Početak i Grafike zemlje sreće

Beogradski umetnik Gabriel Glid predstavlja se od 9. marta u Galeriji FLU izložbom skulptura “Početak”, a istovremeno u Galeriji Centra za grafiku izlaže najnovije radove izvedene u tehnikama serigrafije, digitalne i duboke štampe.

Glid na izložbi “Početak” u Galeriji FLU predstavlja ciklus radova u kojima, kako je naveo u pratećem tekstu njegov kolega Zdravko Joksimović, konsekventno primenjuje postupak redukovanja na suštinu.

“Godinama unazad svedoci smo izvesne predisponiranisti ka formalnoj svedenosti koja u potrazi za što efikasnijim rešenjima svodi ove radove na znakove. Prostor između označenog i označitelјa komprimovan je i sveden na očigledno i nedvosmisleno. Sklonost ka minimalizmu dovela je do promene i same paradigme razumevanja ‘standardne’ upotrebe izražajnih sredstava. Način na koji ih Gabriel koristi, usmerava i kontroliše, govori o konceptualnom pomaku u njegovoj poetici, potvrđuje stvaralačku zrelost i istančan ukus kao neophodnim uslovima da se svemu nađe prava mera i mesto”, naveo je Joksimović, dodajući da svođenje na fundamentalno ne treba nužno shvatiti kao uputstvo da te radove treba razumevati samo logikom, iako je ona snažno prisutna.

Navodeći da poetika Glida postavlјa krajnje zahtevan zadatak, Joksimović ga svodi na četiri pitanja: Da li u jednostavnim geometrijskim figurama i dalјe ima prostora za istraživanje problema  vezanih za formu? Koliko utilitarnost, nama dobro poznatih predmeta, utiče na uspostavlјanje semantičkog diskursa ovih radova? Kako se odabir i tretman materijala usklađuje sa osnovnom idejom o samom radu i koliko tehnološki postupak može da utiče na proces izrade i finalizaciju rada?

Najnoviji radovi Glida “na superioran način daju odgovore na ova pitanja i ukazuju da se radi o sofisticiranij poetici koja dokazuje svoju spremnost da odgovori na svu složenost i zahtevnost savremene skulptorske prakse. Baš zbog svoje suzdržanosti, zbog krajnje redukcije poetskog rekvizitarijuma, zbog svoje svedenosti samo na ono nužno i bitno, Glidov ‘estetski perfekcionizam’ trijumfuje u jednoj izuzetno kompleksno strukturiranoj umetnosti”, naveo je Joksimović.

U ciklusu radova na izložbi “Početak” jedinstvo mišlјenja, materijala i tehnoloških postupaka (pro)nalazi se i sažima u mogućem značenju koje na najbolјi način afirmiše specifičnu skulptorsku strategiju koja kroz tehnološki postupak u određenom materijalu konceptualizuje i samu formu koja konstituiše i mišlјenje o nekom radu, naveo je Joksimović, dodajući da taj naoko reverzibilni put do realizacije neke skulpture zapravo otkriva savremeno razumevanje skulptorske prakse koja ne insistira na uobičajenom redosledu, već podjednako i paralelno uvažava sve moguće strategije realizacije ideje.

Među radovima na izložbi je čovekolika burgija, svedena u spiralnom zamahu, koja se, kao kod Brankušijevog Beskonačnog stuba završava u nekom imaginarnom prostoru daleko iznad nas. “Kao rezervoar želјe kojoj je potrebna 'raketa' da bi se ostvarila. Reciklirani derivat futurističkog manifesta izmeštenog i ponovo uspostavlјenog posle stotinu godina. Ova ‘proslava’ povodom stogodišnjice je izraz poverenja u tehnološki napredak, spomenik burgiji koja je promenila svet”, naveo je Joksimović.

 
Rad “Mi svendo a pezzi” - monumentalni strip oblak sa natpisom “Prodajem se u delovima” je neo pop-artistička kritika konzumerizma, egzistencijalistički iskaz, trenutak iskrenosti, ali i dirlјivo, gotovo melanholično preispitivanje pozicije umetnika. Natpis koji se često viđa na auto-otpadima smešten unutar skulpture strip oblaka predstavlja još jedan vizuelni paradoks. “To je prizor bez patosa, potvrda čovekove bespomoćne pozicije, objava izvesne inercije koja čoveka dovodi u bespomoćnu poziciju iz koje je teško pronaći izlaz. Ovaj rad je zapravo izjava o osećanju prolaznosti, bez frustracije i straha strahova, samo konstatacija i ništa više od toga”, naveo je Joksimović.

