Privilegovani
Izložba “Privilegovani” (Los Privilegiados) u prostoru Salon u Madridu, čija je kustoskinja Maja Ćirić, predstavila je tri evropska umetnika i jedan umetnički kolektiv iz Indije, koji se kritički osvrću na pitanje privilegovanosti kao kulturnog instrumenta i uključivanja i isključivanja.
Izložba je realizovana u saradnji madridskog Salona i BAR projekta, u okviru kojeg je Maja Ćirić bila u rezidencijalnom boravku u Barseloni, gde se ovih dana predstavila izložbom “Within One’s Grasp” (Nadohvat ruke) sa radovima internacionalne grupe umetnika.
Na izložbi u Salonu, čije je otvaranje okupilo madridsku avangardnu scenu, predstavili su se Forager Collective, Ciprian Homorodean, Maria Sánchez i novosadski umetnik Slobodan Stošić.
Koncept te izložbe, kako je navela Maja Ćirić u pratećem tekstu, polazi od pretpostavke da Salon - kako u smislu buržoaskih salona, tako i umetničkih salona iz istorije umetnosti (Salon des Refusés, Salon des indépendants), predstavlja mesto puno značenja. Izložba “Privilegovani” tretira taj mikro-politički kontekst kroz kritičko promišljanje pojma privilegija kao kulturnog instrumenta kako za potencijalno uključivanje, tako i za isključivanje. Suprotno verovanju da su revolucije (buržoaska, industrijska, liberalna) doprinele ukidanju privilegija, izložba polazi od teze da dve umetničke pozicije i dalje odražavaju ambivalentnost savremenog društva. Privilegija umetnika da bude direktno izložen u poluprivatnoj, mikro-zajednici i elitizam delovanja u tim specifičnim prostorima stoji nasuprot izlaganju u neutralizovanim i paradoksalno izolovanim prostorima muzeja kao mesta ultimativne apsorpcije bilo kakvog kritičkog potencijala.
Izložba istražuje pozicije onih koji su privilegovani da se okupe, da razmišljaju, učestvuju, maštaju, da budu zajedno, da imaju mogućnost da ih čuju i da mogu da reaguju na sadašnje stanje u svetu (Forager). Izložba kritički preispituje privilegije, u smislu da problematizacija prekarnosti u svetu umetnosti paradoksalno dovodi do reintegracije privilegovanog u sistem. Ciprian Homorodean tako postavlja pitanje kakvo je značenje i uticaj određenog prostora i njegove istorije kada ga savremeni prekarni akteri zauzmu umetničkim sredstvima. Slobodan Stošić radom “The Subaltern mask” referiše na termin koji je ustanovila Gayatri Chakravorty Spivak kako bi problematizovala i reaktuelizovala društvene, političke i geografske aspekte hegemonije. Na izložbi učestvuje i umetnica Maria Sanches koja, primenom metoda istorijske avangarde u savremenom životu, stvara subverzivne i suptilne mikro-akcije u javnom prostoru.
Forager Collectiv je grupa autora i umetnika koji su posvećeni istraživanju pitanja i ideja koje menjaju i oblikuju političke, kulturne, geografske i socijalno-ekonomske strukture u savremenom svetu. Kolektiv Forager učestvuje i u eksperimentalnoj, interkulturnoj i interdisciplinarnoj saradnji sa umetnicima, piscima, kustosima i drugim kreativnim akterima u digitalnim i fizičkim prostorima delovanja. Takođe, pokretač je onlajn magazina The Forager.
Ciprian Homorodean završio je vajarstvo u rodnom Temišvaru, koji je napustio 2006. da bi se preselio u Brisel, a od 2012. živi u Barseloni. Smatrajući da je umetnost samo još jedan jezik, Homorodean koristi bilo koji medij kako bi svom diskursu dao formu, ali je skulptura često prisutna u njegovom radu koji je zasnovan na ličnoj istoriji i pogledu na svet koji odlikuju humor i ironija uz primese prigušenog besa. U svom radu se osvrće na pojave nastale pod uticajem kontroverznih socijalnih, ekonomskih i političkih konteksta, polazeći od ljudskog iskustva kako u najgorem, tako i najboljem smislu. Posebno je fokusiran na mehanizme stereotipa, kao i na pitanje identiteta i uloge koju pojedinac dobrovoljno ili nevoljno preuzima. U umetnosti stvara konstelaciju modela i anti-modela: heroja i negativca, uspeha i neuspeha, bogatstva i siromaštva, života i smrti i umetnosti i života, smatrajući da obe strane medalje treba da budu ispričane. Homorodeanov svet je onaj u kojem je sve moguće – ideal koji ga vodi i koji praktikuje u umetnosti.
