Umetnička porodica Togy
Gradska galerija Fonticus u Grožnjanu predstavlja od 13. avgusta radove tri generacije umetničke porodice Togy – Jožefa, Irene i Diane Tođeraš, kao i Diane Drča, čija je izložba specifična i po tome što su autori čvrsto vezani za samu lokaciju Grožnjana – Grada umetnika.
Uz sled individualnih autorskih osobenosti, članovi te porodice obeležili su tok trajanja Grožnjana - Grada umetnika, istakao je kustos Eugen Borkovsky povodom izložbe koja je heterogena po interpretacijama oblika i upotrebi materijala - shodno generacijama i poetikama vremena u kojem su autori stasali, delovali, a neki još aktivno deluju. Zajednička karakteristika je da su svi upotrebljavali keramičke tehnologije i glinu kao osnovni kreativni materijal.
Umetnička porodica Togy nazvana je po imenu galerije na Grožnjanu gde su svi akteri izložbe danas, ali i decenijama ranije, predstavljali svoje radove.
Jožef Tođeraš (1930-2011), jedan od bardova grožnjanske likovne scene, došao je na Grožnjan još daleke 1965. godine i izgradio prvu veliku peć za keramiku, a mnoge je autore podučio keramičarskoj tehnologiji.
Izložba obuhvata izbor njegovih keramičkih konfiguracija. Iako je kretao u dimenziju, ipak većina radova nosi odlike reljefa. Ponegde se radi o visokom reljefu, gde se prostor i volumen međusobno isprepleću. Tako pojedini delovi strukture prodiru u prostor koji se uvlači u praznine koje nastaju oblikovanjem izbočenja. Najveći deo njegovih ostvarenja su niži reljefi, ali i tu je prisutna igra svetla i senke. Stvorene razlike u visini pojedinog dela reljefa nude dimenzionalnost. Niski reljef, za razliku od visokog, može se posmatrati iz jednog pravca, pa se upravo zbog toga vizuelno približava svojstvima slike. Ipak, i takav artefakt, za potpun utisak, treba zagledati s više strana, naveo je Borkovsky u tekstu “Svedočanstva trajanja izgovorena glinom”, dodajući da se promišljanje ličnog i opšteg znaka može čitati kao umetnikova intencija.
Jožef Tođeraš
“Pred nama su kolažirana cela lica, delovi lica, ornamentalni segmenti, ponavljani motivi. Ponavljanje gotovo identičnih, ali ne istih oblika, kao da se nastavlja na univerzalne tokove stanja stvari. Izbor lica, podeljenog lica, otvara niz asocijacija. Od potrage za individualnošću do deljenja osobenosti. Likovno razmišljanje Jožefa Tođeraša budi elementarna pitanja identiteta na koja zapravo ni sami ne možemo sa sigurnošću odgovoriti”, naveo je Borkovsky povodom radova Jožefa Tođeraša, koji je diplomirao studije likovnih umetnosti na Višoj pedagoškoj školi u Novom Sadu, a uz umetničku, bavio se i pedagoškom delatnošću.
Bio je član je UPIDIV-a od 1966. godine, a pored učestvovanja na mnogobrojnim grupnim izložbama, predstavio se i samostalno u Beogradu, Grožnjanu, Opatiji, Subotici i Segedinu. Takođe, učestvovao je na mnogim likovnim kolonijama i simpozijima i nagrađivan je nekoliko puta. Živeo je i radio između Subotice i Grožnjana.
Jožef Tođeraš
Irena Tođeraš predstavlja na izložbi izbor likovnih ostvarenja iz nekoliko perioda, koji se grubo mogu svrstati u dve cjeline. Starija grupa radova više je stilizovana, iskazujući pojednostavljene, često uglađene forme, dok je druga grupa, nastala nešto kasnije, mnogo ekspresivnija - radi se o objektima na teme školjki, morskih puževa.
“Školjka kao premisa odgovara umetnici koja tom obliku poverava svoje lične impresije. Ona poručuje kako joj je sadržaj važniji od izvanjskog. Umetnica je odškrinula vrata svoje percepcije i mi smo pred okeanom asocijacija. Pred nama je vizualizovana proživljena ispovest. Naznačeno možemo slutiti, pa se, vođeni utiscima, zagledamo u vlastitu nutrinu. Svako biće unutar sebe sakriva konglomerat impresija, osećanja, razmišljanja. Oko sebe gradi oklop poput ovih predmeta. Ne bez razloga, autorka seriju naziva Skriveno. Kao i školjka, uvek smo negđe otvoreni, ali duboko skrivenog ličnog stanja”, naveo je Borkovsky povodom radova Irene Tođeraš, koja je rođena u Subotici, a umetnošću se bavi od 1970. godine.
Irena Tođeraš
Članica je UPIDIV-a i Likovnog susreta Subotica, a živi između Subotice i Grožnjana.
