Počeo 19. Nitrat, Zlatni pečat Oliveri Katarini i Božoviću
Dan Jugoslovenske kinoteke, 6. jun, svečano je obeležen uručenjem Zlatnog pečata glumcima Oliveri Katarini i Petru Božoviću i otvaranjem 19. Festivala nitratnog filma, na kojem će narednih deset dana biti prikazano oko 45 filmova, uz gostovanje čak 30 arhiva, među kojima u prvi put i oni iz Azije i Amerike.
Program 19. Festivala nitratnog filma počeo je projekcijom tri dokumentarna ostvarenja o Beogradu između dva svetska rata, koja su snimljena 1919, odnono 1932. godine, a digitalno su restaurisana u Jugoslovenskoj kinoteci.
Mnoga inostrana ostvarenja iz nitratnog razdoblja filma imaće srpsku premijeru, istakao je umetnički direktor Aleksandar Saša Erdeljanović, najavljujući boraviti oko 30 gostiju iz 13 zemalja, od kojih su neki već stigli – iz Kinoteke Republike Srpske sa Pala, Kinoteke Makedonije, Slovenačkog filmskog arhiva.
Povodom Dana Jugoslovenske kinoteke, njeno najviše priznanje - Zlatni pečat za doprinos filmskoj umetnosti, dobili su Olivera Katarina i Petar Božović, uz projekciju kolaža inserata iz njihovih filmova.
Olivera Katarina, koja je nedavno ponovo zablistala i u Kanu - na projekciji filma “Skupljači perja” Aleksandra Saše Petrovića, izrazila je veliku zahvalnost Jugoslovenskoj kinoteci, dodajući da je donekle zbunjena.
“Mnogo vam hvala na ovom toplom pozdravu. Nije u mom životu poslednjih godina to bilo često, uglavnom sam bila sama, jedno par decenija, zaboravljena. Ođednom, kao da se budi neki san, ođednom me ima svuda, u štampi, na televiziji i ja se pitam – zašto? Dve decenije sam provela zaboravljena i ođednom – zagrljaj Srbije. Šta je to, da li se to probudila Srbija? Hvala vam u svakom slučaju”, rekla je Olivera Katarina.
Kako je dodala, “poslednji dani su bili jako uzbudljivi, a Kan je bio pravo čudo”.
“Posle pola veka divno su me primili Francuzi, naravno kao i naš film i sve moje kolege. Osetila sam ponovo onu ljubav Francuza koju sam nekada osećala dok sam pevala u dvorani Olimpija 72 puta i kada su me pozdravljali na premijeri filma ‘Skupljači perja’, koji je njih zaista osvojio. Oni i sada sa istim oduševljenjem primaju taj film”, naglasila je Olivera Katarina, a na nagovor direktora Jugoslovenske kinoteke Jugoslava Pantelića, otpevala je deo čuvene pesme “Đelem đelem”, oduševivši prisutne svojim i dalje raskošnim glasom.
Petar Božović se priključio spontanoj atmosferi i izazvao smeh publike komentarišući svoj Zlatni pečat.
“Odgovorio bih u duhu filmova Živka Nikolića, kojima mnogo dugujem: A nije trebalo”, rekao je on, dodajući da bi “sa druge strane mogao da kaže: To sam i očekivao”.
“U delu koji ja zovem srpski Panteon, od Trga Republike do Kalemegdana, nalaze se dve zgrade - dva hrama koja su mi posebno draga i koja su ostavila dubok trag ne samo u mom, nego u vaspitanju mnogih generacija - Kinoteka i Kolarčeva zadužbina. Kada sam primao Plaketu Jugoslovenske kinoteke pre deset godina, govorio sam da se svi sećamo sebe iz mladosti u onoj maloj sali u Kosovskoj ulici, kako smo čekali karte držeći za ruku neko drago stvorenje, nekad i po kiši, nekad i ne znajući šta ćemo gledati, ali nam je bilo dovoljno da je to Kinoteka”, rekao je Božović.
“Sada smo u novoj zgradi, pored Kolarčevog narodnog univerziteta, koji je univerzitet svih nas, univerzitet koji ne možemo i ne treba nikada da završimo. Hvala Iliji Kolarcu, mogli bi i neki današnji da se ugledaju na njega, nije to tako davno bilo, a imaju i oni para”, poručio je Božović.
Božović je istakao da “divni novi hram Kinoteke imamo zahvaljujući gigantskoj borbi dugogodišnjeg direktora Kinoteke Radoslava Zelenovića”, a izrazio je i “zadovoljstvo što je štafetna palica predata Jugoslavu Panteliću koji odlično poznaje i voli film i ume to da prenese mlađima”.
Dan Jugoslovenske kinoteke – 6. jun, kako je podsetio Pantelić na početku svečanosti, proslavlja se u čast prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu 6. juna 1896. godine, kada je nepunih šest meseci nakon svetske premijere u Parizu, epohalni pronalazak braće Limijer – kinematograf, prikazan u kafani Kod zlatnog krsta na Terazijama.
“Taj datum Jugoslovenska kinoteka slavi kao svoj rođendan nimalo slučajno. Već tada, krajem 19. veka uočena je vrednost filma kao istorijskog dokumenta i javili su se prvi predlozi da se snimljeni filmovi čuvaju u specijalizovanim ustanovama, kinotekama, za buduće generacije. Pre 68 godina osnovana je Jugoslovenska kinoteka sa ciljem da skuplja i čuva sva kinematografska dela proizvedena u našoj zemlji, kao i ostale filmske materijale, zatim inostrane filmove, scenarija, fotografije i druga dokumenta, da proučava sakupljeni materijal, omogući gledanje starih filmova i radi na širenju filmske kulture”, rekao je Pantelić.
Ističući da je sa više od 100.000 kopija Jugoslovenska kinoteka jedna od najbogatijih u svetu, Pantelić je ocenio da je “sakupljeni i sačuvani materijal od ogromnog značaja ne samo za domaću već i za svetsku kinematografiju, pa i kulturu uopšte”.
“Prošle godine, kada sam se prvi put obratio sa ovog mesta kao direktor, rekao sam da ćemo nastaviti tamo gde se stalo i da ćemo krupnim koracima ići ka budućnosti. Od tada do danas uradili smo mnogo toga. Pre svega, proglasili smo stotinu najboljih srpskih filmova za kulturno dobro od velikog značaja. Pre dve nedelje u Kanu prikazali smo ‘Skupljače perja’, što je bila inicijacija za proces digitalne restauracije prvih stotinu najboljih srpskih filmova, čime ćemo se izuzetno baviti narednih godina. Već početkom naredne sezone nadam se da ćemo vas obradovati više nego optimističkim informacijama kada je u pitanju prikupljanje sredstava za tu vrlo važnu, neophodnu i, nažalost, skupu akciju”, izjavio je Pantelić.
Jugoslovenska kinoteka, kako je podsetio, pokrenula je jedini filmski mesečnik u ovom delu Evrope, koji izlazi od početka ove godine i prati programe i aktivnosti Kinoteke, ali i šire filmske teme.
Takođe, Pantelić je izdvojio i posetu predsednika Svetske federacije filmskih arhiva Erika le Roja koji je visoko ocenio standarde rada Jugoslovenske kinoteke.
“Ugostili smo najznačajnije ljude Kineskog državnog filmskog arhiva i mnogih drugih arhiva, aktivni smo na međunarodnom planu, prisutni na specijalizovanim festivalima starog filma u Pordenoneu i Bolonji, a ovog proleća i u programu Kanski klasici na festivalu u Kanu”, istakao je Pantelić.
(SEEcult.org)
