Trijumf Rekvijema za gospođu J. na 45. Festu
Potresna drama “Rekvijem za Gospođu J.” o tranziciji u Srbiji trijumfovala je u domaćem takmičarskom programu 45. Festa, osvojivši nagrade za najbolji film, scenario i režiju Bojana Vuletića, kao i za najbolju žensku ulogu Mirjane Karanović, a dugačkim aplauzom taj film je nagradila i publika u Sava centru.
“Rekvijem za Gospođu J.”, čija je svetska premijera bila na nedavnom 67. Berlinalu u programu Panorama, trijumfovao je u konkurenciji sa još šest domaćih ostvarenja – odlukom žirija kojim je predsedavala hrvatska glumica Ksenija Marinković, koja je i uručila nagradu Beogradski pobednik reditelju Bojanu Vuletiću i producentu Nenadu Dukiću.
Nagradu za najbolju mušku ulogu dobio je Lazar Ristovski za “Dnevnik mašinovođe”, za koji je već osvojio niz priznanja.
Nagradu za najbolji debitantski film osvojio je “Afterparti” Luke Bursaća, a film “Vetar” Tamare Drakulić osvojio je nagradu žirija koji su, uz Kseniju Marinković, činili i srpski reditelji i scenaristi Miroslav Momčilović i Slobodan Skerlić, francuski glumac Žan Mark Bar i hrvatski reditelj i producent Hrvoje Hribar, donedavni direktor Hrvatskog audiovizuelnog centra.
Ksenija Marinković rekla je da je žiri lako radio i da su se odmah složili o mnogim stvarima, te da su ugodno iznenađeni koliko je u sedam filmova u selekciji Srpski film bilo sedam različitih svetova, koliko dobre glume i talentovanih mladih reditelja.
Mirjana Karanović
Uoči svečanog uručenja nagrada, koje su dodeljene i za projekte u industrijskom programu Fest Forward, minutom ćutanja odata je počast legendarnom reditelju Lazaru Stojanoviću, koji je preminuo protekle noći u 73. godini u Beogradu.
“Lazar Stojanović je bio hrabar u vreme kada je to bila posebna hrabrost”, rekao je umetnički direktor Festa Jugoslav Pantelić i podsetio da je Jugoslovenska kinoteka restaurisala njegov čuveni i svojevremeno decenijama bunkerisani film “Plastični Isus”, pa će uskoro organizovati specijalnu projekciju.
Producent “Rekvijema za gospođu J.” Nenad Dukuć (SEE Film Pro) rekao je na kraćoj konferenciji za novinare, posle svečane ceremonije, da je izrazito zadovoljan, kao i cela ekipa, sa četiri osvojene nagrade.
Dukić je rekao da je film “Rekvijem za gospođu J.” posvećen “svim izgubljenim dušama tranzicije, koje ipak vide svetlo na dnu tunela”.
“To je jedan od onih filmova koji je zaista rezultat timskog rada na svim nivoima, a taj kvalitet je privukao i koproducente koji su pomogli da se sve obavi na optimalan način. Ipak, niste sigurni sve dok ne vidite bar prvu montiranu verziju filma da li ste uradili pravu stvar. Na sreću, kockice su se složile i mislim da smo napravili nešto što ima vrednost”, istakao je Dukić.
Scenarista i reditelj Bojan Vuletić izjavio je da je iznenađen.
“Mislim da je konkurencija bila izuzetna, kao i cela srpska produkcija u proteklih godinu dana. Zaista sam počastvovan, ali mi je teško da govorim šta mi ove nagrade znače. One su uvek važne, ali je takođe važno da nastavimo da radimo dalje kao da se ništa nije desilo”, dodao je Vuletić.
Mirjana Karanović, koja je i 2016. godine na Festu dobila nagradu za najbolju žensku ulogu (u filmu Dobra žena kojim je debitovala i kao rediteljka), izjavila je da razmišlja o tome koliko je imala sreće u profesionalnom životu.
“Kada sam počela kao glumica, svi su mislili - ona je kao neki naturščik, neće tu biti neke karijere. Onda sam se borila, a kada ste mladi i dobijate uloge. Ali sa godinama, nekako ideš u stranu, sve je manje prilika. A ja sada u ovim godinama, kada imam puno iskustva i znanja, dobijam uloge koje su sve bolje i slojevitije, sve veći izazov za mene kao glumicu. Ova uloga je bila do sada vrhunski izazov”, rekla je Mirjana Karanović, koja igra sredovečnu udovicu i otpuštenu radnicu nekada velikog državnog preduzeća, koja se otupelih osećanja odlučuje na samoubistvo, ali zbog neuplaćivanja radnog staža ne može da overi zdravstvenu knjižicu kako bi kupila pilule, niti može da nabavi metak za pištolj koji je pronašla.
Mirjana Karanović rekla je ranije novinarima da je tek kada je počelo snimanje filma shvatila u kojoj meri je taj lik odsečen od bilo kakve spoljašnje emocije, spoljašnje manifestacije onoga šta je unutar nje. "Iako sam već radila takve likove, ovo je bilo prvi put da je to otišlo onako do kraja. Zbilja nisam imala ništa s čim bih mogla da kao glumica u kadru na neki način manipulišem, nekom igrom", rekla je slavna glumica, dodajući da je imala ogromno poverenje u reditelja i "pustila se u to kako je on vodio". Kada je prvi put videla film, kako je dodala, gotovo se uplašila od intenziteta praznine u Gospođi J, te "nule do koje je ona stigla, do tog praznog prostora, do te pustinje".
