• Search form

28.06.2018 | 19:03

Stranputice kulture u tranziciji

Stranputice kulture u tranziciji

Kultura u tranziciji, suočena sa različitim izazovima koji su posledica društvenih i ekonomskih promena, ali i medijskih i tehnoloških, bila je tema panel diskusije sedmog Beogradskog festivala evropske književnosti (BFEK), čiji su učesnici ukazali na specifičnosti tih problema u Srbiji zbog opšte dezorijentisanosti, urušenog sistema vrednosti, ali i sve veće kontrole.

Profesorka dr Milena Dragićević Šešić, koja je učestvovala u razgovoru sa strip autorom Sašom Rakezićem i književnom kritičarkom i novinarkom Marijom Nenezić, rekla je da je stvarnost obeležena dezorijentacijom, što se prenosi i na samo polje kulture, a to opterećuje kako kreativne pojedince, tako i kulturne institucije.

“Živimo u konfuziji vrednosti. Kod nas postoji tradicionalna rascepkanost kulturnog polja. Ali isto tako kultura je po svojim rezultatima mnogo bolja od konteksta u kojem nastaje”, rekla je Milena Dragićević Šešić, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti i šefica Unesko katedre za kulturnu politiku i menadžment na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.

Prof. Dragićević Šešić posebno je, kako su saopštili organizatori, ukazala ne sve veću kontrolu u celom društvu.

“Naša tranzicija se ne završava, ali idemo ka polju sve veće kontrole u celom društvu. Kontrola institucija, pa i obrazovnih i kulturnih, postala je u naše vreme mnogo veća nego u vreme jednopartijskog socijalizma”, rekla je, između ostalog, prof. Milena Dragićević Šešić.

Saša Rakezić takođe je današnje vreme opisao kao vreme dezorijentisanosti.

“Imam 55 godina. Ja neću doživeti neko stabilno vreme, ni neko uređeno društvo. To mi je potpuno jasno. I radim sa tom svešću svaki dan na stvarima kojima se bavim potpuno posvećeno, jer je to moj izbor i moj svet. Svaki dan se bavim kulturom i umetnošću. Radim svoje radove, ako ne radim to, onda pišem tekstove o stripovima, ako ne radim ni to, onda organizujem događaje posvećene umetnosti stripa. Mi decenijama stalno imamo neku situaciju. Od nas se neprestano tražimo neko odlaganje i neko razumevanje dok se nešto ne dogodi ili dok se nešto ne reši. Zato i naše vreme jeste vreme dezorijentisanosti”, rekao je Saša Rakezić na panelu, održanom uoči gostovanja nemačke književnice turskog porekla Hatidže Akin.

Hatidže Akin predstavila je teme i postupke svojih romana, od kojih je najpoznatiji “Jednog Hansa sa ljutim sosom”, prema kojem je snimljen i istoimeni film Buketa Alakusa, prikazan 27. juna u okviru festivalaskog segmenta posvećenog filmskim ostvarenjima zasnovanim na književnim delima. Hatidže Akin pripoveda u svojim romanima o susretu Istoka i Zapada, turskog i nemačkog iskustva, kao i o mnoštvu predrasuda koje u tom susretu nastaju. Njeno duhovito pripovedanje raskriva sterotipe koji nastaju na obe strane.

U nastavku programa, 28. juna gostuju makedonski pisac Venko Andonovski i britanski Piter Salmon, a publika ima priliku da besplatno pogleda i film “Isceliti živeDominika Kabrere, prema istoimenom romanu Majlis de Kerangal.

U završnici, 29. juna, predstaviće se britanska autorka Fiona Simpson i srpska književnica Jelena Lengold, nakon čega će biti prikazan italijanski film “Anđeo milostiEnrika Paua, prema istoimenom romanu koji potpisuje Mikele Murđije.

Beogradski festival evropske književnosti otvorio je 26. juna gostovanjem španskog pisca Havijera Serkasa, koji je predstavio srpsko izdanje svog romana “Hohštapler”, koje je objavio Arhipelag, organizator BFEK-a.

Festivalski program održava se u Velikoj sali DOB-a svakog dana u 19 i u 20 časova, kada su čitanja domaćih i stranih pisaca, a od 21 čas je program Književnost na filmu.

Sajt Arhipelaga je arhipelag.rs, a program sedmog BFEK-a nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Foto: Stanislav Milojković

(SEEcult.org)

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.