Sarajevsko Narodno pozorište u beogradskom NP posle tri decenije
Narodno pozorište u Sarajevu gostuje 20. i 21. februara u Narodnom pozorištu u Beogradu prvi put posle više od 30 godina, a izvešće dramu “To nikad nigdje nije bilo” prema motivima romana “Istorija bolesti” Tvrtka Kulenovića, u režiji Dina Mustafića, te balet “Žetva” Borisa Papandopula, u koreografiji i režiji Edine Papo.
V.d. upravnika NP u Beogradu Svetislav Goncić i reditelj Dino Mustafić, koji je i direktor NP Sarajevo, izrazili su 19. februara na konferenciji za novinare zadovoljstvo obnavljanjem saradnje, u okviru koje je beogradsko NP nedavno gostovalo u Sarajevu.
Izrazivši zahvalnost za topao prijem predstave “Ožalošćena porodica” i baleta “Sedam smrtnih grehova” u Sarajevu, Goncić je istakao da je ovo vreme povezivanja i da je saradnja dva teatra “dobar način da ovaj kulturološki prostor, koji postoji u jednom širem smislu”, podstakne novi kvalitet. “Uveren sam da će iz ovakvih gostovanja i druženja sigurno izaći nešto kreativno novo”, rekao je Goncić, koji je gostima čestitao jubilej – stogodišnjicu osnivanja NP Sarajevo, koja se obeležava u sezoni 2021/22.
Mustafić je izjavio da je to veliki jubilej za naše prostore, dodajući da postoji mnogo razloga zbog kojih saradnja sa NP Beograd ne bi smela da bude incidentna, nego kontinuirana.
“Mnoge velike i važne dramske, autorske, rediteljske, glumačke, baletne i operne ličnosti povezivale su ove dve kuće, radile na obe pozornice. Jedan od naših upravnika na samom početku osnivanja bio je Branislav Nušić, jedan od onih koji je zaslužan za razvijanje scenske umetnosti u našem gradu i uopšte u Bosni i Hercegovini”, rekao je Mustafić.
Pominjući da živimo u vremenu u kojem je kultura važan segment društvenog života, naglasio je da svaka generacija ima obavezu da da pečat svom vremenu.
“Za moju generaciju, u kojoj se taj prostor razdvojio, kada su nametnute neke nove granice, barijere, administrativne, političke, jedan od zadataka, kao svake umetničke zajednice, upravo je da se takve stvari preskoče, da se ljudi povežu i da se probamo približiti jedni drugima po onome što nas spaja, što je naša zajednička prošlost. Onda je to svakako umetnost i umetnički jezik. Umetnici se prepoznaju na specifičan način, po senzibilitetu, po jeziku emocija, po raznim metafizičkim znacima. Nešto od toga su beogradske kolege pokazale na sceni NP Sarajevo. I mi ćemo to prezentovati na ovom gostovanju”, poručio je Mustafić.
Mustafić je izrazio uverenje da će uprave dve kuće učiniti sve da pokušaju produbiti saradnju, posebno zbog nekih novih “tamnih oblaka” u regionu.
“Kultura je važna i na planu kulturne diplomatije i na planu okruženja u kojem ćemo odgajati nove generacije, nadam se u miru, u relaksiranijoj atmosferi nego što je to bio slučaj s mojom generacijom”, rekao je Mustafić. “Nećemo biti naivni i praviti se da to ne postoji. Nažalost, ponovo su neki tamni oblaci nad Zapadnim Balkanom. Tim pre mi se čini da je jedan od zadataka, pa i misija kulture i kulturnih institucija da upravo ovakvim posetama, razgovorima, dijalogom između nas i publike, otvorimo neke drugačije i nove perspektive”, naglasio je Mustafić.
To nikad nigdje nije bilo, foto: Velija Hasanbegović
Koreografkinja Edina Papo, koja je predsednica UO NP Sarajevo, takođe je zahvalila na gostoprimstvu, dodajući da je balet vrlo kompleksna umetnost koja ne postoji bez ovakvih kontakata i razmena.
“Mi ne možemo živeti zatvoreni u svoje sredine. Zato sam presrećna što smo gosti u NP Beograd i što sarajevski balet, ovakav kakav je danas, ispisuje svoju istoriju i pokazuje se u najlepšem, najotvorenijem i najoptimističnijem načinu u baletu ‘Žetva’”, rekla je Edina Papo.
Prema njenim rečima, već duže istražuje tu ideju i rad hrvatskog kompozitora Papandopula, kao i rad velike balerine i pedagoga Nine Kirsanove, prvakinje baleta u Beogradu koja je donela profesionalizam u NP Sarajevo.
“Daleke 1950. godine profesionalni život počeli smo upravo baletom ‘Žetva’, odnosno sa koreografkinjom Ninom Kirsanovom”, rekla je Edina Papo, dodajući da je njeno viđenje “Žetve” danas u 21. veku posvećeno istraživanju.
“Nije bilo lako, kao ni jedan projekat u baletu. Otežavajuća je okolnost što nismo odmah imali kompletnu muzičku partituru nego smo tragali po arhivama. Muzički materijal je poletan, pun etnosa, divnog mirisa zemlje, a u isto vreme je renesansan, revolucionaran”, dodala je.
