U slavu slobodarskog duha
Predstava “Zmajeubice” Milene Marković, u režiji Ive Milošević, biće premijerno izvedena 7. juna na sceni “Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) po čijoj je narudžbi i nastala, kao deo namere tog pozorišta da se kroz nekoliko različitih projekata pozabavi stogodišnjicom sarajevskog atentata, “stvarnim početkom 20. veka”.
Glavni junak novog dela pesnikinje i dramatičarke Milene Marković, čiji opus obeležava neprestano razbijanje predrasuda, jeste 17-godišnji dečak sa oružjem, nesuđeni pesnik čije ime predstavlja istorijski simbol i čest predmet nesporazuma, saopštilo je JDP.
Komad “Zmajeubice”, zasnovan kao “junački kabare”, neka vrsta ironičnog časa istorije, priča poznatu priču o atentatu Gavrila Principa na austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda kroz uzavreli poetski jezik kojim se iskazuje ključni zahtev - zahtev za slobodom. Nije reč o istorijskoj drami, nego o savremenom komadu koji tematizuje i preispituje poziciju današnjeg mladog čoveka u odnosu na taj vrhunski zahtev - biti slobodan.
U predstavi igraju Nikola Rakočević, Mirjana Karanović, Radovan Vujović, Srđan Timarov, Dubravka Kovjanić, Milan Marić i Jovana Gavrilović.
Prema rečima rediteljke Ive Milošević, ključno za komad “Zmajeubice” je to što veliča slobodarski duh.
Milena Marković, kako je dodala, polazi od pretpostavke da su njeni junaci bili borci za slobodu koji su se u dubokoj i iskrenoj veri žtrvovali za dobrobit drugih.
“Može se sa današnje bezbedne distance razmišljati o Sarajevskom atentatu na različite načine, ali na kraju ostaje činjenica da je posredi čin pobune protiv opresije, nepravde, okupacije. A kako danas gledamo na pobunu? Ne javno, nego duboko u sebi? To je pitanje koje postavlja predstava. Dakle, ona danas već otrcana rečenica, ‘pali za slobodu’, u ovom slučaju je zaista istina. Kako danas gledamo na to? Da li je iz perspektive današnjeg sveta i iz duha ovog vremena moguće govoriti o slobodarskom duhu kao idealu koji nije zarobljen samo u mitovima?”, navela je Iva Milošević koja je u JDP-u režirala i predstave “Iz junačkog života građanstva” Karla Šternhajma, “Drama o Mirjani i ovima oko nje” Ivora Martinića, “Fedrina ljubav” Sare Kejn, “Razvaljivanje” Nila Labjuta i “Shopping and Fucking” Marka Rejvenhila.
Iva Milošević diplomirala je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a u beogradskim pozorištima režirala je i predstave “Revizor” Nikolaja Gogolja, “Proslava” T. Vinterberga, M. Rukova i B. Hansena, “Zmijsko leglo” Vasilija Sigarjeva i “Put do Nirvane” Artura Kopita – u Ateljeu 212, zatim mjuzikl “Glorija” Ranka Marinkovića u Pozorištu na Terazijama, “Magično popodne” Volfganga Bauera u Bitef teatru, “Princezu na zrnu graška” H.K. Andersena i Nede Radulović i “Malu sirenu” Andersena i Srđana Koljevića u Malom pozorištu “Duško Radović”, te predstave “Princeza i žabac” Igora Bojovića u Pozorištu “Boško Buha” i “Vuk i sedam jarića” Ljubinke Stojanović u Pozorištu lutaka “Pinokio”.
U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu režirala je “Painkillers” Nede Radulović i “Priče iz Bečke šume” Edena fon Horvata, u Narodnom pozorištu Sombor predstavu “Kazimir i Karolina” Edena fon Horvata, u Narodnom pozorištu Užice “Čudo u Šarganu” Ljubomira Simovića, a u Narodnom teatru “Vojdan Černodrinski” u Prilepu “Mnogo buke ni oko čega” (Mnogu vreva za ništo) Viljema Šekspira.
Dobitnica je nagrada za režiju “Bojan Stupica” i “Ljubomir Muci Draškić”, kao i godišnjih nagrada za režiju SNP-a i JDP-a.
I Milena Marković poznata je publici JDP-a po predstavama “Paviljoni ili kuda idem, odakle dolazim i šta ima za večeru”, u režiji Alise Stojanović (premijera
26. april 2001. godine), “Šine” u režiji Slobodana Unkovskog (25. novembar 2002) i “Brod za lutke”, takođe u režiji Unkovskog (5. jun 2006).
Prema njenim dramama postavljene su predstave: “Paviljoni” (JDP, 2001; Naroden teatar Skoplje, 2001; Drama SNG Ljubljana; Teatar M.b.H. u Beču, 2002; u Tokiju 2010); “Šine” (JDP, 2002; u Poznanju, 2003; u Ahenu, 2005); “Šuma blista” (u Schauspielhaus Zurich, 2005; Atelje 212, 2008); “Nahod Simeon” (SNP, 2006), “Brod za lutke” (JDP, 2006; SNP, 2009; u Ljubljani, 2009) i “Žica” (Narodno pozorište Priština, 2011).
Autorka je i scenarija za filmove “Sutra ujutru”, “Beli, beli svet” i “Rudarska opera” u režiji Olega Novkovića.
Poezija i drame Milene Marković prevođene su na engleski, nemački, francuski, poljski, rumunski, japanski, ruski, švedski.
Njena najznačajnija izdanja su “Pas koji je pojo sunce” (2001), “Istina ima teranje” (2003), “Crna kašika” (2007), “Ptičje oko na tarabi” (2007), “Pre nego što sve počne da se vrti” (2011), “Pesme” (2012), “Drame” (2012) i “Pesme za žive i mrtve” (2014), u izdanju kuće LOM.
Milena Marković dobitnica je brojnih priznanja, među kojima su nagrade “Biljana Jovanović” i “Đura Jakšić” (2010) za knjigu “Ptičje oko na tarabi”, “Miloš CrnjanskI” za “3 drame”, “Todor Manojlović” za dramu “Brod za lutke”, za koju je dobila i jednu od dve Sterijine nagrade (drugu za Nahod Simeon), te specijalne nagrade bečkog Teatra M.b.H. za najbolje drame sa ex-YU prostora (2000).
Radi kao docent na Katedri za dramaturgiju FDU, na kojem je i sama diplomirala.
Prve reprize predstave “Zmajeubice” u JDP-u su 9, 14. i 24. juna, a poslednja će biti titlovana na engleski jezik.
Scenograf je Gorčin Stojanović, kostimografkinja Maja Mirković, koreograf Boris Čakširan, kompozitor i izvođač Vladimir Pejković, a scenski govor potpisuje Ljiljana Mrkić Popović.
(SEEcult.org)
