Lav Mrenović: Digitalna sfera je oblikovana korporativnim interesima

Umetnik Uroš Krčadinac i kustos Lav Mrenović nedavno su okončali umetničke rezidencije u Studentskom gradu na Novom Beogradu, u okviru projekta “They: Live, student lives revealed through context based art practices”. Tom prilikom oni su razvijali digitalni participativni umetnički rad “Svesvrstani” Krčadinca - program dostupan na pametnim telefonima i računarima za jednostavno generisanje potpuno novih zastava prema kriterijumima koji korisnici biraju. Lav Mrenović govori u intervjuu o iskustvu rezidencijalnog boravka u Studenjaku i samom projektu, kao i o razvojnom radu Krčadinca, koji pokušava da ukaže da digitalni prostor nije neutralan i poziva na osvešćivanje procesa koji se odvijaju prilikom korišćenja društvenih mreža.

Foto: Maida Gruden

– Kako je tekao rad sa Urošem Krčadincem na pripremi vaše rezidencije i kakva ste očekivanja imali pre samog boravka u Studentskom gradu?

Lav Mrenović: Trudio sam se da sebi ne stvaram nikakva očekivanja kako bih mogao da priđem što je otvorenije moguće Studentskom gradu. Želeo sam da posmatram, slušam i pratim šta se dešava neposredno oko mene dok sam na rezidenciji, jer prethodno stvorena očekivanja mogu da "oboje" stvarnost. Znali smo da zastave izazivaju širok raspon intenzivnih emocija, pa smo se tokom priprema za rezidenciju fokusirali na to da zajednički osmislimo umetničke i kustoske taktike pomoću kojih bismo poveli kritičku diskusiju o identitetima sa studentima.

– Kako su se ta očekivanja pokazala u praksi i da li vas je nešto posebno iznenadilo što niste predvideli, odnosno da li ste projekat prilagođavali „situaciji na terenu“?

Lavom Mrenović: Projekat je apsolutno morao sve vreme da se prilagođava studentima kojima smo predstavljali Urošev generator, i koji su ga tada i koristili da naprave sopstvene zastave. Pažljivo smo pratili njihove najrazličitije reakcije i beležili smo njihove komentare koje smo redovno evaluirali kako bi učinili Urošev rad i kasnije izložbu kontekstualno senzibilnijima.

– Kako se u praksi ogleda odnos kustosa i umetnika na ovakvim rezidencijama, odnosno – šta je ovoj konkretnoj situaciji bio tvoj kustoski deo posla i kako se manifestovao na krajnji rezultat?

Lav Mrenović: Odnos kustosa i umetnika uvek definiše sam kustosko-umetnički par, pa taj odnos od slučaja do slučaja varira u zavisnosti od njihovih ličnosti i interesovanja. Uroš je izgrađen umetnik sa artikulisanim stavom, pa je recimo u ovakvoj situaciji kustoski posao tokom rezidencije bio prevashodno konsultantske prirode. Bez obzira na to kakav je odnos kustosa i umetnika, rezidencije uvek pružaju priliku kustosima da provedu mnogo vremena sa umetnicima i detaljnije upoznaju njihove umetničke prakse, što je dragoceno za njihovo tumačenje.

Kustoski posao će biti vidljiv u galerijskoj postavci i u pratećim tekstualnim materijalima u koje je ugrađeno iskustvo koje sam stekao upoznavši bolje Urošev umetnički rad. Tu je moj posao da predstavim Urošev rad na najbolji mogući način, tako da njegov iskaz bude vizuelno i idejno zaokružen, kao i da publici uz pomoć teksta približim pojedine aspekte rada koje smatram važnim.

– Kako vidite u širem kontekstu algoritam koji kreira zastave i šta nam on govori o (digitalnoj) realnosti u kojoj živimo, i o realnosti u kojoj studenti žive?

Lav Mrenović: Ako bi se cilj Uroševog rada mogao svesti na jedan jednostavan iskaz, onda bi on glasio da želimo da učinimo vidljivijom činjenicu da su naši društveni odnosi, posebno identiteti, posredovani algoritmima dizajniranim da pre svega obezbede profit njihovim vlasnicima, a ne nužno da grade zdrave interakcije između njihovih korisnika. Dakle, želimo da srušimo verovanje da su digitalni prostori neutralni tereni na kojem važe ista pravila za sve. Digitalna sfera je oblikovana korporativnim interesima koji se često kose sa temeljnim principima liberalizma poput, recimo, kvalitetnog informisanja javnosti. Urošev rad je poziv na osvešćivanje procesa koji se odvijaju onda kada koristimo društvene mreže.

– Kako vidite dalji život vašeg rada i projekta proizašlog iz rezidencije u Studentskom gradu?

Lav Mrenović: Moj stav je da Uroš treba da proglasi ovaj rad on-going umetničkim projektom, odnosno projektom koji nema kraj i koji se može kroz ovakve saradnje dalje razvijati. Bez obzira na to šta će Uroš dalje raditi sa ovim radom, on je najživlji onda kada se neko od njegovih korisnika ili publike podseti da se pažljivije odnosi prema emocionalno nabijenim sadržajima koje društvene mreže preferiraju da nam ponude kako bi zadržale našu pažnju.

Razgovarao: Nikola Marković

*Naslovna fotografija: Ema Teokarević

(SEEcult.org)