• Search form

02.07.2011 | 20:10

Preminula Olivera Marković

Istaknuta srpska filmska, pozorišna i televiizijska glumica Olivera Marković, dobitnica Dobričinog prstena za životno delo i niza drugih priznanja, preminula je 2. jula u Beogradu u 87. godini.

Olivera Marković preminula je posle duge i teške bolesti, saopštilo je Narodno pozorište u Beogradu.

Datum i mesto sahrane, kao i vreme i mesto komemoracije, biće naknadno saopšteni.

Preminula Olivera Marković

Istaknuta srpska filmska, pozorišna i televiizijska glumica Olivera Marković, dobitnica Dobričinog prstena za životno delo i niza drugih priznanja, preminula je 2. jula u Beogradu u 87. godini.

Olivera Marković preminula je posle duge i teške bolesti, saopštilo je Narodno pozorište u Beogradu.

Datum i mesto sahrane, kao i vreme i mesto komemoracije, biće naknadno saopšteni.

Rođena 3. maja 1925. godine u Beogradu, Olivera Marković je počela da se bavi glumom još u detinjstvu, a za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu je sa grupom vršnjaka počela da sprema predstave na Kolarčevom univerzitetu i u beogradskim stanovima.

Prvi film, “U raljama Jugoslavije”, snimila je već 1945. godine.

Bila je jedan od prvih studenata Pozorišne akademije u Beogradu, u klasi Mate Miloševića 1948. godine, a već sledeće je postala članica Beogradskog dramskog pozorišta, u kojem je igrala i diplomsku predstavu “Poslednji” Maksima Gorkog (1952).

Posle kraćeg angažmana u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, 1967. godine postala je članica Narodnog pozorišta u Beogradu.

U Narodnom pozorištu ostvarila je više od 30 značajnih uloga, počev od Darje u „Tihom Donu“ (M. Šolihov / V. Lukić), preko Maše u Tolstojevom „Živom lešu“, Agafje u Gogoljevoj „Ženidbi“, Aleksandre u Anujevoj „Kolombi“, Juliške u Nušićevom „Putu oko sveta“, Libere u Goldonijevim „Ribarskim svađama“, Arkadine u Čehovljevom „Galebu“, Babe u „Gorskom vijencu“ (P. P. Njegoš / B. M. Mihiz, M. Bećković), Žene u „Pat ili igra kraljeva“, Gospođe Olge u istoimenom komadu Milutina Bojića, Gđe Jece Đerman u „Kako zasmejati gospodara“ Vide Ognjenović, Filamente i Madam Parnel u Molijerovim „Učenim ženama“ i „Tartifu“... do Brehtove Majke Hrabrosti, Nušićeve Živke ministarke i Stankovićeve Koštane.

Penzionisana je 1989, a poslednju premijeru na matičnoj sceni igrala je 1998. (uloga Mame u Makdoninom komadu „Sakati Bili sa Inišmora“).

Dvostruka je dobitnica nagrade Narodnog pozorišta - za uloge Majka Hrabrost (1972) i Klara („Leda“, 1978).

Najveće priznanje koje dodeljuje Narodno pozoršte – Plaketu, dobila je 1988.

Ostvarila je i najraznovrsnije dramske likove na drugim teatarskim scenama širom bivše Jugoslavije – ukupno više od sto.

Među njima su Maša („Tri sestre“ A. Čehova), Dunja („Zločin i kazna“ F. M. Dostojevski / Minja Dedić), Katarina („Ukroćena goropad“ V. Šekspira), Margaret („Mačka na usijanom limenom krovu“ T. Vilijamsa), Eliza Dulitl („Pigmalion“ B. Šoa), Silija Pičam („Prosjačka opera“ B. Brehta)…

Dobinica je i nagrade Zlatni ćuran za životno delo na festivalu “Dani komedije” u Jagodini,kada je izjavila da ju je obradovalo to priznanje, jer komedija “zahteva više od talenta i glumačke veštine”.

Tada je izjavila i da ne bi ništa menjala kada bi mogla ponovo da počne život.

“Imala sam bogat pozorišni, glumački, umetnički zivot. Nemam šta da dodam, a ne bih ni da oduzimam”, rekla je Olivera Marković povodom Zlatnog ćurana.

Dobitnica je i Oktobarske nagrade grada Beograda.

Među njenim filmskim nagradama ističu se Srebrna i dve Zlatne arene na Filmskom festivalu u Puli, te “Slavica za ukupni doprinos razvoju filmske umetnosti.

Olivera Marković snimala je i za televiziju - 13 drama, 26 serija i više šou-programa, a ostvarila je i pedesetak uloga u radio-dramama.

Najšira publika je pamti kao vrsnu, po mnogima najbolju pevačicu ruskih romansi i šlagera.

Olivera Marković majka je reditelja Gorana Markovića - iz njenog braka sa Radetom Markovićem, takodje jednim od velikana srpskog glumišta.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r