Zagonetka revolucije
DAH Teatar premijerno izvodi 20. i 21. decembra u Parobrodu predstavu “Zagonetka revolucije”, kojom podseća na stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata i revolucija u Rusiji i Nemačkoj, postavljajući ujedno pitanje da li je pobuna još moguća.
“Godina koja se polako završava, u kojoj se obeležava sto godina od završetka Prvog svetskog rata, uokvirena je, s jedne strane - godinom kad se obleležavala stogodišnjica Ruske revolucije i godinom kada će se obeležavati sto godina od revolucije u Nemačkoj, ali i sto godina od ubistva Roze Luksemburg. Roza Luksemburg je i dalje inspiracija na pobunu, u dobu gde je pobuna, protiv svega što je nečovečno, nasilno i izrabljivački, nevidljiva. Ona nam i dalje postavlja pitanje: gde je pobuna i da li je moguća?”, naveo je DAH teatar povodom nove predstave, u režiji Dijane Milošević.
Radnja predstave je predstavljena susretom četvoro revolucionara - pripadnice frakcije Crvene armije Ulrike Majnhof, Kastrovog saborca Kamila Sijenfuegosa, atentatorke na Lenjina Fanji Kaplan i “Crvene Roze” - Roze Luksemburg. Njih četvoro se u predstavi šetaju kroz vreme i pričaju jedni sa drugima, ali i sa nama “sa one strane”.
“Šta nam to oni poručuju u svetu Harmsovskog apsurda, kome je, inače, u podtekstu i posvećena ova predstava; gde je sve moguće i ništa nije moguće, gde ljudi nestaju, gde se pijano nazdravlja revolucijama i pevaju hitovi Lejdi Gage i Boni Em; gde se tela ubijenih revolucionara bacaju u kanal, spaljuju, nestaju u okeanu; gde povremeno prosijavaju svetle duše koje nas i pozivaju na uznemiravanje, na borbu za smisao van nametnutog matriksa”, naveo je DAH teatar u najavi.
Likovi u predstavi susreću se u stanovima koji služe kao revolucionarne ćelije, u zatvorskim ćelijama, ali i u pozorištu tokom probe.
Prema navodima DAH teatra, prostor UK Starog grada (Parobroda) nudi mu idealnu situaciju u tom smislu – mogućnost da, uz minimalne scenografske intervencije, pozove publiku na kretanje kroz te ćelije, gde će moći da da se opredele za onu revoluciju u koju oni sami veruju ili da se ne opredele uopšte.
Gledaoci više nisu samo “nevini” posmatrači ili konzumenti pozorišnog čina, već su i potencijalni saučesnici. Oni biraju ili su izabrani da učestvuju u radu pojedinih ćelija. Ako Roza Luksemburg predstavlja princip nenasilja po svaku cenu onda Ulrike Majnhof nudi ozbiljno pitanje - šta dovede osobu sa idejama da svet treba da se menja nabolje, kada shvati da je sve ćorsokak, da samo udara o zidove i da prava revolucija nije moguća - da postane članica terorističke grupe koja opravdava ubijanje ljudi?
U predstavi igraju Evgenija Eškina Kovačević, Ivana Milenović Popović, Ivana Milovanović i Ivan Nikolić.
Dramaturškinja je Duca Knežević, scenografiju potpisuje Neša Paripović, a muziku Uglješa Majdevac.
U ekipi su i Ljubica Damčević (saradnica na pevanju) i Snežana Arnautović (oslikavanje kostima i šminka). Video koncept osmisle su Dijana Milošević i Amy Sarno, a video snimanje i montažu potpisuje Anja Turanski.
Rezervacije su obavezne na imejl office@dahteatarcentar.com zbog ograničenog broja mesta.
Predstavu je podržalo Ministartsvo kulture i informisanja Srbije.
*Fotografija: Marija Ćalić
(SEEcult.org)
