I nemoć i želja za promenom
Predstava “Rosmersholm” Henrika Ibzena, u režiji Ane Konstantinović i Ivana Baletića, savremena i aktuelna drama koja otkriva mehanizme medijske i političke manipulacije u demokratskom i kapitalističkom društvu, biće premijerno izvedena 15. oktobra na Novoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, a dva dana kasnije u Domu kulture “Studentski grad”, koji je jedan od koproducenata.
U dramatizaciji Tamare Baračkov, drama “Rosmersholm” se, prema navodima reditelja, može posmatrati kao precizna kritička analiza savremenih društvenih i političko-ekonomskih prilika, te njihovog razarajućeg uticaja na pojedinca i njegov humanistički ideal promene. Govori o smrti politike i velikoj ličnoj borbi za ideale, istražujući osećanje kolektivne apatije, beznađa i nepripadanja.
Za Ibzena je revolucija jalova tvorevina, a svaki politički sistem duboko iskvaren. Jedina moguća promena je, prema njegovom mišljenju, ona koja je totalna, a istinski pobunjenik beskompromisni individualac.
Predstava govori o Johanesu Rosmeru, bivšem pastoru i potomku ugledne porodice Rosmera, koji odlučuje da prekine sa dosadašnjim životom i započne borbu za liberalne ideje i bolje društvo. U toj borbi partner mu je Rebeka Vest koja je i donela talas novih ideja na Rosmersholm. Odbijajući da se priklone jednoj političkoj opciji, uvereni da su partije zatrovane ličnom koristi, oni postaju neprijatelji okruga i meta političkih spletki i manipulacija, što na kraju dovodi i do njihovog preispitivanja na najličnijem planu.
Koliko je naše osećanje nemoći prepreka za bilo kakvo društveno delovanje? Da li i dalje postoje idealisti i kako danas na njih gledamo? Da li je zaista naivno verovati da pojedinac ima kontrolu i mogućnost promene? Da li smo u našoj borbi odustali prerano? I pre svega, zašto se osećamo nemoćno? To su neka od pitanja koja postavljaju reditelji dramom “Rosmersholm”.
Napisana u 19. veku, Ibzenova drama je u savremenoj interpretaciji istraživana kroz multimedijalna sredstva – video koji je istovremeno lik i prostor, songove Borisa Mladenovića (Jarboli), kao i citate Henrija Dejvida Toroa, Dejvida Grejbera, Žaka Ransijera i drugih.
Kroz dve vrste komentara – lične osvrte dvoje glumaca koji traže svoje mesto u predstavi, kao i kroz songove, ispunjene snažnim osećanjem izgubljenosti, apatije, ali i skrivene nade u bolji svet, reditelji su, kako su naveli, pokušali da otvore polemiku na teme nemoći i želje za promenom.
Predstava je nastala kao koprodukcija udruženja Eho animato, BDP-a, DKSG-a i udruženja Kulturmobil i Peripetija, a igraju Jovan Belobrković (Johanes Rosmer), Milica Stefanović (Rebeka Vest), Ivan Đorđević (Rektor Krol), Bojan Žirović (Ulrik Brendel), Nebojša Đorđević (Pader Mortensgerd), Andrijana Oliverić (Gospođica Helset), Željko Maksimović (Željko) i Katarina Dimitrijević (Katarina).
Scenografkinja je Višnja Vujović, kostimografkinja Slađana Perić Santrač, a autor video rada Stevan Lung.
Projekat je jedan od deset pobednika konkursa Centrifuga/Klub Superste za 2015. u okviru programa Superste.net, a podržali su ga Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Realab laboratorija.
(SEEcult.org)
