MOBILNA KNJIŽEVNA REZIDENCIJA's blog

DOŽIVOTNA SLOBODA: Kristina Ljevak

Poštovani/e,

ja sam Kristina Ljevak iz Sarajeva, dugogodišnja trudbenica u različitim oblastima kulture, žrtva prekarijata, sa desetogodišnjim iskustvom nekorištenja godišnjeg odmora.

DOŽIVOTNA SLOBODA: Radovan Raša Popović

Ovaj primer motivacionog pisma pronašao sam na internetu, ne biste verovali koliko ima načina, tipova, trikova, potencijalnih grešaka, saveta i 10 stvari koje obavezno treba napisati i još više stvari koje nikako ne smete napisati. tako da, eto ozbiljno sam uzeo u razmatranje nekolicinu tih modela pisama i ostalog materijala i potrudio se da ga prilagodim ovoj našoj konverzaciji. oprostićete mi ako sam se negde zaneo, pisma su jednostavno fantastična. motivacija beskrajna. trudio sam se da, po savetu sa jednog od sajtova, budem koncizan, pregledan i umeren.

DOŽIVOTNA SLOBODA - godišnji odmor za umetnike i radnike u kulturi

“Doživotna sloboda” - Godišnji odmor za umetnike i radnike u kulturi (15 - 25. septembar), Čelobrdo, Crna Gora

DOŽIVOTNA SLOBODA

Mobilne rezidencije Zemunskog malog umetničkog centra 2017. godine posvećene su temi “Doživotna sloboda” kroz dva programa - Godišnji odmor za umetnike i radnike u kulturi (15 - 25. septembar) i četvrtu Mobilnu književnu rezidenciju u Crnoj Gori (25. septembar - 10. oktobar) na Čelobrdu.

Cilj projekta je da podstakne i proširi temu slobode u savremenom svetu u kojem dominiraju različita ograničenja - od broja unetih kalorija do slobode kretanja.

Veselog li jada, ovdje..

Mobilna književna rezidencija - Čelobrdo 2016.
Tema: Muzej korupcije
Učesnici: pisci i kolumnisti Ana Radmilović, Ahmed Burić, Brano Mandić, Marko Tomaš i, na preporuku Krokodila, Barbi Marković.
Organizatori: Goran Denić, Vesna Tašić, Đorđe Gregović.
Moderator - lingvista, pisac i izdavač Pavle Ćosić

Pavle Ćosić (čita osnivački akt MK): Zemunski mali umetnički centar ZMUC i Društvo protiv korupcije DRPKO osnovali su Muzej korupcije (MK).

BRANO MANDIĆ: Muzej korupcije

Dobro, bila je to lijepa sedmica. Malo je reći lijepa. Niko nema pravo da priča o nečemu dok ga ne okusi. Čelobrdo je prava stvar. Ćao svima, i da se vidimo sljedeće godine. Nosim puno utisaka, super sam se proveo. Imam samo riječi hvale za domaćine, a priroda, ej, pa to je priroda Crne Gore, to je monument, siđeš za pola sata sa brda u more. Baš nam je bilo lijepo, ostvario sam i dragocjene kontakte sa drugim piscima. Nije loše poznavati ljude iz branše, a nekako smo se otmeno družili. I neka smo. Niko nema pravo da nam zamjeri što ločemo, takvi smo kakvi smo.

ĐORĐE V. GREGOVIĆ: Katarski libreto

*Ovaj libreto posvećen je jednoj Sestri i dvojici Braće. I jednom nomadskom plemenu od cirka 500 duša, naivno postavljenih u predivni zaliv koji je već pojela budućnost. Sve u ovoj priči je istinito, samo je sudbina nomada ostala neizvjesna.

BARBI MARKOVIĆ: Čelobrdo games

1. Sve bi bilo bolje da smo makar imali gde da odemo, ali bili smo pešaci, a put do prve prodavnice je bio opasan po život, pa smo sedam dana proveli gledajući jedni drugima u lica, pokušavajući da ocenimo koliko do eksplozije i potpunog ludila. Nakon prve diskusije tokom koje je popijena zastrašujuća količina rakije, tema je otišla dođavola, a neki od nas su se narednih dana prepustili čarima prirode. Hodali smo kroz okolno šipražje i čudili se konceptu koji je spojio nekoliko pisaca u pustim crnogorskim brdima.

AHMED BURIĆ: Interpunkcija, korupcija, Kiš, kiša

Na pijaci u Baru, punoj šarenila tezgi, otišao sam da kupujem stvari za ručak. I interpunkciju. Samo dvoje, prodavac i žena u narodnoj nošnji imali su takvu robu, pa sam nakon što sam obavio kupnju paradajza, maslinova ulja koje želudac neće mučiti kiselinom, okrenuo stolovima sa interpuncijskim znakovima. Žena u narodnoj nošnji me je spremno dočekala:

KOLODVOR MARKA TOMAŠA - KRALJ PARIZA

Jednom prigodom, dok je Alexandre Dumas bio u proročanskom zanosu te tvrdio da će pušenje cigara Francusku, najduhovitiju zemlju Europe, kroz pedeset godina taj ritual uvlačenja dima u pluća učiniti dosadnom poput Nizozemske, Eugen DeLacroix, čuveni francuski slikar, umoran od Dumasovih vječnih pretjerivanja rekao mu je: To je bezopasno predskazanje, a za pedeset godina nitko od nas neće biti ovdje da te pozove za odgovornost za tvoje pogreške.