Što se tiče koreografije, “koliko god želite da budete savremeni, svoji, muzika Papandopula, sadržaj koji smo imali u našim arhivama vuče vas da budete malo i naivni, romantični, što je dobro u današnje vreme. Živimo u surovom sveta i ova optimistična priča baleta ‘Žetva’ je poklon svima nama da se relaksiramo, da uživamo”, rekla je Edina Papo, ističući da za vizuelni izgled mnogo duguje scenografu Josipu Lovrenoviću i kostimografkinji iz Zagreba Katarini Radošević Galić.
Direktorka Drame NP Sarajevo Vedrana Božinović podsetila je da je jubilarna sezona 2021/22 počela jesenas premijerom Nušićeve “Protekcije”, u režiji Kokana Mladenovića, ali je jubilej simbolično najavljen prethodne sezone predstavom “To nikad nigdje nije bilo” Tvrtka Kulenovića (1935-1919), koji je svojevremeno bio dramaturg i direktor NP Sarajevo.
To delo iz 1994. godine je postmodernistički roman toka svesti. Adaptaciju i dramatizaciju radio je Darko Lukić, a Vedrana Božinović je bila dramaturškinja predstave, čija je premijera bila u februaru 2021. godine.
“Zanimljivo je da je Kulenović bio profesor i Mustafiću i Lukiću i meni. Mislim da su se ljubav, njegovo prisustvo i mentorstvo nadvijali nad svima nama i da se to jako oseća u predstavi”, rekla je Vedrana Božinović.
“Njegov roman za podlogu ima rat koji se dešava u Sarajevu. Kad radite materijal koji je toliko emotivno povezan sa svim ljudima koji su unutra, a nalazite se u jednoj drugoj situaciji vanrednih okolnosti, zbog pandemije, u tom sudaru nastaje vrlo intimna i lična predstava. To je priča o istoriji bolesti društva, ali i intimna priča o bolesti Tvrtkove žene koja tokom rata umire od raka. On zapravo priča o gubitku i to je bila polazna osnova za predstavu u kojoj je korišćen i dokumentarni materijal, nastajao za vreme proba, gde su svi glumci pričali i o vlastitim gubicima i refleksijama na ono što nas je odredilo i kao ljude i kao umetnika, a to je taj period rata 1992-95”, dodala je ona i naglasila da je ta predstava jako važna za NP Sarajevo, te da je jako delikatna i vrlo bolna za sve ljude koji u njoj igraju, jer “govore delove vlastitih istorija, ali i refleksije na vreme ovih novih nenormalnih okolnosti”.
To nikad nigdje nije bilo, foto: Velija Hasanbegović
Publika u Sarajevu, kako je napomenuo Mustafić, reaguje emotivno, imajući u vidu da su to stvari koje odredile sve generacije umentika na sceni - od najmlađih koji ih znaju iz priča roditelja do prvakinje Kaće Dorić, koja igra u svojoj 86. godini.
“Tako granične situacije kao što je rat, kao što je opsada, pitanja i prošlosti i budućnosti jesu nešto što je i mene kao autora zanimalo kroz ovaj dokumentarno-esejistički materijal”, rekao je Mustafić.
U predstavi “To nikad nigdje nije bilo” igraju Slaven Vidak, Vedrana Božinović, Kaća Dorić, Ermin Sijamija, Aldin Omerović, Emina Muftić, Mona Muratović, Merima Lepić Redžepović, Belma Salkunić, Hana Zrno, Helena Vuković, Mak Čengić, Dino Bajrović i Adnan Salihović.
To nikad nigdje nije bilo, foto: Velija Hasanbegović
Mustafić je napomenuo da mnogi književni kritičari smatraju da je Kulenovićev roman jedan od najznačajnijih romana bosansko-hercegovačke književnosti pisane na "našim maternjim jezicima". "Kažem maternjim u punom smislu te reči, jer je profesor Kulenović do kraja života pisao i govorio na ekavskom”, dodao je Mustafić.
Vedrana Božinović je dodala da je u nekim zbirkama koristio i ekavski i ijekavski u istoj priči. “Tako je i u predstavi. Poštovali smo materijal i njegovo jezičko bogatstvo”, rekla je ona, podsetivši da je Kulenović rođen u Srbiji, a njegova supruga bila je iz Beograda.
Kao nova direktorka Drame NP Sarajevo, Vedrana Božinović istakla je da imaju ambiciozan i razrađen plan za četiri godine mandata, sa željom da i svojim glumcima i svojoj publici pruže vrhunski kvalitet. Klasične i savremene komade radiće bosanskohercegovački i gostujući reditelji, između ostalih, i Paolo Mađeli, Selma Spahić, Slobodan Unkovski, Haris Pašović, Boris Liješević...
Novinarima su se obratile i direktorka Drame NP u Beogradu Molina Udovički Fotez i nova umetnička direktorka Baleta Ana Pavlović, ističući zadovoljstvo aktuelnom razmenom predstava, važnost povezivanja umetnika i uverenje da je ovo početak novog poglavlja u odnosima dva nacionalna teatra.
Povodom gostovanja, u foajeu druge galerije Velike scene publika će od 20. februara do 3. marta moći da vidi izložbu posvećenu stogodišnjici Narodnog pozorišta Sarajevo.
(SEEcult.org)