Diana Tođeraš predstavlja na izložbi izbor radova koji pripadaju ciklusu “Personal search” (trodimenzionalni objekti), te grupu plošnih radova. Obe grupe radova realizovane su kombinovanim intervencijama u kojima prevladava tehnika porculana.
Pastelne, ali izražajne boje, obeležavaju autorstvo Diane Tođeraš, čiji radovi konstantno pozivaju na dodir.
“Utisak mekoće postignut je vrhunski – rad čak ni na dodir ne deluje krto, ni oštro – zamagljuje čulo dodira i daje prevagu vizuelnom osećaju”, naveo je Borkovsky, ističući i svežinu drugog dela radova Diane Tođeraš - reljefa i slika, nastalih kombinovanom tehnikom keramičkog kolaža i crteža.
Diana Tođeraš
Diana Tođeraš, rođena 1962. godine u Subotici, diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Budimpešti, a članica je UPIDIV-a od 1987, Mađarske udruge profesionalnih likovnih umjetnika i HDLU Istre. Izlagala je na samostalnim i kolektivnim izložbama. Nagrađivana je više puta, a takođe živi i radi između Subotice i Grožnjana.
Diana Drča, najmlađa predstavnica porodične tradicije, učestvuje na izložbi serijom radova koji se okreću problematizovanju ljudskog: međuljudskim odnosima i ličnim stanjem.
Koncentrišući se na likovno istraživanje zasnovano na samozadatom kanonu, umetnica za oblikovanje, uz glinu, uzima i metal, rabeći temperaturu i patine.
Njene maske i figure nose površne odlike ljudskog. Telesnost je pritom određena naznakama oblika zaustavljenih pokreta, a maskama delovi fizionomija. Značenje, poruku obe grupe radova otkrivaju žičane aplikacije.
Diana Drča
“Umetnica problematizuje savremenost, a njene maske, likovi i figure pozivaju na uviđaj. Grupiranje ili umreženost može izazvati osećanje zajedništva blisko pojmu sigurnosti. I zaista, u grupi, krdu, među istomišljenicima se osećamo bolje. No, ljudi, puno ljudi, krdo, grupa, masa izaziva nelagodu. Iz povesti znamo da je grupu, mnoštvo, moguće navesti na mnoge stvari koje ne moraju biti pozitivne. U grupnoj situaciji možemo euforično osetiti pripadnost efemernom kolektivu. Kad iluzija prođe, opet se vraćamo u svakodnevnicu. Jer, život, nažalost, nije grupa, koncert, navijačka skupina, politički skup. Posle opet ostajemo sami. Previše smo usamljeni. Neki se obraćaju društvenim mrežama. Diana to zna. Ona apeluje na pojedinca da se ne otuđuje, da pokuša voleti, poštovati, tolerisati stil, način, drugo uverenje. Zapadna civilizacija nas je naterala na funkcionisanje po krugovima, poput Danteovih, u kojima se ne srećemo. Licemerno održavamo statuse svojih komfora. Radimo zapravo samo za struju, vodu, telefon, hleb i mleko. Nemamo novca za radoznala putovanja, počastiti prijatelje, imamo jedva za skroman otkup ličnog statusa”, naveo je Borkovsky povodom radova Diane Drča, koji “aktiviraju sumnju, jer iskreno propitivanje uvek donosi promenu ili potvrđuje neku odluku koja je, ipak, uvek privremena”.
Diana Drča
“Diana problematizuje okruženje, uobičajenost, prikrivanje drugačijeg, kako bismo lakše preživeli. Uviđamo da smo postali poslušni marginalci, a ne akteri civilizacije. Ova izložba događa se u intervalu između perioda tzv. zrelog kapitalizma i njegovog raspada. Ohrabruje da fizičari i filozofi, kvantnom teorijom, spoznajama redefinišu realnost. Oni ne menjaju svet revolucijom, ali mnjaju doživljaj okoline i odbacuju načine ponašanja koja su kapitalizam i vere stolećima ruku pod ruku zloupotrebljavali. Tako univerzum više ne funkcioniše kao mašina prema Njutnu, već kao polja energija koje se pojavljuju u različitim oblicima. Morfološka polja demistifikuju verske dogme. Čovek, osoba više nije grešna hemijska reakcija, već osvešćeni energetski naboj”, naveo je Borkovsky, dodajući da bića Diane Drča liče zapravo na portrete nas samih, otuđenih pojedinaca.
Diana Drča, rođena 1986. godine u Subotici, započela je javno delovanje 2003. godine autorskim stilističkim projektima (Grožnjan, Subotica). Niz godina bavi se modnim oblikovanjem, fotografskim prezentacijama, ali i slikarstvom koje je prvi put predstavila 2008. u Subotici. Modnim dizajnom bavila se i u SAD, a izlagala je na kolektivnim i samostalnim izložbama u Grožnjanu, Beogradu, Ljubljani, Subotici, SAD…
(SEEcult.org)
