Šerbedžiji uručena nagrada Lifka
Nagrada “Aleksandar Lifka” 25. Festivala evropskog filma Palić za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji svečano je uručena 15. jula na Letnjoj pozornici na Paliću proslavljenom hrvatskom i jugoslovenskom glumcu Radetu Šerbedžiji.
Uručujući Šerbedžiji to prestižno priznanje, koje će 16. jula dobiti i evropski i holivudski glumac Brajan Koks, direktor FEF Palić Radoslav Zelenović istakao je da je od 2.000 godine nagradu “Lifka” dobilo 34 umetnika koji su u velikoj meri zadužili domaću i evropsku, pa i svetsku kinematografiju. Zelenović je istakao i da sa izuzetnim zadovoljstvom nagradu predaje “našem Radetu, čoveku koji na zvaničnom sajtu ima čak 189 filmskih i televizijskih uloga, do sada”.
Pozdravljen dugim aplauzom, Šerbedžija je zahvalio Zelenoviću i Festivalu koji je “tako dobro kotiran u svetu i vrlo je važan i lep i poseban”, a obraćajući se publici sa “dragi moji sugrađani”, istakao je značaj očuvanja FEF Palić.
“Čestitam vam na ovom lepom festivalu, držite ga, čuvajte ga kao što ste nekada čuvali naš KPGT, Ljubišu Ristića i sve nas. To je bio vaš festival kao što i ovaj to jeste”, poručio je Šerbedžija.
Citirajući Miroslava Krlež da je svaka nagrada dobra, “dokaz da si nekog đav’la uradio u životu”, ali da je treba što pre zaboraviti i raditi dalje, Šerbedžija je rekao i da su nagrade relativne, jer toliko ima divnih glumaca koji takođe imaju pravo da je dobiju.
Šerbedžija je prethodno na veoma posećenoj konferenciji za novinare istakao da mu mnogo znači što se našao u društvu laureata “Lifke”.
“Posebno mi je drago što je ovu nagradu prva dobila Milena Dravić koja je sam film. Njene oči - to je jugoslovenski film”, rekao je Šerbedžija, pominjući i Pavla Vuisića, Batu Živojinovića, Dragana Nikolića, “sve te fantastične filmske umetnike”…
Šerbedžija je rekao i da je uzbuđen zbog povratka u Suboticu, jer je to za njega “najznačajniji grad, iz dva razloga”, jer je tu “dosegao vrhunac u sazrevanju glumačke ličnosti i bio deo jednog božanstvenog teatra”.
“Za uzlete KPGT-a krajem 80-ih nisu zaslužni samo reditelj Ljubiša Ristić koji je genije i mi koji smo ga sledili, već i divna publika i sam grad, njegov specifični senzibilitet i posebna energija”, rekao je Šerbedžija, koji je kao drugi razlog naveo to što je upravu u Subotici upoznao svoju suprugu Lenku Udovički, tada mladu rediteljku. “S njom imam troje dece i čitav život s njom vezujem za ovaj božanstveni grad”, rekao je Šerbedžija.
Govoreći o svom rediteljskom iskustvu sa filmom “Oslobođenje Skoplja”, Šerbedžija je priznao da je tada shvatio da nije režiser.
“To je dobar film, pristojan, ali sam se tokom snimanja osećao kao paralizovan. Kao glumac umem nešto dobro da predložim režiseru s kojim radim, ali ovde nisam mogao da nađem svoj kadar”, rekao je on, ističući da kao svog reditelja najviše vidi Živojina Pavlovića, čijom je estetikom bio zadivljen, s kojim je snimio četiri filma i jednu seriju i sa kojim je postao veliki prijatelj.
Ističući da je imao sreće da radi i sa drugim izuzetim rediteljima, naveo je Dušana Makavejeva, Gorana Markovića, Lordana Zafranovića, Rajka Grlića… Dodao je da mu je žao što nije radio i sa Emirom Kusturicom.
Šerbedžija je ispričao da ga je Pavle Vuisić zarazio stavom da ne gleda sebe na filmu, ni materijale tokom snimanja, jer se tako gubi koncentracija.
“Inače ne gledam puno filmove, nisam kao filmofili. Više volim pravi život, igrati pravi nogomet, družiti se, lumpovati. A onda – film se dogodi, zavoli te kamera i to je to”, rekao je Šerbedžija.
Upitan kako bira uloge, Šerbedžija se prisetio da su “u onoj velikoj Jugoslaviji puno snimali, išli iz filma u film radeći kao u fabrici”. Ocenio je da mnoge i nije trebalo snimiti.
“Kada sam otišao u svet, nakon uspeha filma ‘Pre kiše’ Milča Mančevskog, odmah sam dobio dva-tri velika filma, ali bivao sam i u situaciji da sam morao snimati nešto što radije ne bih. To mi je žao, mada nije bilo puno toga”, rekao je on, ističući na pozitivnoj strani saradnju sa Kjubrikom, Istvudom, Filipom Noisom, Džonom Vuom, Frančeskom Rosijem...
Šerbedžija je ocenio da je “evropski film sada puno ozbiljniji od američkog, koji se u zadnjih 10-15 godina nekako sam pojeo, može se čak reći da propada”.
“Veliki autori rade za televiziju. Distributerska politika nije dobra. Na TV je lova, ali taj monopol televizije je opasan. To je loše za budućnost filma uopšte”, ukazao je on, dodajući da su se izgubili romantika i svečanost odlaska u bioskop, što je tužno.
“Ali na festivalima toga još uvek ima i zato su oni važni. Tu se filmovi još gledaju sa pravim dignitetom i na velikom platnu”, rekao je Šerbedžija.
Govoreći o mladoj generaciji autora, Šerbedžija je kazao da “ne pripada ljudima koji misle da je vreme u kojem su oni intenzivno živeli jedino pravo”, te da “veruje da i danas žive neki mladi Kjubrici”.
Povodom koncerta u Subotici, koji je deo programa 25. FEF-a 15. jula, Šerbedžija je rekao da su mu pevanje i pisanje uvek išli usput, kao hobi.
“Možda je u poslednje vreme i verificirano kao uspešno, ali ja to i dalje shvatam kao vrstu improvizacije i kao priliku da se družim sa mojom publikom. Odavno sam želeo da nastupim u Suboticu i srećan sam da se to sada realizuje”, istakao je Šerbedžija.
(SEEcult.org)