Slučajna trilogija Salavize

Mladi i nagrađivani portugalski filmski autor Žoao Salaviza, bivši asistent čuvenog Manuela de Oliveire, gostovaće 20. maja u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, u okviru Filmforuma i projekta “Nevidljivo nasilje” Muzeja savremene umetnosti.

Uz projekciju tri kratka filma “Arena” (2009), “Crni breg” (2011) i “Beda” (2012), koje Salaviza naziva “slučajnom trilogijom”, uslediće razgovor sa tim autorom koji, iako ima svega 30 godina, može da se pohvali nagradama za kratke filmove kao što su Zlatna palma u Kanu i Zlatni medved u Berlinu.

Kratki filmovi “Arena”, “Crni breg” i “Beda” tri su fragmentarne gradske priče sa ulica Lisabona koje se preklapaju.

Način rada Salavize na filmu, kako je navedeno u najavi, veoma je intuitivan i vezan za inscenaciju slika koje opsesivno zamišlja i pokušava da ponovi kao scene pred kamerom, ali je ujedno i otvoren za uticaje koje u projektovanu priču uvode i same lokacije na kojima se snima, dešavanja tokom procesa snimanja, te i glumci, od kojih su većina uvek naturščici.

      Kadar iz filma Crni breg

Svaka njegova filmska priča zadobija dokumentarističku uverljivost, iako bi stil kojim ih radi pre mogao biti okarakterisan kao kontemplativni lirski realizam, nego kao dokumentaristička fikcija. Sve je tu minimalno, i scenografija, i radnja, i ekspresija likova. Nema muzike, i ponekad prođe i po dva minuta bez dijaloga, a sve je uronjeno u savršeno građenu atmosferu koja teži da potpuno apsorbuje gledaoca, uvlačeći ga u veoma sporo, kontemplativno i fragmentarno predstavljene priće o usamljenosti, otuđenosti od društva i od najbliže okoline, o nemogućnosti komunikacije i stalnoj borbi da se probiju granice između svetova u kojima su junaci ovih filmova zatočeni.

Metafora prozora, kao granice svetova, definiše scene koje otvaraju "Arenu" i "Bedu", kao i onu koja zatvara "Crni breg". Svaki kadar, svaki plan i ugao snimanja, kao i osvetljenje i kolorit u kadru visoke stilizacije ima vrlo precizno značenje i ulogu u filmovima Salavize, što mu omogućava da koristi dijaloge u minimalnoj meri i da ostavlja gledaocima da u priču budu uvučeni neverbalnim sredstvima, kao i da fragmente priče sakupe i dopune ličnom imaginacijom.

       Kadar iz filma Arena

U tematskom smislu, sva tri filma su zatvorske priče, pa i plakat koji ih reklamira kao celinu vizuelno je realizovan kao svojevrsni kalendar zatvorenika kojim odbrojava dane provedene u izolaciji.

Neko je u svakoj od tih filmskih priča zatvoren, i nešto se čeka (sloboda u prvom, otac u drugom, majka u trećem filmu), a jedino što je izvesno je da se ne zna kada će se boravak u zatvoru završiti i kada će se se to što se čeka dočekati.

“Arena” prikazuje svakodnevicu Maura, u kućnom pritvoru, sa elektronskim odašiljačem oko nožnog zgloba, koji limitira njegovo dozvoljeno kretanje.

       Kadar iz filma Arena

On jede, drema, tetovira se i kroz prozor kratko komunicira sa ljudima spolja. Rutinu dosadnog dana remeti grupa dece, koja traže da im vrati novac za tetoviranje kojim nisu zadovoljni, a potom ga i napadaju suzavcem, pesnicama, nogama i stolicom, i otimaju nešto malo para što se našlo po kući. U besu, povređen i ponižen, Mauro krši pravila pritovora, izlazi iz stana i kreće u potragu za članovima te bande, da bi, nakon što i nađe o njihovog vođu, ne znajuci tačno baš šta s njim da uradi, ostao ponovo sam u nemoćnoj rezignaciji, ležeći zagledan u nebo, svestan novih posledica koje će kršenje pritvora doneti...

Maura igra već afirmisani mladi portugalski glumac Karloto Kota, dok su mladi delikventi deca sa ulice, naturščici koje je režiser našao i uključio u film jer potpuno shvataju kodove nasilja kojim se taj film bavi.

       Kadar iz filma Crni breg

“Crni breg” počinje povratkom samohrane majke kući iz noćne smene. Ona je imigrant iz Brazila, a muž joj je na odsluženju zatvorske kazne. Porodica je nefunkcionalna, i mali sin to ne želi da krije, pa ni da toleriše, te odbija da komunicira sa ocem. Dan u kojem se filmski narativ odvija je dan posete zatvoru. Stuktura filma dodatno naglašava razdvojenost i paralelnost životnih priča ljudi koji očajnički žele da žive zajedno, i podvlači je atmosferom očaja, u sivo plavom tonovima koji njime donimiraju.

        Beda

Protagonista filma "Beda" je dečak od 13 godina koji u malom stanu u predgrađu Lisabona živi sa majkom i sestrom, samo nešto malo starijom od njega, i sestrinom bebom. Već je jutro, a majke nema, i gledfaoci saznaju da je pritvorena zbog saobraćajne nesreće u koju je uključen i njen ljubavnik. Mali Rafa odlazi da je traži, prelazi reku na motociklu sa prijateljem koji kreće na posao, i počinje njegova mala odiseja u koju ulazi kao besni dečak, a iz nje izlazi kao odgovorna odrasla osoba, i u završnoj sceni se sam brine o bebi koju drži u naručju, dok njegova sestra pokušava da izvuče majku iz zatvora.

       Salaviza na dodeli Zlatnog medveda

Salaviza potiče iz filmske porodice – njegov otac Žose Edgar Feldman je montažer i reditelj, a majka je filmski producent. Kao tinejdžer igrao je sporedne filmske uloge, a poslednju je imao pre deset godina u očevom filmu “Querença”. Radio je i kao montažer za druge režisere, a od De Oliveire kaže da je naučio da je režiserski rad zasnovan na donošenju stilskih i etičkih odluka.

Salaviza je i veliki borac za portugalsku kinematografiju.

Na Berlinalu je Zlatnog medveda posvetio Vladi Portugalije, ali “samo pod uslovom da pomogne kinematografiju u narednim godinama, jer se ne zna šta će se desiti sa filmom u Portugaliji".

Bio je veoma aktivan i u raspravama o novom Zakonu o kinematografiji u Portugaliji, a trenutno radi na prvom dugometražnom filmu “Planina".

Gostovanje Salavize deo je projekta “Nevidljivo nasilje” koji realizuju MSUB i Baskijski muzej - centar za savremenu umetnost Artium, a kustosi su Zoran Erić, Blanka de la Tore i Šejmus Kili.

Projekat obuhvata izložbu u Salonu MSUB, Kući legata i Institutu Servantes, koja je posvećena oblicima nasilja koji su prisutni u svakodnevnom životu, na poslu, u medijima i kao suptilne forme animoziteta u zajednicama.

Na izložbi “Nevidljivo nasilje” učestvuje 40 domaćih i stranih umetnika, teoretičara i filmskih autora, a otvorena je do 30. juna.

Gostovanjem Salavize počinje prateći program u saradnji s "Filmforumom" SKC-a, u kojem je najavljeno jos nekoliko razgovora sa autorima - 27. maja gostovaće  Dankan Kembel (Irska), 9. juna Ferhat Ezgir (Turska), 17. juna Džesi Džons (Irska) i 24. juna Pavel Braila (Moldavija).

(SEEcult.org)