Retrospektiva Škarta u MPU

Umetnička grupa Škart, čiji je kredo zasnovan na saradnji, igri i toleranciji, uz korišćenje metoda savremenih aktivističkih kolektiva, predstavlja se od 9. oktobra u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu izložbom “Poluvreme” na kojoj prvi put prikazuje arhivski materijal iz protekle 22 godine svog rada: samizdat-samodat produkciju, ulični aktivizam, grafički dizajn,12-godišnje inicijative horova Horkeškart i Proba, nove-Nove radinosti i Pesničenja.

Mobiljke, biljke na točkovima sa Bijenala arhitekture u Veneciji, na kojem su predstavljali Srbiju 2010. godine, čudnorasklopiva SEAS kutija i Pesmašina, mašina za snimanje poezije posetilaca... otvaraju prostor interaktivnosti i igre.

Svakoga dana u okviru izložbe odvijaće se različiti programi - od ručnog dobojavanja premijerne slikovnice pokojnog Saše Markovića Mikroba do pesničkih i kantautorskih nastupa, programa Arhitektonske radionice 301, Klipana u pudingu, ženskih i muških vezilja, sedeonica, radionica, gledaonica i pričaonica.

Izložba obuhvata i jednodnevno učešće grupa sa kojima škartovci godinama sarađuju: Elektrana (Pančevo), AKTO (Bitolj), Radionica 301, Karkatag, Iglene uši (Beograd)…

Umetničku grupu Škart tokom proteklih dvadesetak godina čine arhitekte-dizajneri Đorđe Balmazović Žole i Dragan Protić Prota, uz povremeno učešće raznih umetnika, kolega, poznanika, zanatlija ili pesnika-amatera.

Njihova umetnost nastaje na granicama aktivizma, poezije, muzike, arhitekture, likovne i primenjene umetnosti. Široko polje delovanja omogućava članovima grupe “društvenu proizvodnju prostora”, tj. jedinstven uticaj na društvo u kojem deluju, u sistemu umetnosti ili potpuno van njega.

Kustos izložbe Slobodan Jovanović istakao je u katalogu da “delovanje grupe ‘škart’ u urbanom okruženju, kao i u zabačenim sredinama, pokazuje hrabrost i inventivnost, uz određenu dozu lucidnosti i aktivističkog humora, koji su sastojci težnji ovog kolektiva da se na duhovit i analitički način pozabavi nekim pitanjima savremenog društva”.

Aktivnost grupe Škart tokom 90-ih godina XX veka kreće se od dizajna knjiga, ka performansima i akcijama (čitanje tuđe poezije na festivalima poezije u Jugoslaviji, izvođenje arhitektonske himne “Armatura”, deljenje “primenjene poezije” Tuga, bonova za osećanja i projekta “Tvoje govno – tvoja odgovornost” na pijacama, ulicama i ispred supermarketa...).

Početkom XXI veka, škartovci angažuju samohrane majke za rad na vezu “Nove kuvarice”, organizuju otvoreni muzički kolektiv za nesluhiste i sluhiste Horkeškart i eksperimentalni muzički kolektiv Proba...

Na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2010. godine istakli su se konceptom igre kao osnove međuljudskih odnosa.

Projekat je nazvan “Klackalište – poligon neravnoteže”, a na otvaranju izložbe u Paviljonu Srbije nastupili su horovi Kombinat iz Ljubljane i Proba iz Beograda. Velegradska pesma Vaska Pope bila je podsticaj za pravljenje hodalica mobiljaka, tj. biljaka u pokretnim saksijama. Igra sa biljkama, klackalicama, stihovima i konceptom arhitekture neke su od polaznih tačaka tog projekta koji je nastavak njihovog korišćenja metoda savremenih aktivističkih kolektiva u koncipiranju, prezentaciji i komunikaciji radova.

Poslednjih godina škartovci se bave organizacijom treninga aktivne poezije “Pesničenje”, arhitekturom neuravnoteženih klackalica i hodalica mobiljkama, zaključno sa “umetničkom okupacijom” muzeja u projektu “Domuzej”.

I presek najznačajnijih aktivnosti tokom 20-godišnje karijere, koji predstavljaju u MPU, Dragan Protić i Đorđe Balzamović izražavaju na njima svojstven način*:

“škart”, Dragan Protić:
Ovde, u poslednje 22 godine, nikada
nije vreme. Ili je nevreme ili je
poluvreme. Vidiš i sam/a kako je
danas.
Zato neću pisati o 22 godine škarta
(slučajno se poklapa, znaj). Ni
prethodnih godina nismo pisali o
sebi, pa nećemo ni sada.
Umesto kukanja i mukanja, nastavljamo
na razne načine da kažemo i
pokažemo ono što mislimo.

Dosta ovih slova (treba nam pesma
nova).

“škart”, Đorđe Balmazović:
Muzeji i galerije postali su crkve,
mesta hodočašća.
Budući da nisam ljubitelj izlaganja
sopstvenih radova, uvek sam se
pitao koga uopšte zanima to što mi
radimo?
Stoga, ako već izlažemo, što nije
često, trudimo se da prostor,
ako već mora da trpi
naše radove, bude bar prijateljski
otvoren i srdačan prema mogućim
posetiocima. Da liči na dnevnu sobu,
na mesto gde će ljudi rado doći i
ostati, razgovarati, koristiti ga, i
osećati se kao kod kuće.
Gde se neće plašiti da glasno govore.

*(objavljeno u katalogu izložbe)

Izložba u MPU biće otvorena do 26. oktobra.

(SEEcult.org)