Zvučna izložba
Beogradska umetnica Mirjana Boba Stojadinović predstaviće se od 25. marta u Galeriji Studentskog kulturnog centra u Kragujevcu “Zvučnom izložbom” koja obuhvata izbor radova u kojima je zvuk korišćen kao medijum za doživljaj i sredstvo za “pričanje priče” i prenošenje doživljaja, kao i promišljanje okolnosti u kojima se nalazi.
Zvuk je bio važan element već prve samostalne izložbe Mirjane Bobe Stojadinović “Inventar ličnosti”, održane 1998. godine u Galeriji SKC u Beogradu, na kojoj je posvetila pažnju gradovima kojima pripada: Beogradu, Sofiji, Somboru i Herceg Novom. Jedan od elemenata izložbe bili su audio-snimci ulica tih gradova i plaže u Herceg Novom. Odluka da koristi zvuk, prema njenim rečima, bila je intuitivna – osećala je da, kao umetnik, gradom može da se bavi samo u kombinaciji vizuelnog (crtež, fotografija), taktilnog (objekat), prostornog, tekstualnog i auditivnog.
Preklapanje tih elemenata nagoveštavalo je njene druge radove koji su usledili.
Za “Zvučnu izložbu” napravljen je izbor radova u kojima je zvuk korišćen kao medijum za doživljaj: “Procep u celini” (16’, 2008), “Vodič kroz izložbe i gradove” (25 kraćih celina, 30’, 2010), “Prostor za sobu”, (8’, 2011), “Gradske metamorfoze ili Rez” (48’, 2012), kao i montirani audio-snimci serije diskusija iz projekta “Umetnik kao publika” (21 snimak, svaki po 30’), koji je realizovala od 2010. do 2013. godine i koji će predstaviti kragujevačkoj publici promocijom istoimene knjige 8. aprila.
Svi ti radovi imaju narativnu strukturu, a umetnica u njima uglavnom koristi svoj glas, ponekad tuđ, a ponekad oba.
Glasovi i zvukovi snimani su posebno za te radove. Audio je u radovima mišljen u kombinaciji sa videom, fotografijama ili prostornom instalacijom, ali on može da bude predstavljen i samostalno.
Rad “Procep u celini” nastao je u sudaru dva sveta, onog iz koga je 2006. godine otišla (Beograd) i onog u koji je došla (Roterdam, Holandija). U tom radu ženski glas meditira o načinima prevazilaženja sistemskog nasilja, glas “razmišlja naglas” o načinima na koje geopolitičke okolnosti formiraju ličnu percepciju, ali nas isto tako čine i senzibilnijim prema okolnostima u kojima se zatičemo.
“Vodič kroz izložbe i gradove” je interaktivan rad koji koristi audio sistem za informisanje i vođenje kroz prostor koji se koristi u turističkoj industriji, na primer u muzejima.
Taj rad, za koji je Mirjana Boba Stojadinović dobila nagradu Umetničke galerije “Nadežda Petrović” u Čačku u okviru 25. Memorijala 2010. godine, zamišljen je, a kada okolnosti to dozvoljavaju i izvođen, kao prostorna instalacija, tako što publika aktivira odgovarajuću numeru uz odgovarajući broj u prostoru. Rad se dotiče slojeva memorije soba Galerije u kojima se nekada živelo, sećanja ljudi koji su nekada prošli kroz njih, ali isto tako umetničkih radova koji su bili prisutni u toku trajanja 25. Memorijala Nadežde Petrović, za koji je rad i pripreman. Koristeći prostor kao osnovnu referencu, umetnica ga audio vodičem dekonstruiše upravo pričama o vremenskim slojevima – bavi se tragovima vremena u prostoru i tragovima ljudi u drugim ljudima.
“Prostor za sobu” razmatra proces nastanjivanja, obitavanja prostora. Inspiracija za taj rad dolazi od arhitekte i pisca Adolfa Losa (Loos).
Prema rečima umetnice, budući da su stambeni enterijeri koje je Los realizovao u Beču i dalje privatni, oni za nju kao posetioca ostaju nedostupni. Rad ispituje mogućnost internalizacije prostora usredsređujući se na prostor u kojem je živela u Beču tri meseca.