U Belgiji je dobio nagradu Prix du Hainaut (2007), a izlaže internacionalno i učestvuje po pozivu na velikim izložbama kao što su Bukureštansko bijenale (2006. i 2012), Survival Kit II u Centru savremene umetnosti u Rigi (2010), Dublin Contemporary (2011), Fundació Antoni Tàpies (2013) i The Jerusalem Show 7 (2014).
Novosadski umetnik Slobodan Stošić (1989), dobitnik nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” 2012. godine, član je umetničkog kolektiva Art klinika (2009-2013) i kustos galerije Šok zadruge u Novom Sadu koja je nastala nakon eutanazije Art klinike. Njegova umetnička praksa je kontekstualna, kako u istorijskom, tako i u kontekstu sadašnjosti, obuhvatajući i lične i zvanične narative, javnu i privatnu sferu. Umetnost bi u tom smislu trebalo da postavlja pitanja i nudi predloge koji bi trebalo da vode ka promeni interpretacije i novim pristupima političkim hegemonijama.
Španska umetnica María Sánchez (1977) studirala je likovnu umetnost u Salamanki i Bordou, a dobitnica je više stipendija i nagrada, među kojima su grant The Roberto Villagraz (2011), nagrada za produkciju Santander fondacije (2014) i Luis Adelantado International Call for Young Artists (2011). Objavila je 2014. godine knjigu “mieldeabeja” koja je na PhotoEspaña 2015. proglasena jednom od sto najboljih fotografskih knjiga 2014. Njeni radovi nalaze se u različitim institucionalnim i privatnim kolekcijama.
Nezavisna kustoskinja Maja Ćirić učestvovala je proteklih meseci u rezidencijalnom programu BAR projekta u Barseloni, u okviru kojeg se predstavila nedavno i izložbom “Within one’s grasp” u Barseloni. Na toj izložbi, na kojoj takođe predstavlja internacionalnu grupu umetnika, učestvuju i Sanja Latinović i Ranko Đanković iz Srbije.
Rođena 1977. u Beogradu, Maja Ćirić je doktorirala teoriju umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (Institucionalna kritike i kustoska praksa), a kustosku praksu zasniva u rasponu od institucionalne kritike do istraživanja kustoske geopolitike, sa posebnim naglaskom na transnacionalnu cirkulaciju ideja.
Maja Ćirić je bila kustos Paviljona Srbije na 52. Bijenalu u Veneciji i komesar Paviljona Srbije na 55. Bijenalu u Veneciji.
Dobitnica je nagrade “Lazar Trifunović” za likovnu kritiku (Beograd), CEC ArtsLink Independent Projects Award (Njujork), ISCP Curator Award (Njujork), kao i Dedalus Foundation and Independent Curators International Curatorial Research Award. Nedavno je učestvovala u žiriju nagrade za mladog umetnika koju dodeljuje Trieste Contemporanea. U Odboru je Paviljona Srbije na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2016.
Učesnica je niza konferencija (Akademija vizuelnih umetnosti, Lajpcig; Evropski univerzitet Kipar, Nikozija), a kustoskom diskursu doprinosi i kroz publikacije (The Forager, OnCurating, FlashArt, BlackDog Publishers) i predavanja (Kibucim koledž i CCA Tel Aviv, Izrael; Hangžou akademija umetnosti, Kina). Sarađuje sa danskim kolektivom Hesselholdt & Mejlvang na knjizi koja bi trebalo da bude objavljena 2016. godine, a aktivna je i kao regionalna urednica publikacije South East Europe of the Art Market Dictionary, koja bi trebalo da se pojavi 2017. godine u izdanju kuće DeGruyter.
*Foto: Cipriam Homorodean, serija Quiero trabajar (Želim da radim), 2013.
(SEEcult.org)