“Bar kod” je vertikalno podignut i opredmećen bar-kod sa kutije cigareta. Veštački kamen u jedinstvenost bar-koda uvodi izvesnu hladnoću i artificijelnost kojom se degradira njegova neponovlјivost, uvodeći tako u semantički diskurs i potrošački sindrom koji, takođe, zahteva od potrošača da se odrekne svoje jedinstvenosti kako bi na miru mogao da konzumira sve što mu se nudi.

Skulptura “Početak” nastala je vertikalnom transpozicijom EKG amplitude do nivoa antropomorfnih mera, koje ovaj kubično podignut zid pretvaraju u neprovidnu zavesu koja time otvara i deli prostor na ispred i iza. “Suočeni sa tom stranicom paravana jedini izlaz možemo naći nastavlјajući putem ovih kanelura ka gore, koje nas, s obzirom da nemaju ni kraj, ni poklopac, odvode u beskonačno”, naveo je Joksimović.

Glid se od 9. marta predstavlja i u Centru za grafiku - izložbom “Grafike zemlje sreće” sa radovima koji su introspektivne zabeleške preispitivanja kontinuiteta vlastitog trajanja i ponavljanja kao elementarnog u procesu stvaranja umetničkog dela. Glid tako uvodi publiku u novo čitanje starih simbola, poput slova koja u odnosu na raspored nude sasvim nov narativ.

Kako je navela Jelena Spaić u pratećem tekstu, Glidovi radovi su kodovi ravnoteže u prostoru koji se lomi između krajnosti: “Prijatni dualitet emanira kao glavna komponenta cele postavke, koja utvrđuje i zatim napušta deklarisanje za jednu ili drugu stranu: statično-pokretno; mašinsko-ručno; svetlo-tamno; puno-prazno; spolja-iznutra... Glid je izradio mapu jednog sveta polaznih tačaka”.

“Na japanskom reč kata ima puno značenja, ali obrazac, pokret i harmonija su osnova svih. Grafičke kate Gabriela Glida u serijama Ćilimi i Japanke vezane su, kao i skulpture, za mehaničku multiplikaciju jednostavne forme, koja umnožena transcendira zabune oko toga da ono što je čovek shvatio - ne postoji više. Bar ne u istom obliku. Izdvojen i umnožen segment postaje modul, osnova za razvoj nečeg drugog”, navela je Jelena Spaić, dodajući da Glid efemernim šablonima ispituje ne samo operativno polje našeg viđenja, već i ritam i odnose suprotnosti u stanju ravnoteže.

“Konfiguracija modula sa Ćilima započeta je odavno, dok su nastajali Pregaženi. Kontinuitet vlastitog trajanja je i u ironiji naslova ‘Grafike zemlje sreće’ kojim se podvlači da se, uprkos svemu, ovde gotovo ništa nije promenilo”, navela je Jelena Spaić.

Rođen 1966. u Beogradu, Glid je diplomirao 1992. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Nikole Jankovića, gde je 1994. završio i postdiplomske studije. Na FLU je od 2012. godine i zaposlen u zvanju docenta, na predmetu Vajanje i crtanje. Radio je kao gostujući profesor 2002. u Norboten umetničkoj školi u Švedskoj, a tokom 2004. i 2005. bio je profesor na predmetu Skulptura i direktor studija Lasalle Sia na Umetničkom koledžu u Singapuru. Takođe, 2016. godine bio je gostujući profesor na Xi An akademiji umetnosti u Si Anu u Kini.

Glid je izlagao na više od 80 grupnih i priredio je 12 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Njegovi radovi nalaze se u zbirkama Muzeja savremene umetnosti, Narodnom muzeju, Muzeju grada Beograda, Zepter muzeju, Telenor kolekciji i drugim institucijama u zemlji i  inostranstvu, kao i u mnogim privatnim kolekcijama.

Izložba u Centru za grafiku biće otvorena do 25. marta, a u Galeriji FLU do 21. marta.

(SEEcult.org)