“Gradske metamorfoze ili Rez” zapravo su dve izložbe: “Rez” u Galeriji Doma omladine Beograda 2011. i “Gradske metamorfoze” u Galeriji “Nadežde Petrović” 2012. Povod za obe izložbe bila je odluka gradskih vlasti u Beogradu da 2010. godine poseku više od 400, većinom gotovo stogodišnjih stabala platana u Bulevaru kralja Aleksandra, pod izgovorom rekonstrukcije te ulice.
Seča platana, koja je izazvala i višednevne proteste građana, bila je neposredni povod za razmišljanje o tretiranju urbanog tkiva, memorije, faktičkog i emotivnog nasleđa Beograda u vremenu diskontinuiteta. Realizovani audio-materijal sa snimcima sećanja troje starosedelaca na Bulevar, njegove stanovnike, običaje i atmosferu, pruža utisak svojevrsnog ulaska u vremensku kapsulu.
Izuzetak u nizu radova na “Zvučnoj izložbi” predstavlja autorski projekat “Umetnik kao publika”, koji sadrži montirane dokumentarne snimke serije diskusija među publikom o savremenoj vizuelnoj umetnosti. Ipak, i u tom projektu zvuk, odnosno glas, jeste medijum komunikacije, pa je umetnici u tom smislu bilo važno da ih uvrsti u izložbu.
Kroz taj projekat Mirjana Boba Stojadinović neposredno se bavila publikom, njenim doživljajem i uzajamnom razmenom mišljenja, iskustava, doživljaja, asocijacija… Njen glas u radovima uvek je bio nastavak tekstova koje je pisala o/za/sa radovima. Na neobično direktan način snimanje sopstvenog glasa proizilazi iz potrebe za artikulisanjem misli i davanjem “glasa” nečemu što bi ostalo implicitno ili možda čak i izgubljeno da je u radu bilo drugačije izraženo.
“Traženje i nalaženje (sopstvenog) glasa koji može da se obrati drugom je ono što je zajedničko svim radovima predstavljenim na izložbi”, navela je Mirjana Boba Stojadinović (1977), koja je diplomirala i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (2006), a magistrirala je i na Institutu Pit Cvart u Roterdamu i Fakultetu umetnosti u Plimutu (2008).
Od 1998. godine samostalno je izlagala u galerijama u Beogradu (SKC, DOB, Remont, FLU, Reks), Somboru (Galerija KC “Laza Kostić”), Zrenjaninu (Savremena galerija) i Čačku (Umetnička galerija Nadežda Petrović).
Samostalno i u saradnji sa drugim umetnicima inicirala je i realizovala projekte koji se bave vizuelnom umetnošću u javnom i privatnom prostoru, kao i politikom kulture.
Učestvovala je na brojnim grupnim izložbama, među kojima su: “Posledice / Promena kulturnih pejzaža, Tendencije angažovane post-jugoslovenske fotografije” (Kulturni centar Beograda/Remont, Beograd, 2013; Klovićevi dvori, Zagreb, 2013; Narodni muzej Slovenije, Ljubljana, 2012; Muzej PARKO, Pordenone, Italija, 2012); “Između realnog i realnosti, topografija javnog/privatnog prostora” (Treći Beograd, Beograd, 2012); “Šta se dogodilo sa Muzejem savremene umetnosti? Neizložba dokumentacije, umetničkih intervencija i enterijera zgrade” (MSU Beograd, 2012); “Brisani prostor” (Mikser na BELEF-u, Beogradska zadruga, Beograd, 2012); “Grad” u okviru serije “Preslišavanje” (Remont, Beograd, 2012); “Kuća” –
kolekcija mladih srpskih umetnika (Palaco Forti, Galerija moderne umetnosti, Verona, 2011); “Privatno | Javno zauzimanje prostora –> pravljenje prostora” (Skoplje, 2011), “Ja sam to što jesam” – 25. Memorijal
Nadežde Petrović (Čačak, 2010), “Beograd: Nemesta” (Salon MSU Beograd, 2009)…
Boba Stojadinović boravila je i u rezidencijalnim programima KulturKontakt u Beču (2011) i Rondo u Gracu (2013).
“Zvučna izložba” u Galeriji SKC u Kragujevcu biće otvorena do 14. aprila.
*U prilogu: Katalog “Zvučne izložbe”
(SEEcult.org)