"Čini mi se da sam možda tek kada sam odgledala film do kraja shvatila taj lik“, navela je Mirjana Karanović.
"Ono što je ishodište svega toga jeste povratak. Jako volim i takve filmove i takve priče. To je jedan odnos prema životu u kojem zapravo priznajemo koliko je teško i koliko je gotovo na trenutke beznadežno postojati, živeti ovde i u ovakvom svetu, ali da želja da se živi ipak opstaje, da ono što je osnova ili nekakva mreža na kojoj stoji naš život na kraju izdrži teret svih nedaća", dodala je Mirjana Karanović.
Prema rečima Vuletića, njegov film je pre svega crna komedija o tranziciji koja je pojela svoju decu, o ljudima koji su oduvek radili pošteno, pa nisu uspeli da se snađu u novom vremenu tranzicije, u kojem vladaju korupcija, birokratija i dupli moralni aršini.
"Ti ljudi više nemaju nadu. Oni više nemaju snage da se prilagođavaju, oni su zbunjeni i umorni i jedina tranzicija koju danas vide kao spas je tranzicija na onaj svet. Hteo sam da ispričam priču o jednoj ozbiljnoj temi, tranziciji i depresiji, na duhovit način. Komedija je meni bliska, jer mislim da tužno bolje ide sa smešnim. Mi imamo dugu tradiciju komedije možda pre svega kao odbrambenog mehanizma od teške stvarnosti koju živimo”, naveo je Vuletić, koji smatra da “Rekvijem za gospođu J” sa temama otuđenja, krize identiteta, poremećenih odnosa u porodici u kontekstu neuspele socijalne tranzicije i opšte ekonomske krize, predstavlja univerzalni okvir koji se prepoznaje čak i u najrazvijenijim zemljama, pa otuda veruje i u uspeh filma na međunarodnom nivou, što je pokazala i projekcija na Berlinalu.
Ekipa filma Rekvijem za gospođu J.
Dobitnica Nagrade žirija Tamara Drakulić istakla je da to priznanje znači jako mnogo za ekipu njenog ostvarenja “Vetar” i način na koji se oni bave filmom. “To je veliko ohabrenje i čast. Pošto smo ‘Vetar’ napravili na snazi ljudskog entuzijazma i ljubavi, veoma je lepo kad u jednom trenutku to dobije podršku institucija i posebno festivala kao što je Fest”, rekla je ona.
Lazar Ristovski, nagrađen za najbolju mušku ulogu, podsetio se da je za Fest bio vezan kao gledalac dugi niz godina.
“Kao učesnik, sa filmom sam prvi put bio prošle godine (S one strane) i sada ponovo. Samim tim, ova nagrada mi puno znači. Takmičarski program koji je ustanovio Jugoslav Pantelić bio je neophodan za srpski film. Podržavam to i mislim da ta selekcija treba da bude sve važnija svake godine. To bi Festu dalo poseban značaj, za razliku od onih godina kada je bio distributerski festival i izgubio kvalitet koji je imao na svom početku. Zadovoljan sam što sam deo ove nove priče”, rekao je Ristovski. Najbolji debitant Luka Bursać, čiji će film “Afterparti” imati premijeru poslednjeg dana Festa, 5. marta, rekao je da bi voleo da vidi reakcije publike. “To mi je uvek bilo važnije od bilo koje vrste nagrada i nestrpljivo očekujem projekciju”, kazao je Bursać.
Luka Bursać
Osim dobitnika nagrada, čiji je pokrovitelj Filmski centar Srbije, u konkurenciji su bili i filmovi “Svi severni gradovi”, “Jesen samuraja” i “Inkarnacija”.
Na konferenciji je saopšteno i da je nezvaničnu nagradu koju dodeljuje srpski ogranak FIPRESCI dobio film “Ne gledaj mi u tanjir” mlade hrvatske autorke Hane Jušić.
Pretposlednje večeri 45. Festa, koji je imao više od stotinu gostiju, dodeljene su i nagrade programa Fest Forward.
Rafaela Delvekio uručila je nagradu za najbolji srpski projekat na koprodukcijskom marketu autorima projekta “The Witch Hunters/Zlogonje” reditelja Raška Miljkovića, a Suzan Pradel nagradu u međunarodnoj selekciji, koja je ovoga puta posvećena ženama, za poljski projekat “Fortnight” Agnješke Voščinske. Za Fest Forward, koji je treći put organizovan u okviru Festa, prijavljena su bila 82 projekata, od kojih je devet odabrano za nacionalnu selekciju, a osam za međunarodnu, organizovanu u saradnji sa Međunarodnom mrežom žena na filmu EWA.
Na zatvaranju 45. Festa 5. marta biće dodeljene nagrade Glavnog takmičarskog programa i programa Granice, kao i Politikina nagrada “Milutin Čolić”, nagrada kritičara “Nebojša Đukelić”, te nagrada publike “Gorki list” i žirija FEDEORA.
(SEEcult.org)