Tanja Ostojić: Cenzura u Beču

Umetnica Tanja Ostojić povukla se sa predstojeće izložbe o fenomenu gastarbajtera koja bi 5. jula trebalo da bude otvorena u freiraum Q21, izložbenom prostoru u MQ - muzejskoj četvrti u Beču.

Umetnica Tanja Ostojić povukla se sa predstojeće izložbe o fenomenu gastarbajtera koja bi 5. jula trebalo da bude otvorena u freiraum Q21, izložbenom prostoru u MQ - muzejskoj četvrti u Beču. Ostojićeva je odustala od učešća na toj izložbi u znak protesta zbog cenzure njenog rada koji se kritički osvrće na politike jezika, nemogućnost pristupa visokoj kulturi i muzejskim kolekcijama u Beču, kao i na marginalizovanje nacionalnih manjina sa prostora bivše Jugoslavije, koje čine pritom više od trećine stanovništva austrijske prestonice i šire.

Tanja Ostojić izjavila je za SEEcult.org da se povukla sa izložbe zbog neprofesionalnog tretmana, netransparentnog budžeta i stalnih zahteva da menja svoj projekat, kao i zbog političke cenzure rada.

Posle nekoliko izmena prvobitnog koncepta, Ostojićeva je planirala da na izložbi u freiraum Q21 u Beču, čiji je kustos Bogomir Doringer, učestvuje sa tri plakata većeg formata, na tri jezika, kojima bi, povodom 50-godišnjice tzv. Gastarbajterskog ugovora, ukazala na gotovo aparthejdski sistem u Austriji u pogledu jezika nacionalnih manjina i njihovog pristupa visokoj kulturi.

“Tokom svog istraživačkog boravka u Beču u januaru ove godine, došla sam do podataka da, iako više od jedne trećine Bečlija i Bečlijki govori srpski, bosanski i srodne jezike, natpisi na ovim jezicima se mogu naći samo u javnim WC-ima. O delima naših umetnika u muzejskim kolekcijama ne treba ni govoriti, kao ni o turama za vođenje kroz izložbe na srpskom, romskom, bosanskom i srodnim jezicima... To ne postoji. Još od austrougarskog vremena, a posebno poslednjih 50 godina našeg veoma intenzivnog prisustva na austrijskom kulturnom i ekonomskom prostoru, ignoriše se i marginalizuje”, rekla je Tanja Ostojić, međunarodno priznata umetnica iz Srbije, koja živi i radi u Berlinu.

Umetnički koncept rada koji je nameravala da predstavi prvobitno je podrazumevao širi kulturološki projekat posvećen pitanjima politika jezika, pristupa institucijama visoke kulture i muzejskim kolekcijama, kao i problematici odsustva jezičkog pluralizma u bogatoj kulturnoj i muzejskoj ponudi u Austriji.

Tanja Ostojić je o tome neformalno razgovarala u januaru i sa austrijskim ministrom kulture, kome je predložila da podrži kampanju muzejskih tura na srpskom jeziku, koju želi da inicira povodom 50. godišnjice Ugovora o regulisanju zapošljavanja jugoslovenskih radnika i Austriji.

Prema njenim rečima, ministar nije hteo ni da čuje o tome, zastupajući stav da pripadnici manjinskih naroda moraju da nauče nemački jezik i da se “integrišu”.

“Ministru sam ispričala da u Berlinu u pozorištima i operama postoje titlovi na turskom, francuskom i engleskom jeziku, da su na Muzejskom ostrvu tri muzeja obučila 16 izbeglica da vode muzejske ture na arapskom i da to funkcioniše redovno i odlično, da u pozorištima širom Nemačke postoji Wilkomensteatar (pozorišta dobrodošlice u kojima izbeglice igraju priče iz svog života), a u školama Wilkomensklase (gde se deca izbeglice direktno uključuju u nastavu i društvo, paralalno učeći i nemački jezik)… Rekla sam da je strašno da populacija koja je iz bivše Jugoslavije došla u Austriju u poslednjih 50 godina iz najrazličitijih razloga, kao i još veći broj rodbine i prijatelja, koji konsktantno dolaze u posete, te brojne đačke ekskurzije i turisti, ne mogu baš ništa da dobiju od bogate bečke kulturne i muzejske ponude na maternjim jezicima. Zbilja, u Prirodnjačkom muzeju, u prodavnicama, u uslužnim delatnostima i na ulicama širom grada, čuje se naš jezik na svakom koraku. U Italiji se, na primer, ne pravi pitanje - svaki izložbeni prostor, svaka crkva, restoran, apsolutno svi štampaju sve na minimum sest-sedam jezika”, rekla je Tanja Ostojić, koja je umetničkim radom za izložbu o gastarbajterima želela da pokrene kampanju kojom bi otpočele dubinske promene u društvu, i kojom bi, u najmanju ruku, postavila pitanje dokle će Austrija da insistira na monokulturi i kada će politike jezičkog pluralizma da prevladaju.

Prema njenim rečima, kustos izložbe Bogomir Doringer joj je preneo da ne može da očekuje finansijsku ili bilo kakvu drugu podršku, čak ni infrastrukturalnu za takvu kampanju.

 Instalacija Tanje Ostojić “Trazim muža sa pasošem EU” (2000-05) na izložbi "Gender Check", MUMOK, 2009.

Tanja Ostojić je stoga planiranu kampanju morala da prekoncipira u medij javnog performansa, koji bi istovremeno bio trening za studentkinje umetnosti u Beču, koje su poreklom sa prostora exYU, za vođenja kroz muzejske izložbe na srpskom i srodnim jezicima tokom leta.

