Novi Sveti Georgije u JDP-u

Nova postavka čuvenog komada Dušana Kovačevića „Sveti Georgije ubiva aždahu“, u režiji Milana Neškovića, koji ostaje u epohi, ali daje savremeni ugao priči o ljubavnom trouglu na početku Prvog svetskog rata u malom mestu u Srbiji, biće premijerno izvedena 27. decembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Akademik Dušan Kovačević je izjavio da ta predstava „prelazi u 21. vek sa novom tehnologijom, novim čitanjem i novom vizuelnom percepcijom te priče“, napisane pre 40 godina.

„Gledao sam generalnu probu. Predstava se približava generaciji koja nije imala prilike, a to će biti 90 posto ljudi u sali, da gleda one od pre 40 godina“, rekao je na konferenciji za novinare Kovačević, podsetivši da su tada bile dve premijere jedna za drugom - u Ateljeu 212 u režiji Ljubomira Mucija Draškića i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu u režiji Egona Savina, a obe su se striktno držale vremena i ambijenta te klasične priče, dramaturgije i glumačke igre na poznat način tih godina.  

„Ono što su sada uradili moji dragi prijatelji glumci, to je približavanje ovom vremenu. Na nesreću, ide im na ruku to što mi svaki dan gledamo rat. Priča o ratu je toliko aktuelna da mešavina nekog skoro panka i rok muzike s tim strašnim događajima iz 1914. godine deluje kao sublimacija našeg haosa i života u kom živimo. Na televiziji gledate direktan prenos smrti iz Gaze ili Ukrajine, a posle toga ide zabavna muzika. Taj miks je nepodnošljiv, ali se čovek privikne na sve“, rekao je Kovačević, dodajući da će publika biti prijatno izneneđena.

Milan Nešković je izjavio da mu je čast što je režirao živog i tako velikog pisca kao što je Kovačević, ističući da je ovaj komad „možda najlepše napisana melodrama na srpskom jeziku“.

„To je melodrama, ljubavna priča Đorđa, Gavrila i Katarine, kojoj rat daje kontekst. U melodramskim zapletima između tri lika obično postoji jedan koji je negativac. Ovde, kod Kovačevića, mi sva ta tri lika apsolutno razumemo, čak i opravdavamo njihove postupke iz tog razumevanja. Za mene je to fascinantno. Tri lica u sukobu i saspens, na tome smo imali fokus“, rekao je Nešković.

Na pitanje o kraju predstave, odgovorio je da su „ostali verni autoru i prvoj savezničkoj pobedi u Prvom svetskom ratu“.

„Pobeda se dogodila na Ceru. Ipak, svi su izginuli. Ali tragičan kraj ne znači da nas ta priča ne ohrabruje. Podstiče te da se preispituješ i budeš, možda, plemenitiji“, rekao je Nešković.

Za Nikolu Rakočevića, koji igra Đorđa, ova predstava je „nešto posebno, drugačije“.

„Mislim da je sama za sebe važno umetničko delo, do kojeg nismo došli na lak način. Komplikovana je scenografija, muzika, tekstovi. Ali na generalnoj probi se videlo da je velika predstava. I jako inspirativna. Predstava posle koje, kad dođete kući, malo više volite svoju ženu, decu. Malo više volite sebe. To što ćemo svi da umremo jeste inspiracija da živimo bolje“, rekao je Rakočević.

Jovana Belović je rekla da se raduje što igra Katarinu, „tako kompleksan, emotivan i potresan lik, junakinju koja je istovremeno žrtva silnih ratova, koji su nas dočekivali i koji će nas verovatno i pratiti sa ovog sveta“.

„To je jedan istorijski ciklus u kojem su žrtve i žene koje ostaju, prate i dočekuju posle tih neminovnih borbi i sukoba. Cela priča je divna i potresna i, zapravo ohrabrujuća“, izjavila je Jovana Belović.

Milan Marić je o liku Gavrila „razmišljao na dva nivoa – metaforičkom i ličnom“.

„Na metaforičkom nivou to je osakaćena mladost koja se vraća iz rata, a ostaju tragovi. Ne može da se snađe na tom brisanom prostoru između živih i mrtvih. Na ličnom nivou čitao sam ga kao čoveka koji je pogubljen između Gavrila pre rata i Gavrila posle rata, između toga šta je ono što želi i voli i hoće i šta je ono što sa iskustvom rata više nije siguran da može ili hoće i želi, a želi. U ovom komadu je to tako čudno postavljeno da morate da tražite i između scena i rečenica to o čemu pričam. Izazovan zadatak“, rekao je Marić.

Aleksej Bjelogrlić (Krivi Luka) je istakao da je, dok su intenzivno radili na predstavi „današnja mladost rešila da ne bude osakaćena“.
„Mislim da smo mi, između ostalog, iz toga crpili inspiraciju i dodatnu energiju“, rekao je Bjelogrlić.

U ansamblu su i Srđan Timarov i Zoran Cvijanović (učitelj Mićun), koji su tokom svojih karijera u različitim postavkama igrali više likova iz „Svetog Georgija“ (Timarov čak od svoje šeste godine kada je bio Vane siroče, a sada je doktor Konstanin Grk).

U novoj predstavi igraju i Nebojša Ljubišić, Marko Janketić, Anđelika Simić, Aleksandar Đurica, Joakim Tasić, Ognjen Nikola Radulović, Teodor Vinčić, Miloš Samolov, Lazar Đukić, Luka Antonijević i Lazar Nikolić.

Adaptaciju Kovačevićevig komada napisali su reditelj Milan Nešković i Jelena Mijović, scenograf je Gorčin Stojanović, kostimografkinja Biljana Grgur, dramaturškinja Jelena Mijović, kompozitor Vladimir Pejković, а autorka tekstova pesama Julija Petković (Duda Buržujka). Koreografkinja je Andreja Kulešević, koja je oblikovala i scenski pokret, a dr Dijana Marojević oblikovala je scenski govor.

Direktorka JDP-a Tamara Vučković podsetila je da je „Sveti Georgije ubiva aždahu“ treće delo Dušana Kovačevića na repertoaru tog teatra, prvo još od 1983. kad je premijerno izveden „Balkanski špijun“, Pre toga je 1979. igrana i „Limunacija“.

Takođe, ovo je treća režija Neškovića u JDP-u, gde je ranije postavio „Kralja Betajnove“ Ivana Cankara i „Selestinu“ Fernanda de Rohasa.

Predstava se igra na velikoj sceni „Ljuba Tadić”, a prva repriza je 28. decembra.

*Foto: Nebojša Babić

(SEEcult.org)