Rezolucija 827
Izložba “Rezolucija 827”, nazvana prema rezoluciji UN o osnivanju Haškog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, zajednički je projekat Biroa muzeja Stedelijk u Amsterdamu (SMBA) i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), a predstavlja radove umetnika iz regiona i Holandije, koji razmatraju pitanja odgovornosti u društvima iz kojih potiču.
Na izložbi “Rezolucija 827”, koja će biti otvorena 18. aprila u SMBA-u, projektnom prostoru Stedelijka, učestvuju umetnici: Kristina Benjocki, Lana Čmajčanin i Adela Jušić, Anna Dasović, Doplgenger (Isidora Ilić i Boško Prostran), Saša Karalić, Vladimir Miladinović, Kventon Miler (Quenton Miller), Čarls van Oterdijk (Charles van Otterdijk) i Nikola Radić Lucati.
Cilj izložbe, čiji su kustosi Jele Bauhaus (Jelle Bouwhuis) iz SMBA i Zoran Erić iz MSUB-a, jeste da razmotri pitanja kojima se analiziraju uzroci formiranja Haškog suda za bivšu Jugoslaviju, kao i posledice njegovih odluka u trenutku kada se očekuje okončanje mandata tog suda.
Polazna tačka za izložbu, kako je saopštio MSUB, sastojala se u tome da se pronađe zajednički imenitelj u analizi društva u Srbiji i drugim republikama bivše Jugoslavije s jedne strane i Holandije sa druge strane, te da se otvori rasprava o zajedničkim neuralgičnim tačkama, kao što je genocid u Srebrenici koji je bio predmet istrage u Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).
Saša Karalić, Tako je lepo što više ne moramo da pričamo o politici, holandski politički slogani, video rad, 2013.
Umetnici razmatraju pitanja odgovornosti u svakom od društava, a njihovi radovi bave se načinom na koji je moguće uspostaviti odnos prema zločinima kroz obradu vizuelnih i audio materijala prikupljenih od strane MKSJ-a i drugih arhiva. U tom kontekstu se postavlja pitanje kakva je ekonomska i politička dinamika razvoja država bivše Jugoslavije? One su sada uključene u proces “normalizacije”, a pritom im nedostaje sposobnost ili volja da prevaziđu traumatska iskustva iz svoje skorašnje istorije. Takođe, postavlja se pitanje uloge Holandije u tom procesu.
Vladimir Miladinović, Slobodni predmeti, serija crteža, 2015.
Umetnički projekti na izložbi reflektuju ta pitanja bez zauzimanja paternalističkog, didaktičkog ili optuživačkog stava i ne bave se "vizuelnom reprezentacijom zločina". Naprotiv, istraživački su orijentisani i otvaraju prostor za javnu raspravu o pitanjima koja su ostala nerešena i nakon više od 20 godina.
Adela Jušić i Lana Čmajčanin, Ja više nikada neću pričati o ratu, 2011. video performans
U okviru izložbe, 23. aprila u Stedelijk muzeju biće organizovana panel diskusija na kojoj će umetnici, teoretičari i kustosi predstaviti dugoročne diskurzivne umetničke projekte, koji su pokrenuli slične debate o tim delikatnim pitanjima na prostoru bivše Jugoslavije. Takođe, biće razmotreno delovanje Haškog tribunala iz perspektive Holandije.
Kao učesnici su najavljeni Damir Arsenijević (De Monfor Univerzitet, Lester), Zoran Erić (MSUB), umetnik i tužilac za ratne zločine Džejson Fajl (Jason File) i umetnica Milica Tomić, jedan od osnivača grupe “Spomenik” i pokretač projekta i radne grupe “Četiri lica Omarske”. Moderator diskusije će biti Arno van Rosmalen (Roosmalen), direktor institucije Stroom Den Haag.
Izložba “Rezolucija 827” predstavlja drugi korak u saradnji Stedelijka i MSUB-a. Prethodno je u Salonu MSU u Beogradu i Birou Stedelijk muzeja predstavljena izložba “Tri berze” Zaharija Formvolta, američkog umetnika koji živi u Holandiji.
Obe izložbe su realizovane u okviru programa Globalne saradnje (Global Collaborations), koji je realizovan uz podršku fondacija “Mondrijan” i “Ammodo”.
Izložba “Rezolucija 827” biće otvorena do 31. maja.
(SEEcult.org)