Venders u fokusu u Kinoteci
Jugoslovenska kinoteka prikazuje od 11. do 21. februara ciklus filmova Vima Vendersa (Wim Wenders), slavnog nemačkog reditelja i jednog od najvećih filmskih autora današnjice, koji je u centru pažnje i na 65. Berlinalu kao dobitnik počasnog Zlatnog medveda za životno delo.
Vendersov ciklus u Kinoteci počinje filmom “Snimanje u Palermu” (2008) s Denisom Hoperom (Dennis Hopper), a obuhvata još deset ostvarenja tog reditelja, koji je dobitnik i Zlatnog pečata - najvišeg priznanja Jugoslovenske kinoteke.
Posetioci Kinoteke videće i Vendersove filmove “Nebo nad Berlinom” (1987), “Pariz, Teksas” (1984), “Lisabonska priča” (1995), “Do kraja sveta” (1991), “Alisa u gradovima” (1974), “Zemlja izobilja” (2004), “Hotel od milion dolara” (2000), “Kraj nasilja” (1997), “Stanje stvari” (1982) i “Prijatelj iz Amerike” (1977).
Venders je dobio Zlatni pečat Kinoteke za vreme 34. Festa u Beogradu 2006. godine, a tada je izjavio da bi, da je bogat, poklonio Kinotekinom Arhivu deset miliona dolara da reši problem čuvanja i zaštite filmova. Poručio je i da Evropa ima isceliteljske moći i da je potrebno u to verovati i u teškom vremenu tranzicije.
Venders se tada predstavio i izložbom u Salonu Muzeja savremene umetnosti na kojoj je prikazao fotografije iz ciklusa "Slike sa površine Zemlje".
Nebo nad Berlinom
Filmovi Vendersa čine jedinstven opus koji ga svrstava među najznačajnije evropske filmske stvaraoce. Nјihov stil i njihova poetičnost čine celinu u kojoj se svaki film poziva na prethodne i na njih nadovezuje. Malo je autora koji su do tog nivoa doveli jedinstvo stila i sadržaja - uostalom Venders je i autor scenarija skoro svih svojih filmova u kojima je gotovo nije moguće govoriti o jednoj stvari, a da ne postoji aluzija na neku drugu, naveo je Marjan Vujović u programu Kinoteke.
Iako se učestalo oslanja na najrazličitije načine na Ameriku i američku kinematografiju, Venders je ostao jedan od najautentičnijih evropskih reditelјa, jer su u njegovim filmovima svi ti elementi američkog filma ispražnjeni, transformisani i adaptirani u suštinski drugačiji stil i poetiku.
Pariz Teksas
Vendersovi likovi se kreću u jednom stanju trajne nestabilnosti i potrage, kao da su izgublјeni u stvarnosti u kojoj ne postoje nikakvo značenje i vrednosti. Sve deluje pođednako važno i pođednako indiferentno; ubiti kasirku u jednom bioskopu na periferiji, lutati bez cilјa, zaleteti se u reku kolima... Venders sve to donosi na izuzetno filmičan način putem samih slika; jer njegovi likovi veoma malo pričaju i kada govore oni prepričavaju svoje priče i snove koji su nabijeni značenjima i aluzijama; i nadasve u tim dijalozima se ne dešava pravi dijalog, jer svako od njih, poput zatvorenika u sopstvenom svetu, ne ume da komunicira sa drugim osobama, već im saopštava uglavnom kako se oseća i ono što njega tišti. Iz toga proističe veoma originalan efekat tih lažnih dijaloga koji su zapravo zbir unutrašnjih monologa.
Lisabonska priča
S druge strane, kako je naveo Vujović, oni su neprekidno u pokretu koristeći sve zamislive načine prevoza (autobus, kamion, automobil, avion, metro, pokretne stepenice, brodovi, itd.) i prelaze iz jedne hotelske sobe u drugu; dom ne postoji kao što ne postoje stabilnost i izvesnost. Sve je stalno u pokretu, iako se za njih radi o jednom “pogrešnom pokretu”.
U tim putovanjima, pre svega putovanjima svesti, postoji drama, ali ne postoji melodrama; Vendersov stil izbegava precizno definisanje događaja; krupni planovi junaka gotovo da ne postoje; kao potvrda izmeštenog posmatranja stvarnosti. Venders iz dalјine (ponekad i veoma daleko) posmatra njegove likove koji su izgublјeni u pustim predelima koji ih okružuju. U njegovim filmovima je potrebno sve pažlјivo posmatrati, čitati između redova, upravo zbog toga je očajanje koje nam njegovi likovi donose autentično. Ono nam bez ograda donosi svakodnevnicu života na dosadnoj i monotonoj periferiji koja se stapa sa samim likovima eksplicitno nam prenoseći njihovo stanje duše kroz zapuštene bioskope, luna parkove, restorane i džuboksove u njima. U jedinstvenom odnosu individue i prostora kako je i sam više puta istakao imao je uzor u Antonioniju (Michelangelo) i upravo u Vendersovom izrazu prikazivanja ovih drama bez melodrame, stvarnost koju otuđeno posmatramo, ono što najviše podseća na Antonionija. Venders rado citira i Godara (Jean-Luc Godard) čestim usitnjavanjem sekvenci koje ponekad deluju i bez pravog značenja, posebno ako se posmatraju iz ugla klasičnog narativnog toka i fragmentizacijom dijaloga koji oslikavaju unutrašnji haos kod njegovih junaka. I kao i kod Godara, Vendersovi likovi rado odlaze u bioskope i imaju dodir sa filmskom trakom, projektorima i samim bioskopskim salama.
Projekcije Vendersovih filmova u Kinoteci su u terminima od 18 i 20.30 sati, a cena ulaznice je 200 dinara.
Sajt Jugoslovenske kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org
(SEEcult.org)
