Srpska književnost u Lajpcigu
Srpska književnost biće prvi put, posle gotovo dve decenije, ozbiljno i u kontinuitetu predstavljena na međunarodnoj sceni, a prva prilika za to je predstojeći Sajam knjiga u Lajpcigu, za koji je osmišljena prezentacija “Srbija na vidiku” (Serbien in sicht) - kao uvod u nastup 2011. godine i status počasnog gosta.
Srpska književnost biće prvi put, posle gotovo dve decenije, ozbiljno i u kontinuitetu predstavljena na međunarodnoj sceni, a prva prilika za to je predstojeći Sajam knjiga u Lajpcigu, za koji je osmišljena prezentacija “Srbija na vidiku” (Serbien in sicht) - kao uvod u nastup 2011. godine i status počasnog gosta.
Za nastup Srbije od 18. do 21. marta na Sajmu u Lajpcigu, koji je jedan od najstarijih u Evropi, pripremljen je reprezentativni prateći materijal i raznovrstan program koji bi trebalo da skrene pažnju na savremene domaće pisce koji još nisu dovoljno afirmisani na nemačkom govornom području, saopšteno je 15. marta na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture Srbije koje je organizatorima lajpciškog sajma potpisalo krajem prošle godine Memorandum o saradnji za 2010, 2011. i 2012.
Ministar kulture Nebojša Bradić rekao je da će nastup Srbije biti uspešan i da je veoma dobro pripremljen, a nastojaće se da se kontinuiranom aktivnošću radi na trajnom predstavljanju srpske književnosti i kulture uopšte.
Navodeći da su za tu svrhu obezbeđena sredstva, Bradić je rekao da je potrebno nadoknaditi prazninu iz proteklog perioda, što podrazumeva kontinuirano predstavljanje pisaca, prevodilaca i izdavača, kao i drugih oblasti kulture.
Savetnik ministra i potpredsednik Programskog odbora za nastup u Lajpcigu Zoran Hamović, koji je i sam izdavač (Clio), rekao je da je prvi put jasno definisan cilj, pripremljen kvalitetan materijal i postoji vizija onoga što se želi predstaviti.
Reprezentativan promotivni paket sadrži liflete sa podacima o Vidi Ognjenović, Vladimiru Arsenijeviću, Sretenu Ugričiću, Laslu Blaškoviću, Vladimiru Pištalu, Vladimiru Kopiclu, Radoslavu Petkoviću, Vladislavu Bajcu, Laslu Vegelu i Mirjani Novaković, zatim trojezične kataloge o srpskoj književnoj sceni i piscima (na srpskom, nemačkom i engleskom), fasciklus a programom na srpskom štandu, kao i CD, bukmarkere, bedževe “Srbija na vidiku”.
Prema rečima Hamovića, ciljevi učešća na Sajmu u Lajpcigu postavljeni su dugoročno, u okviru Memoranduma o saradnji.
“Prvi put nismo pod stresom”, rekao je Hamović, podsećajući da su već održani susreti sa nemačkim izdavačima i da je ostvareno poverenje koje je nedostajalo.
Sada je cilj, kako je dodao, nastavak multilateranih kontakata, odnosno omogućavanje susreta pisaca iz Srbije sa kolegama, pre svega iz regiona i Evrope.
Ovogodišnja koncepcija osmišljena je kao opšti uvid u književnu scenu, bez fokusiranja na pojedinačne oblasti, pa će za 2011. godinu biti uključeni i aforističari i strip autori, na primer.
Sajam knjiga u Lajpcigu podrazumeva i prezentacije u samom gradu, a autori iz Srbije predstvaiće se i u Austriji i Švajcarskoj, s obzirom da je to isto govorno područje.
Pisac Vladislav Bajac, koji je član Programskog odbora, izrazio je zadovoljstvo što je prvi ozbiljan i dugoročno osmišljen program predstavljanja književne scene Srbije pripremljen upravo za nemačko tržište, budući da se na engleski jezik prevodi svega tri odsto strane književnosti, a na nemački deset odsto.
