Za sada dozvoljena Parada
Parada ponosa u Beogradu, zakazana za 28. septembar u podne, za sada je dozvoljena, ali Biro za koordinaciju rada službi bezbenosti zadržava pravo da zabrani taj skup LGBT zajednice, saopšteno je 26. septembra u Vladi Srbije.
Parada ponosa u Beogradu, zakazana za 28. septembar u podne, za sada je dozvoljena, ali Biro za koordinaciju rada službi bezbenosti zadržava pravo da zabrani taj skup LGBT zajednice, saopšteno je 26. septembra u Vladi Srbije.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović saopštio je da Biro za koordinaciju rada službi bezbednosti, uprkos različitim mišljenjima, nije zabranio održavanje Parade ponosa, ali da zadržava pravo da zabrani taj skup ukoliko naknadno proceni da bi bezbednost građana i imovine mogla da bude ugrožena.
Stefanović je apelovao na građane da sačuvaju ustavni poredak, mir i stabilnost, kao i da omoguće organima reda da zaštite zakonitost i pravo svih da žive slobodno, saopšteno je na sajtu vlade.
Sednici Biroa prisustvovali su predstavnici svih službi bezbednosti i tužilac za organizovani kriminal, a predsedavao je premijer Aleksandar Vučić, koji je dan ranije najavio da, ukoliko bude Parade, neće učestvovati u šetnji, jer ima preča posla, a ne bi prisustvovao ni kada ne bi imao obaveza.
Navodeći da je njegovo demokratsko pravo da ne prisustvuje Paradi, da mu to ne pada ni na pamet i da je to njegov izbor, Vučić je naglasio i da je njegova ustavna dužnost da se svim ljudima garantuje bezbednost i sigurnost.
Vučić je poručio i da će biti “veoma, veoma, veoma kažnjen” svako ko bude pokušao da pravi incidente za vreme Parade ponosa, ukoliko je bude.
Povodom ponovnog negativnog stava Srpske pravoslavne crkve o Paradi ponosa, Vučić je rekao da je to njeno pravo, ali da politiku vodi Vlada Srbije u skladu sa Ustavom.
Izložba karikatura “Corax i Somborac na Prajdu”, Mikser House
I ministar spoljnih poslova i bivši premijer Ivica Dačić najavio je ranije da neće prisustvovati Paradi ponosa, a od članova vlade dolazak su potvrdili ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.
Prisustvo Paradi ponosa najavio je i šef Delegacije Evropske komisije u Srbiji ambasador Majkl Devenport, koji je naglasio da je važno da se zaštite osobe koje žele da slobodno izraze svoje mišljenje i različitosti, navodeći da mu je drago što je “vlada svesna svojih obaveza”.
Ruta Prajd šetnje ista je kao prošle godine, kada je zbog zabrane Parade ponosa, održana spontano organizovana šetnja.
Parada će krenuti u podne kod zgrade Vlade Srbije, a potom će proći Ulicom kneza Miloša do Doma Narodne skupštine i završiti se na platou ispred Skupštine grada Beograda.
Predstavnici međunarodne zajednice i ove godine snažno podržavaju Nedelju ponosa i samu Paradu. Pisma podrške organizatorima, između ostalih, uputili su i ambasadori Nemačke, SAD, Norveške, Holandije, Australije, Belgije, Danske, Finske, Francuske, Irske, Italije, Kanade, Luksemburga, Portugala, Španije i Švajcarske.
Parada predstavlja završnicu Nedelje ponosa, koja je počela 22. septembra u Medija centru saopštenjem organizatora da bezbednosna procena nije na njima, ali da sve ide ka tome da se šetnja desi, te da su pretnje manje nego proteklih godina, kada je zabranjivana u poslednjem trenutku.
Nedelja ponosa počela je simboličnim otvaranjem “Sigurnog srca grada” u Kulturnom centru Grad, u kojem je od 20. do 28. septembra moguće pogledati i Kvir salon, odnosno izložbu “Zajednička snaga”. U okviru Nedelje ponosa, u Gradu je, između ostalog, održano i veče kvir poezije, u organizaciji Poezina, dok su u Zavodu organizovani razgovori o temama važnim za LGBT zajednicu. U Mikseru je takođe intenzivan program, u okviru kojeg je otvorena izložba karikatura “Corax i Somborac na Prajdu” Predraga Koraksića Koraksa i Marka Somborca, u organizaciji Civil Rights Defenders. U Mikseru je prethodno otvorena i izložba “Rame uz rame”, u organizaciji Liberalno-demokratske partije, na kojoj je, uz lidera te stranke Čedomira Jovanovića, jednog od organizatora Prajda Bobana Stojanovića, govorila i glumica Mirjana Karanović, koja je poručila: “Biti čovek vas ne košta ništa, a drugima znači puno!”
Nakon otvaranja izložbe, na zgradi u kojoj živi Jovanović, osvanuo je grafit: “Čeda gradom neće šetati”.
Parada ponosa prvobitno je bila najavljena za maj ove godine, ali je odložena zbog vanredne situacije usled katastrofalnih poplava.
Prošle godine, par sati nakon zabrane Parade ponosa, organizatori i stotinak na brzinu okupljenih građana prošetali su nešto pre ponoći centrom grada, noseći transparent “Ovo je Prajd!” Protestna šetnja, praćena jakim policijskim snagama, protekla je bez incidenata. Par sati ranije centrom grada prošetale su i pristalice pokreta Dveri, čiji je protest takođe bio zabranjen odlukom Biroa za koordinaciju službi bezbednosti.
Parada ponosa održana je u Beogradu prvi put u oktobru 2010. godine - u parku Manjež i okolini, ali je širi centar grada demoliran posle višesatnih sukoba protivnika te manifestacije sa jakim snagama policije. Povređeno je oko sto osoba i naneta je ogromna materijalna šteta.
Potom je 2012. i 2011. godine Parada održana “u četiri zida”, jer su vlasti iz bezbednosnih razloga zabranile i taj skup i okupljanje protivnika.
Parada ponosa prvi put je trebalo da bude održana u Beogradu 2001. godine, ali je sprečena fizičkim nasiljem, a 2009. otkazana je u poslednjem trenutku, odnosno veče uoči planiranog održavanja.
(SEEcult.org)
