ULUS protiv dela predloženih izmena Zakona o kulturi

Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) protivi se delu predloženih izmena i dopuna Zakona o kulturi koje se odnose na produženje roka za raspisivanje godišnjih konkursa, Nacionalni savet za kulturu i izbor direktora i upravnih odbora ustanova kulture, a iako je zvanično uputilo Ministarstvu kulture i informisanja svoje primedbe u okviru javne rasprave, smatra da bi zapravo bilo najbolje pokrenuti javni proces izrade novog krovnog zakona u oblasti kulture.

UO ULUS-a i ostala radna tela tog reprezentativnog udruženja smatraju da važeći Zakon o kulturi ne korespondira sa savremenom kulturno-umetničkom i stručnom stvarnošću, niti sa kontekstom u kojem se nalaze institucije, umetnici i drugi akteri kulturne scene, kao i celokupno društvo. Selektivna primena Zakona o kulturi od njegovog usvajanja 2009. godine, kao i nekoliko izmena i dopuna u međuvremenu, proizveli su pravnu nesigurnost i doveli u pitanje opštu primenjivost tog krovnog zakona, naveo je ULUS u zvaničnom dopisu Ministarstvu kulture i informisanja povodom javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koja ulazi u završnicu 19. februara u Narodnoj biblioteci Srbije.

Ukazujući da Zakon o kulturi ne uzima u obzir nezavisnu scenu i ne prepoznaje društveno-umetničke prakse koje čine značajan deo kreativne i kulturne produkcije, ULUS konstatuje i to da ni važeći zakon, a ni predložne izmene i dopune, nemaju precizno utemeljene pojmove i kategorije.

ULUS je posebno skrenuo pažnju i na to što u važećem Zakonu o kulturi, a i u predloženim izmenama i dopunama, nisu ponuđeni adekvatni mehanizmi uključivanja reprezentativnih udruženja u procese odlučivanja i predlaganja članova upravnih odbora i komisija.

Predlozi za izmenu i dopunu Zakona o kulturi koji se odnose na članove 11, 16, 17, 35 i 41, nisu usklađeni sa potrebama umetničkih stvaralaca i nezavisnih stručnjaka u oblasti savremenog likovnog stvaralaštva, kako zbog uklanjanja Koordinacionog tela reprezentativnih udruženja iz Zakona, tako i zbog predloženog načina izbora članova Nacionalnog saveta za kulturu (NSK) i UO ustanova kulture, ocenio je ULUS.

Povodom predloženog produženja roka za raspisivanje godišnjih konkursa za (su)finansiranje projekata sa 30 na 60 dana (čl 11), ULUS je naveo da se time vreme za realizaciju projekata još više skraćuje, odnosno svodi samo na drugu polovinu godine. Ako se ne računaju letnji meseci, kada je teško okupiti ciljne grupe i računati na njihovu participaciju, ostaje zapravo samo period od septembra do decembra, ili čak do kraja novembra, jer je do kraja kalendarske godine potrebno pisati izveštaje i dostaviti ih Ministarstvu. Takva situacija izaziva nepodnošljivu koncentraciju broja programa u jesenjim mesecima, konstatovao je ULUS.

ULUS stoga predlaže da se rok za realizaciju projekata definiše na period od 12 meseci ili duže, počev od datuma potpisivanja ugovora o sufinansiranju projekta. MKI pritom može i treba da uvede obavezu dostavljanja privremenih izveštaja na 6 ili na 4 meseca radi praćenja realizacije projekata.

ULUS je izrazio protivljenje i izmeni čl. 16 Zakona o kulturi, kojom je predviđeno da se broj članova NSK smanji sa 19 na sedam, te da ih bira Vlada Srbije na predlog resornog ministarstva, a ne parlament na osnovu predloga ovlašćenih predlagača, među kojima su i ustanove kulture, SANU, Savet Univerziteta umetnosti, Konferencija univerziteta Srbije i saveti nacionalnih manjina.

Ističući da je NSK praktično jedino telo kroz koje je na sistemski način omogućen uticaj različitih aktera u kulturi i umetnosti u uređivanju kulturne politike u polju njihovog delovanja, ULUS napominje da se to posebno odnosi na ostvarivanje interesa nezavisnih umetnika i stručnjaka u kulturi (naročito onih u samostalnom statusu) koji su reprezentovani kroz Koordinaciono telo reprezentativnih udruženja, a koji inače nemaju drugu mogućnost za učestvovanje u donošenju odluka koje se direktno tiču njihovog profesionalnog, radnog, socijalnog i ekonomskog statusa.

