Apel upravnika pozorišta u Srbiji
Upravnici pozorišta u Srbiji i Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS) apelovali su na nadležne vlasti da “napokon uvaže sve specifičnosti pozorišne delatnosti i delatnosti drugih ustanova kulture” i izuzmu ih iz primene zakonskih odredbi o pribavlјanju saglasnosti za novo zapošlјavanje i dodatno radno angažovanje, jer ugrožavaju njihov opstanak i ujedno uspostavljaju sumnjiv sistem vrednosti koji je isklјučivo zasnovan na estradizaciji i komercijalizaciji.
Primena tih odredbi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu dovodi u pitanje opstanak pozorišnih kuća i mogla bi da ima nesagledive i dalekosežne posledice za budućnost kulture i kulturne baštine Srbije, saopšteno je posle sastanka na kojem su 31. marta u Ateljeu 212, u organizaciji UDUS-a, učestvovali upravnici gotovo svih pozorišta u Srbiji, analizirajući probleme nastale u funkcionisanju pozorišta usled primene zakonskih odredbi o postupku za pribavlјanje saglasnosti za novo zapošlјavanje i dodatno radno angažovanje.
U apelu upućenom potpredsednici Vlade Srbije i ministarki državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički, kao i ministru kulture i informisanja Ivanu Tasovcu, upravnici pozorišta konstatovali su da je u kulturi Srbije trenutno uposleno manje od 10.000 ljudi, od kojih je pozorišnih radnika samo oko 3.500. To je, kako je navedeno, posledica restriktivne politike zapošlјavanja tokom poslednjih deset godina, a kojom je broj zaposlenih u svim pozorištima u Srbiji bitno smanjen (u Beogradu čak za 30 do 40 odsto).
Pozorišta zato, kako je navedeno, ne raspolažu dovolјnim kadrovskim kapacitetima za održavanje redovnog repertoara, a kamoli za realizaciju novih premijera.
“Zapanjujuće je da zakonska regulativa, kojom se pozorištima i drugim ustanovama kulture kao korisnicima javnih sredstava ograničava mogućnost angažovanja saradnika u broju većem od 10% od ukupnog broja zaposlenih, apsolutno ne uzima u obzir specifičnosti pozorišne delatnosti i dodatno dovodi do niza problema u funkcionisanju ovih ustanova, koji neminovno vode ka potpunom paralisanju njihovog rada. Ne samo da se time zapostavlјaju najviše vrednosti našeg jezika i kulturne baštine, ali i jezika naroda i narodnosti koji su deo ove države, nego se istovremeno i uspostavlјa sumnjiv sistem vrednosti isklјučivo zasnovan na estradizaciji i komercijalizaciji, čime biva ukinuto autentično savremeno stvaralaštvo koje bi moglo postati deo nacionalne kulturne i umetničke baštine”, navedeno je u saopštenju.
Apsurdnost primene spornih propisa, kako se dodaje, ogleda se i u činjenici da većina pozorišta - u odnosu na broj svojih stalno zaposlenih, može da angažuje maksimalno od jednog do devet saradnika.
“Uklјučujući velike teatarske ustanove sa više umetničkih jedinica (drama, opera i balet) praktično svi zajedno mogu da ukinu svoje repertoare. S druge strane, apsurdnost primene spornih propisa je i u tome što su oni u suprotnosti sa jednom od osnovnih odlika procesa rada u pozorištima, a koji podrazumeva neophodnost angažovanja mnogobrojnih umetnika i saradnika, u periodu koji često - da bi planirani repertoar mogao biti realizovan, mora biti duži od propisana četiri meseca”, navedeno je u saopštenju.
Upravnici pozorišta i UDUS apeluju stoga na zakonodavca i nadležne organe da napokon uvaže sve specifičnosti pozorišne delatnosti i delatnosti drugih ustanova kulture i izuzmu ih iz primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, kao što član 6. tog zakona utvrđuje izuzeće iz člana 1. istog zakona za visokoškolske ustanove, naučnoistraživačke organizacije, Agenciju za borbu protiv korupcije, Republičku radiodifuznu agenciju, službe Narodne skupštine ...
(SEEcult.org)
