Zona bezbednosti
Umetnice Ana Piljić Mitrović, Jelena Ilić i Dragana Dragutinović predstavljaju se od 8. maja u Galeriji Reflektor u bivšoj kasarni u Užicu izložbom “Zona bezbednosti” koja obuhvata crteže, objekte i instalacije.
Zone bezbednosti u rečniku strategija pokrivaju tri elementa “rezervisana za neborbene operacije prijateljskih letelica, brodova, podmornica i kopnenih snaga”. Savršen prostor regulisan pravilima ravnim nuli od koje počinje, svaki put iznova, građenje zaštitnih kodova na vodi i pesku, navela je Dragana Dragutinović u pratećem tekstu.
U prvom se, kako je dodala, staklo javlja u funkciji zaštitne opne, sistemom odraza i načete unutrašnjosti urezima, crtama, hladnim oblicima tople struje: “Dioramske strukture sećanja u slojevima čuvaju svica kako gori, baštu, crtež i njegovu senku, mrežu pogleda, vazduh ‘tog i tog dana’, miris samog neba. Tanano, prozračno, osunčano biće javlja se u određeno vreme, pod određenim uglom, portret do nosa i dole do reke, pokret sačuvan zauvek. Dinamika u ograđenom prostoru, čistih odnosa u tonskom zapisu, kao bledilo kada se šakom prebriše, postiže se odsečnim ritmom poteza koji pletu u beskonačnom nizu tajno pismo, maglinu za zvezde i ljudska lica”.
Ana P. Mitrović, ZA DEDA MIĆKA, objekat, crtež na staklu i crtež na papiru u drvenoj kutiji, kombinovana tehnika, 20x15x6cm, 2016.
Drugi je, kako je navela Dragana Dragutinović, vrsta kolekcije upotrebljenih predmeta okupljenih u prizore i kadrove događaja iz “palate u četiri časa ujutro”, ili savršena umetnička intervencija nad svakodnevicom, preobrartizam istorijske muzejske zbirke.
“Iskorišćeni alati za doručak, ručak i večeru, metafore su stanja u kojima su zatečeni akteri sa kojima se odvija ova lična prepiska. Uspostavljena je delotvorna magija koja se prenosi dodirom i posedom, pripadanjem i namenom. Onda možemo da vidimo Veliko jezero u tacni od prolivenog čaja na koje sleću padobranci maslačka, a svaki je potez prošiven bod za prenosna značenja otkrivena tek u formi. Boja i oblik su ipak, sebi dovoljni”.
Jelena Ilić, POSTAVILA SAM
Treći se odvija u telu, konturama omeđenom jezgru simbola. Njihov je izvor u snovima, “srećnoj” dovitljivosti materijala koji imaju sopstvena pravila i delovima iskustva. “Ideja preoblikuje svaku naznaku dokumentarnog zapisa koji se prepušta višoj svesnosti i unutrašnjoj logici u čiju se iskrenost slepo veruje. Razmetljivost zlata i ružičasta parodičnost likova popularne literature za decu i mlade, u konačnoj istini nudi sliku obećanog... Papir za uvijanje i slagalica nose tragove nasilnog upada u zemlju koju naseljavaju ove prvobitne naznake, loveći jedno po jedno obličje, postavljajući ih u ravan vidljivog, urezane, izrezane, opcrtane voštane duše spremne za kupanje”.
Dragana Dragutinović, Ljudsko stanje - zona bezbednosti, slagalica (segment), 2019.
Različiti likovni jezici umetnica aktivirani su u istom procesu rada, porivu i početnoj ideji. Izražavaju istu emociju i unutrašnji dijalog, povezani su istim odnosom prema materiji sećanja i intimizmom u radu. Ne postoji poređenje, već troglas koji u šapatu propituje svoje odnose u ljubavi, shvatanje bliskosti, prolaznosti, udaljenosti i lomljivom biću.
“Udarac o staklo, šuštanje i škripa listova i olovke, tkanine i pera, Redonova praškasta materija snova, mogući su zvuci koji nastanjuju ovu dečiju igru, regresivnih poteza zrelog posmatrača sebe i drugog. Privatna i/ili porodična priča fokusira se na pitanje nestal(n)og tela/prostora, preispitujući procese prihvatanja/odbijanja prošlosti i sadašnjosti, stvaranja individualnih arhiva, kao i koncepata identiteta i promenljivosti uloga koje igramo u našoj ličnoj istoriji sačinjenoj od tajni, osećaja dužnosti, trauma ili vernosti. Kroz slojeve intimnih dijaloga i autocitate ličnih procesa, konkretnih umetničkih radnji (crtež, objekat, instalacija) sa pozicija eklektičnog rada, fragmentisane celine spajaju se u jedan promenljiv, aktivan ambijentalni narativ, krhkih i lomljivih stanja i odnosa, uvodeći nas u bezbednu zonu, ‘sigurnu od bilo kakvog delovanja vatre’”, navela je Dragana Dragutinović povodom izložbe.
Ana P. Mitrović, NOĆ, objekat, crtež na papiru i crtež na staklu u drvenoj kutiji, kombinovana tehnika, 55x42x6cm, 2018.
Jelena Ilić, KOSMOS
Dragana Dragutinović, Ljudsko stanje - zona bezbednosti, slagalica (segment), 2019.
Dragana Dragutinović diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2004. u klasi profesora Jovana Sivačkog, a doktorirala je na istom fakultetu 2016. pod mentorstvom prof. Milete Prodanovića. Do sada je ostvarila 13 samostalnih i izlagala na većem broju kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Ana Piljić Mitrović takođe je diplomirala na FLU, 2001. u klasi prof. Gordana Nikolića, kod koga je i magistrirala 2008. Imala je 14 samostalnih izložbi i učestovala na više grupnih izložbi, u zemlji i inostranstvu. Članica je ULUS-a, a u statusu samostalnog umetnika je od 2006.
I Jelena Ilić diplomirala je slikarstvo na FLU u Beogradu, 2003. godine u klasi prof. Jovana Sivačkog, kod koga je 2008. i magistrirala. Izlagala je 15 puta samostalno i učestovala na više grupnih izložbi, u zemlji i inostranstvu. Takođe je članica ULUS-a.
Izložba “Zona bezbednosti” u Galeriji Reflektor, koju vodi Udruženje vizuelnih umetnika Užice (UVUU), biće otvorena do 22. maja.
*Naslovna fotografija: rad Jelene Ilić "Za babinu Singericu"
(SEEcult.org)
