Štefan Kegi gost digitalnog Filozofskog teatra

Bitef teatar nastavlja onlajn izdanje Filozofskog teatra 30. aprila razgovorom Maje Pelević sa Štefanom Kegijem, jednom od zvezda 53. Bitefa, na kojem je publika imala priliku da bude glavni akter predstave “Beograd na daljinski” i razmisli da li sama upravlja životom, ima li sopstveno mišljenje ili pripada stadu kojem treba pastir, odnosno slepo sluša nadređeni mehanizam…

Predstava “Beograd na daljinski”, zasnovana na Kegijevom konceptu, a nastala u produkciji Rimini protokola, u režiji Antona Rouza, suočila je publiku 53. Bitefa sa nizom pitanja koja su objedinila i tematski festivalski fokus na sudbinu zajednice na početku 21. veka i umetnički koncept koji je podrazumevao aktivno učešće, interakciju, solidarnost i empatiju, kao odgovor na slogan Počnimo ljubav iz početka. oslanjajući se na taj koncept, digitalni Filozofski teatar, pod sloganom Smislimo svet iz početka!, ugostio je proteklih nedelja Olivera Frljića, Anju Sušu i Mila Raua, a razgovor sa Kegijem poslednji je u tom serijalu, pokrenutom tokom vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa.

Maja Pelević će razgovarati sa Kegijom na YouTube kanalu Bitef teatra o tome šta se trenutno događa s kulturom i kako bismo mogli da zamislimo nove (post)epidemijske pozorišne forme za vreme socijalnog distanciranja. Dotaći će se i teme kretanja ljudi u budućnosti, migracija i da li će se uopšte dešavati, ili će mogućnost zatvaranja granica biti nova normalnost. Takođe, u slučaju privilegovane srednje klase, kako će izgledati putovanja i turizam za vreme konstantne opasnosti od zaraze? Da li će smanjena cirkulacija ljudi dovesti do čišćenja sveta od zagađenje i đubreta i bujanja drugih oblika života? Na kraju će pokušati da zamisle svet bez ili posle ljudi, da li je pravo vreme da prihvatimo mogućnost prepuštanja sveta prirodi i (ili) veštačkoj inteligenciji i robotima?

Kegi je publici Bitefa, osim po predstavi “Beograd na daljinski”, poznat i po predstavi “Zaostavština, komadi bez ljudi”, koja je takođe nastala prema njegovom konceptu, u produkciji pozorišta Vidi iz Lozane, a osvojila je Gran pri “Mira Trailović” i “Politikinu” nagradu. Kegi se predstavio i na 40. Bitefu 2006. godine predstavom “Kargo Sofija”, kao i na 43. Bitefu predstavom “Airport Kids”, takođe u produkciji pozorišta Vidi, u korežiji sa Lolom Arias.

Kegi je autor dokumentarnih pozorišnih komada, radio-emisija i radova u urbanim sredinama koje stvara kroz raznovrsne saradnje. Polazeći od istraživanja, javnih audicija i konceptualnih procesa, on pruža priliku “stručnjacima” koji nisu glumci, ali imaju šta da kažu, da progovore. Na taj način je u pozorištu u Bazelu režirao Mnemopark, maketu sveta železnice - živi snimak (u razmeri 1:87) koji je do sada prikazan u više od 30 gradova širom sveta. Kegi je više od tri godine proveo putujući Evropom i Azijom sa dvojicom bugarskih kamiondžija u kamionu pretvorenom u pokretno gledalište (Cargo Sofia). Pokrenuo je 2008. godine Radio Muezzin u Kairu - projekat o pozivu na molitvu u doba tehničke reprodukcije, a 2011. je režirao Bodenprobe Kasachstan o migraciji i nafti u centralnoj Aziji.

Sarađuje sa Helgardom Haugom i Danijelom Vecelom u okviru kolektiva Rimini protokol, čija je ideja vodilja da razloži osećaj realnosti na zasebne činioce i da svaki od tih novonastalih komadića prikaže iz neke neobične perspektive. Rimini protokol je 2007. dobio pozorišnu nagradu “Faust”, Evropsku nagradu za nove pozorišne forme 2008, a 2011. godine Srebrnog lava na Venecijanskom bijenalu izvođačkih umetnosti. Višeslojna video-instalacija “Sobe situacija” o industriji oružja, dobila je nagradu Excellence na 17. Medija festivalu u Japanu.

Kegi je 2015. dobio Veliku nagradu Švajcarske za pozorište (Prsten Hansa Rajnharta), a 2010. godine dobio je Evropsku nagradu za kulturni diverzitet.

Razgovor Maje Pelević i Kegija počinje 30. aprila u 20 sati na YouTube kanalu Bitef teatra, koji je od sezone 2019/20. domaćin Filozofskog teatra.

Kako napominje pokretač projekta Srećko Horvat, koji vodi ovih dana i neke od zanimljivih razgovora na onlajn TV pokreta DiEM25, veza filozofije i pozorišta uvek je bila jača nego veza filozofije i bilo kojega drugog medija. Budući da je pozorište takođe uvek bilo mesto za aktivno promišljanje društva i društvenih procesa, Filozofski teatar otvara mesto za javnu diskusiju, što je u ovom trenutku više nego neophodno. U tom smislu Horvat napominje: “U doba globalne pandemije, kada smo zatočeni u svojim kućama i moramo paziti na distancu, treba nam socijalna povezanost i kritičko mišljenje više nego ikad. Filozofski teatar zasad nastavljamo drugim sredstvima, dok se ponovo - nadam se uskoro - ne vidimo opet u pozorištu! Povratka na 'dobra stara vremena' ionako nema, jer ni ta stara vremena nisu bila dobra. Na nama je težak ali nužan zadatak da smislimo svet iz početka”.

(SEEcult.org)