Nekoliko nedelja nakon što su definisali novu strategiju, kustos ju je informisao, međutim, da i taj novi rad prevazilazi budžet, te da ne mogu da joj budu nadoknađeni ni troškovi puta, navela je Tanja Ostojić. Takođe, rečeno je da ne mogu da obezbede ni honorare za studentkinje koje je nameravala da angažuje, a na čemu je insitirala, smatrajući da njihov rad ne treba da bude na volonterskoj bazi.

Tanja Ostojić je zamislila kritička vođenja koja bi objasnila, između ostalog, i zašto u bečkim muzejskim kolekcijama nema umetnosti iz zemalja sa prostora bivše Jugoslavije, a na konkretnim mestima bi pokazala fotografije radova koji bi, prema njenom mišljenju, trebalo da tu stoje.

S obzirom da ni “plan B” ni “Plan C” nisu mogli da prođu, odlučila se na strategiju političkog skandala.

Planirala je stoga tri plakata većeg formata sa sarkastičnom reklamom za proslavu 50. godišnjice Gastarbajterskog sporazuma na najvišem nivou, na tri jezika, ilustrovane nekim od njenih najpoznatijih radova, poput rada (inspirisanog Rađanjem sveta Gistava Kurbea - Untitled/After Courbet, 2004) koji je 2005. izazvao ogroman medijski i politički skandal u Austriji i bio cenzurisan - uklonjen sa više rotacionih bilborda iz javnih prostora u Beču.

Na tim novim reklamama-posterima bi pisalo: 

"Grad Beč, Ministarstvo kulture Austrije, frei_raum Q21, MQ, MUMOK, Muzej grada Beča, Prirodnjački muzej i Erste fondacija se pridružuju proslavi 50. godišnjice potpisivanja ugovora između Jugoslavije i Austrije o regulisanju zapošljavanja jugoslovenskih radnika u Austriji ekskluzivnim otkupom nekoliko značajnih feminističkih radova renomirane srpske umetnice Tanje Ostojić koja je duboko obeležila austrijski kulturni prostor. Radovi su otkupljeni za feminističku kolekciju MUMOK-a.

Dobrodošli na razgovore sa umetnicom i na besplatna vođenja kroz izložbe na srpskom, romskom, bosanskom, slovenačkom, hrvatskom, makedonskom i crnogorskom jeziku. Svake nedelje u svim gore navedenim izložbenim i galerijskim prostorima”.

 Rad Tanje Ostojić "Untitled/After Courbet" na bilobordu u Beču, koji je cenzurisan 2005.

Novim umetničkim radom u formi plakata, Tanja Ostojić je, kako je navela, želela da ukaže i na činjenicu da u feminističkoj kolekciji MUMOK-a nema nijednog umetničkog rada sa prostora bivše Jugoslavije, uprkos tome što je upravo u tom muzeju svojevremeno održana impresivna i istorijski veoma značajna izložba kustoskinje Bojane Pejić “Gender Check”. Takođe, nema vođenja organizovanog od bilo koje instance u Beču na ex-YU jezicima, romskom ili albanskom, niti Grad Beč, Ministarstvo kulture i ostale institucije koje je pobrojala na plakatu, obeležavaju 50-godišnjicu Gastarbajterskog ugovora; oni je zaravo ignorišu.

Prema rečima Tanje Ostojić, iako je na projektu za izložbu o gastarbajterima u Q21 radila pet meseci, onemogućena je, međutim, i realizacija treće verzije njenog rada. Organizatori su joj, kako je navela, poručili posredstvom kustosa da nema budžeta ni za njen honorar i putne troškove, niti za publikovanje plakata u vidu oglasa u časopisima koji je nameravala da objavi.

Prema rečima Tanje Ostojić, prvobitno joj je obećano da će jedan plakat velikog formata biti zalepljen i preko celih ulaznih vrata galerije koja gledaju na ulicu, te da će biti objavljen u novinama kao oglas (sponzorisan ili plaćen).

“Kustos mi je na kraju čak zabranio da koristim logotipe institucija i medija koje pominjem u oglasu. Nažalost, koliko mi je poznato, organizatori nisu kontaktirali nijednu instituciju, niti medij koje sam tražila, kao neophodne projektne partnere. Rekli su da plakati ne mogu da vise ispred galerije i da nemaju novac za oglase u novinama. Čak su odbili i da štampaju plakate za unutrašnji prostor galerije u dimenzijama koje smo predložili dizajner i ja, navodeći da to zavisi od dizajna postavke i budžeta, što smatram doslednim nepoštovanjem umetničkog koncepta”, rekla je Tanja Ostojić.

I umetnik Aleksandar Nikolić, koji živi i radi u Beču, gde vodi alternativni izlagački i aktivistički prostor Boem, izrazio je nezadovoljstvo uslovima koji su mu ponuđeni za učešće na izložbi, zbog čega je odbio poziv.

Prema njegovim rečima, kustos je, prilikom posete Boemu, objasnio ukratko koncept i izrazio interesovanje za nove radove, ali je naveo da nema novca za njihovu produkciju, osim za gostujuće umetnike. "Odbacili smo tu ideju, jer zamagljuje čitavu istoriju trgovine radnicima, prikriva dvoklasno društvo i predstavlja Austriju kao kosmpolitsku zajednicu – svesnu svoje prošlosti, što je slika koja je potpuno suprotna aktuelnoj političkoj stvarnosti", naveo je Nikolić.

Kustos izložbe Bogomir Doringer odbacio je tvrdnje Tanje Ostojić o cenzuri, a kako je rekao za SEEcult.org, detalje o konceptu i učesnicima objaviće narednih dana.

(SEEcult.org)