Radost i patnja
NIN-ova nagrada za najbolji roman 2011. godine svečano je uručena 23. januara u Skupštini Beograda Slobodanu Tišmi za "Bernardijevu sobu" u izdanju Kulturnog centra Novi Sad, a nagrađeni autor, koji je stekao opšte simpatije skromnošću i iskrenošću, održao je besedu koju je nazvao “Radost za stvaraoca, patnja za stvorenog”.
NIN-ova nagrada za najbolji roman 2011. godine svečano je uručena 23. januara u Skupštini Beograda Slobodanu Tišmi za "Bernardijevu sobu" u izdanju Kulturnog centra Novi Sad, a nagrađeni autor, koji je stekao opšte simpatije skromnošću i iskrenošću, održao je besedu koju je nazvao “Radost za stvaraoca, patnja za stvorenog”.
Pisac, pesnik i konceptualni umetnik, Tišma je dobio plaketu od glavnog i odgovornog urednika nedeljnika NIN Nebojše Spaića, a novčani deo, u iznosu od milion dinara (oko 10.000 evra) uručila mu je direktorka Telekoma Srbije za odnose sa javnošću Milica Marković.
Zahvaljujući na nagradi, Tišma je rekao, između ostalog, da su političari i umetnici kao braća, jer su i politika i umetnost područja volje za moć koja podrazumeva i stvaranje i kreaciju, kao nešto pozitivno, ali i nadvladavanje i poništavanje.
"Političari kreiraju naše živote, kao što ja kreiram likove u nekoj mojoj priči, igram se sa njima. Kako im je, samo Bog zna, no volja za moć, volja za stvaranjem je povezana sa subjektom, a kažu da više nema subjekta, nema autora, pa samim tim nema ni volje za moć. Postoji samo tekst koji se samoorganizuje, koji me vozi i stvara, koji me uprosečnjava", naveo je Tišma, koji je NIN-ovu nagradu dobio u konkurenciji još pet romana u najužem izboru - "Oda manjem zlu" Voje Čolanovića, "Almaški kružoci lečenih mesečara" Frane Petrinovića, "Kontrolni punkt" Davida Albaharija, "Mein Kampf" Svetislava Basare, te "Sasvim skromni darovi" Uglješe Šajtinca.
Čolanović, Albahari i Basara su ranije već dobili NIN-ovu nagradu - Čolanović 1987. za roman “Zebnja na rasklapanje”, Albahari 1996. za "Mamac", a Basara 2006. za “Uspon i pad Parkinsonove bolesti”.
Žiri NIN-ove nagrade istakao je u obrazloženju, koje je pročitala Vladislava Gordić Petković, da se Tišmin roman izdvojio osobenom perspektivom ljudske izolacije i umetničke samodovoljnosti, koja izuzetno uverljivo komunicira sa čitaocem.
"U pitanju je pažljivo orkestrirana meditativna proza samosvojnog pisca, muzičara i performera, čije formalne vrednosti obogaćuju savremenu srpsku prozu približavajući je najrecentnijim kretanjima u svetskom romanu", istakla je Vladislava Gordić Petković, dodajući i da je Tišma postao panker u tridesetoj, pesnik u pedesetoj, prozaista u šezdesetoj, a sve to vreme bio je “tiha snaga onog finog Novog Sada”.
“Napisao je sagu o slatkoj suvišnosti, povest o tome kako je i divno i teško nikad ne odrasti. Povest surovu i nežnu, baš kakav je i život; povest razigranu, baš kakva je prava umetnost”, istakao je žiri NIN-ove nagrade kojim je predsedavao Vasa Pavković, a članovi su i bili i Ljiljana Šop, Mića Vujčić i Mileta Aćimović Ivkov.
Svečanost je održana u prisustvu predstavnika kulturnog i javnog života, među kojima su bili i dosadašnji dobitnici NIN-one nagrade
Dragan Velikić (Ruski prozor), Goran Petrović (Sitničarnica “Kod srećne ruke”), Radoslav Petković (Sudbina i komentari), Milisav Savić (Hleb i strah), Dragoslav Mihajlović (Čizmaši)...
Povodom NIN-one nagrade, Tišma će 24. januara biti gost i KCNS-a, koji je najavio da će nagrađeni roman objaviti u novom izdanju od 3.000 primeraka.
U razgovoru povodom nagrađenog romana učestvovaće, osim Tišme, i članica žirija Vladislava Gordić Petković, kao i Vladimir Kopicl i Laslo Blašković.
Tišma će 28. januara biit gost i januarskog "Pesničenja" u Kulturnom centru Rex, a nedavno je, inače, nastupio i u Društvenom centru u Novom Sadu koji je funkcionisao tri nedelje u napuštenoj kasarni, na inicijativu grupe udruženja građana i pojedinaca.
Rođen 1946. u Staroj Pazovi, Tišma je studirao književnost u Novom Sadu i Beogradu. U mladosti se bavio pisanjem poezije, konceptualnom umetnošću i rok muzikom - bio je jedan od osnivača novosadskih novotalasnih bendova Luna i La Strada.
Nakon odluke žirija da mu dodeli NIN-ovu nagradu, izjavio je da je možda nije zaslužio i da misli da se ne izdvaja po mnogo čemu od drugih. Rekao je i da je prešao put od marginalca do priznatog pisca i da je možda malo izneverio zavet iz mladosti da neće primati nagrade i da će uvek stajati sa strane.
Autor je knjiga: “Marinizmi" (poezija), 1995; “Vrt kao to” (poezija), 1997; “Blues diary” (pesnički dnevnik), 2001; “Urvidek" (priče), 2005; “Pjesme" (poezija), 2007; “Quattro stagioni" (roman), 2009.
(SEEcult.org)
