom aktivističkom pristupu mogu da pomognu rađanju novih sloboda i novih slobodnih prostora, a sama izložba ima budućnost i uticaj i nakon trajanja u Paviljonu Srbije na Bijenalu u Veneciji, čime dobija na svojoj atraktivnosti i značaju”, naveo je žiri, koji su činili članovi Stručnog Saveta: istoričaka umetnosti mr Ljiljana Miletić Abramović (predsednica) i arhitekte vanredni profesor Aleksandru Vuja (potpredsednik), Slobodan Jović, Predrag Milutinović i Natalija Ristanović, istoričaka umetnosti dr Maja Ćirić i arhitekta i vanredna prof. Vesna Cagić Milošević.
Seoska škola filozofije arhitekture 2018. godine
Izborom predloga “Slobodna škola je slobodan prostor”, kako je istaknuto, “ne priziva se samo zaostavština arhitekte i profesora Bogdana Bogdanovića, već se uvođenjem proteklog vremena kao elementa ukazuje na aktuelnost njegovih ideja podržanih osobenom pedagoškom praksom”. “Izmeštanjem murala, koji je simbol i inspiracija izložbe, pronađenog u Seoskoj školi za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću, ukazuje se na povezanost ‘niske’ i ‘visoke’ kulture, podređene i dominantne, populizma i elitizma, lokalnog i univerzalnog. Međutim, ova binarna logika nema za cilj da služi neoliberalnom kapitalizmu, već da pokrene kompleksan i dinamičan saznajni proces, na taj način braneći poziciju beskompromisnog i aktivnog intelektualca”, naveo je žiri.
Takođe, izabrani rad “polazi od tematizacije koja uključuje arhetipsku višeznačnost i simboličnost arhitekture i otvara mnogostruge perspektive ideje o slobodnom prostoru i vremenu, odražava precizno sadašnji trenutak i predstavlja radoznalo i kritičko razmišljanje o prošlosti i projektovanje ka budućnosti”.
Izborom rada “Slobodna škola je slobodan prostor”, žiri/Savet je zauzeo i stav da su u okviru aktuelnih stremljenja u struci, a naročito u lokalnom kontekstu, inicijativa i aktivizam savremeniji odgovor na temu nego samo visok stepen vizuelnog identiteta.
“Rad uključuje i faktor emocije i intuicije, interpretacijom unosi dimenziju stvarnosti i znalački suptilno preklapa elemente arhitekture i u vidu artefakta snažne značenjske i vizuelne simbolike izmešta u izložbeni prostor Bijenala u Veneciji”, naveo je žiri, smatrajući da izabrani rad doprinosi uspostavljanju mnogostrukih veza i značenja u složenom polju arhitekture uz jasnu problematizaciju teme ovogodišnjeg Bijenala, ali i otvorenim dijalogom u struci i ponudom novih rešenja.
Izložbu u srpskom paviljonu organizuje Muzej primenjene umetnosti u Beogradu, u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije.
(SEEcult.org)