“To je važan razlog i prvi korak ka prevođenju na ostale svetske jezike”, rekao je Bajac, dodajući da je Srbija u tom smislu u zaostatku 15-20 godina u odnosu na zemlje u regionu.
I Sreten Ugričić, takođe član Programskog odbora, a inače je i direktor Narodne biblioteke Srbije, rekao je da su iz nemačke perspektive već etablirani pisci kao što su Borislav Pekić, nobelovac Ivo Andrić i Miloš Crnjanski, a poznati su i Aleksandar Tišma, Dragan Velikić, David Albahari i Biljana Srbljanović, pa je ideja Programskog odbora da se naredne godine preporuči sledeći talas srpske literature.
Prema navodima Ugričića, nastup u Nemačkoj predstavlja i mogućnost da se Srbija pokaže humanom i univerzalnom književnošću svojih savremenih pisaca i pisaca koji dolaze.
Program u Lajpcigu obuhvata i prijem na štandu Srbije i njeno predstavljenje kao počasnog gosta 2011. godine.
Predviđena su čitanja autora, u okviru Foruma “Mali jezici/velike književnosti” i “Forum International”, kao i učešće u javnim diskusijama, pa će tako Saša Ćirić i Saša Ilić biti moderatori razgovora na temu “Internet portali kao mesta kritickog mišljenja”, a Ćirić će učestvovati i u diskusiji o promenama u jugoistočnoj Evropi.
Posebno će biti predstavljen Festival kratke priče “Kikinda Short”, uz učešće Srđana Papića, Vuleta Žurića i Enesa Halilovića.
Između ostalog, biće predstavljena i reprezentativna publikacija “Svetska baština Srbije - spomenici kulture na listi svetske kulturne baštine” koja je, pored engleskog, prevedena i na nemački, a i na kineski jezik.
Katalog o srpskoj književnoj sceni, inače, sadrži podatke o međunarodnim književnim festivalima, kolonijama i konferencijama, Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, konkursu za prevođenje reprezentativnih dela srpske književnosti, književnim nagradama, kao i o izdavačima u Srbiji.
Programskim odborom predsedava Vida Ognjenović, a osim hamovića, Ugričića i Bajca, članovi su i Vladimir Kopicl, Radoslav Petković i Laslo Vegel.
Atraktivan štand i prateći materijal dizajnirao je beogradski studio Orange.
Ministarstvo kulture i Sajam knjiga u Lajpcigu potpisali su u novembru 2009. Memorandum o saradnji za 2010, 2011. i 2012. godinu, a direktor Lajpciškog sajma Oliver Cile (Zille) tada je izjavio da se na pripremi Memoranduma radilo intenzivno dve godine i izrazio nadu da će postepeno dovesti do boljeg upoznavanja nemačke javnosti sa srpskim književnim stvaralaštvom.
Grupa nemačkih i austrijskih izdavača boravila je početkom februara u Srbiji, a povodom počasnog statusa 2011. u Lajpcigu, održan je i sastanak s ministrom Bradićem i članovima Organizacionog odbora.
Lajpciški sajam tradicionalno stavlja akcenat na prezentaciju književnih dela iz centralne, istočne i jugoistočne Evrope, pa je Slovenija bila u fokusu 2007. godine, a potom Hrvatska.
Na predstojećem Sajmu knjiga u Lajpcigu, očekuje se oko 2.100 izdavača.
Prethodnih godina u proseku je predstavljana produkcija 50 zemalja.
Svake godine organizovano je oko 1.900 događaja, u kojima učestvuje 1.500 autora.
Prošle godine ukupan broj posetilaca je bio 147.000, a Sajam je pratilo 2.900 akreditovanih novinara.
Nemačko tržište knjiga, inače, jedno je od najrazvijenijih i ujedno najveće prevodilačko tržište na svetu - godišnje se objavi između 75.000 i 85.000 novih knjiga, od čega deset odsto čine strani prevodi.
*U PRILOGU: Program na štandu Srbije u Lajpcigu
(SEEcult.org)