ULUS pritom podseća da je predlog za formiranje takvog tela još 1920. godine iniciralo pri tadašnjem Ministarstvu prosvete upravo Udruženje likovnih umetnika. Umetnički savet, u kojem je Udruženje likovnih umetnika imalo predstavnike, osnovan je 1921. godine - znatno pre nego što je Ministarstvo kulture ustanovljeno kao zaseban entitet (nakon Drugog svetskog rata).

“Bazirajući se na tekovinama stogodišnjih nastojanja iniciranih prvenstveno od strane likovnih umetnika da putem svojih zastupnika budu adekvatno reprezentovani u organima državne uprave, apelujemo da se nikako ne menja sastav ovoga tela, već da se nominovanje njegovih članova, način njegovog rada i delovanja uredi tako da na što adekvatniji i transparentniji način može zastupati interese nezavisnih stvaralaca u oblasti kulture i umetnosti koji inače na drugi način ne bi imali mogućnost da učestvuju u kreiranju politika koje prevashodno njima i trebaju da služe”, naveo je ULUS.

ULUS stoga smatra da zakonske odredbe o NSK ne bi trebalo menjati kako je predloženo, već ih samo dopuniti tako da NSK ima pet, a ne četiri člana na predlog reprezentativnih umetničkih udruženja.

Prema predlogu ULUS-a, likovne i vizuelne umetnosti trebalo bi odvojiti od primenjenih umetnosti, dizajna i arhitekture, pa bi ta dva profila imala i dva člana u NSK, a ne jednog kako je do sada.

“Smatramo da je u važećem Zakonu podvođenje svih ovih različitih oblasti umetničkog delovanja pod jedan profil nesrazmerno opsegu delovanja u ovim raznorodnim oblastima, kao i broju umetničkih stavaralaca koji deluju u tim oblastima, te da bi za specifične potrebe njihovog profesioinalnog rada bilo svrsishodno razlučiti ga na dva profila”, naveo je ULUS u obrazloženju.

Član Zakona o kulturi koji se odnosi na poslove i zadatke NSK trebalo bi, prema predlogu ULUS-a, dopuniti i time da NSK daje predloge za unapređenje profesionalnog, tj. radnog, socijalnog i ekonoimskog položaja samostalnih umetnika, te da uređuje principe i procedure predlaganja i izbora predstavnika u upravnim odborima ustanova kulture.

U pogledu izmena čl. 41 koji se odnosi na upravne odbore ustanova, ULUS podržava predlog da se minimalan broj članova UO poveća sa tri na pet. Ujedno, predlaže da se stav da “članove UO imenuje i razrešava osnivač iz reda istaknutih stručnjaka i poznavalaca kulturne delatnosti” dopuni tako da se taj proces zasniva na predlogu strukovnih udruženja.

Prema navodima ULUS-a, radi unapređenja funkcionalnosti rada ustanova kulture neophodno je podrobnije urediti njihovu upravnu strukturu i to kroz regulisanje sastava i izbora članova UO. Ta procedura treba biti regulisana na što transparentniji način, uz uključenje kompetentnih stručnjaka iz oblasti delatnosti ustanova u kojima bi reprezentativna strukovna udruženja trebalo da budu zastupljena svojim predstavnicima. Radi temeljnijeg regulisanja izbora, sastava i načina rada UO ustanova, ULUS predlaže se donošenje posebnog pravilnika.

S obzirom na kratak rok za javnu raspravu o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, ULUS smatra da bi bilo dobro odložiti njihovo usvajanje radi kvalitetnije rasprave i usaglašavanja sa relevantnim akterima u kulturi i stručnjacima, te pokrenuti javni proces o novom Zakonu o kulturi, koji bi predstavljao sinergiju društvene stvarnosti, stručnosti, kreativnosti i realnih potreba.

Slične ocene čule su se i tokom javnog radnog sastanka koji je, u organizaciji ULUS-a, održan 16. februara preko Zoom platforme, uz učešće članova različitih udruženja i mreža. Cilj sastanka bio je pokretanje pitanja evidentnog manjka učešća eminentnih nezavisnih stručnjaka i njihovih kapaciteta u doprinosu razvoju kulture u Srbiji.

Završna javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi biće održana 19. februara u 11 sati u NBS, a prema najavi Ministarstva kulture i informisanja, prisustvovaće pomoćnica ministra za zaštitu kulturnog nasleđa i digitalizaciju Danijela Vanušić, pomoćnica ministra za međunarodne odnose i evropske integracije u oblasti kulture Olga Gekić, te savetnici Predrag Blagojević, Vladimir Nedeljković i Velinka Đukanović.

Diskusije u okviru javne rasprave organizovane su u proteklih desetak dana i u Čačku, Subotici, Novom Sadu i Nišu.

(SEEcult.org)