• Search form

11.07.2009 | 03:25

Posveta Peti Smit Tesli

Čuvena američka pank rok muzičarka i pesnikinja Peti Smit (Patti Smith) pokazala je 10. jula na koncertu u Skoplju, prvom u okviru mini turneje na Balkanu, da joj ni u 63. godini ne nedostaje snaga, a poseban omaž odala je velikom naučniku Nikoli Tesli, povodom 153-godišnjice njegovog rođenja, ističući i Majku Terezu kao jednu od svojih inspiracija.

Posveta Peti Smit Tesli

Čuvena američka pank rok muzičarka i pesnikinja Peti Smit (Patti Smith) pokazala je 10. jula na koncertu u Skoplju, prvom u okviru mini turneje na Balkanu, da joj ni u 63. godini ne nedostaje snaga, a poseban omaž odala je velikom naučniku Nikoli Tesli, povodom 153-godišnjice njegovog rođenja, ističući i Majku Terezu kao jednu od svojih inspiracija.

S obzirom da je istovremeno na gradskom stadionu u Skoplju nastupio i slavni gitarista Karlos Santana, Univerzalna sala bila je solidno popunjena, okupivši prave fanove i poklonike muzike i dela Peti Smit, koja je nastupila sa svojim bendom u završnici Offesta, šetajući suvereno po sceni, menjajući akustičnu i električnu gitaru, svirajući i klaniret..

“Kraljica panka”, kako je prozvana još 70-ih, pokidala je u jednom trenutku žice sa elektricne gitare, a tokom koncerta je i ulazila u publiku, pozdravljala se sa fanovima u prvim redovima, prinosila im mikrofon...

Osim klasika iz 35-godišnje karijere, kao što su “Gloria”, “Because the Night” ili “People Have the Power”, Peti je ispevala i pesmu posvećenu
Tesli (1856-1943), velikom naučniku srpskog porekla koji je najveći deo života proveo u SAD, a i umro je u Njujorku, u kojem je i ona izgradila karijeru.

Pevajući o Tesli povodom 10. jula - njegovog 153. rođendana, Peti Smit je podsetila da je dao čovečanstvu svetlost.

Nazivajući ga najvećim genijem, koga obožava, poručila je da ga se još sećamo i da nije zaboravljen.

Posebno se osvrnula i na delo Majke Tereze, legendarne misionarke i dobitnice Nobelove nagrade za mir, ističući da Skoplje treba da bude ponosno što je u njemu rođena.

Govoreći o njoj s ljubavlju i nazivajući je jednim od anđela na zemlji, Peti Smit je rekla da je Majka Tereza njena inspiracija i lik kome se divi.

Peti Smit isplela je u jednom trenutku sebi i kike tokom koncerta, a završila ga je jednim bisom, horski praćena oduševljenom publikom.

Na konferenciji za novinare po dolasku u Skoplje iz Italije govorila je opušteno o svom životu, političkom aktivizmu i saradnji s mnogim muzičarima i drugim umetnicima, posebno izdvajajući Boba Dilana, sa kojim je ponovo krenula sredinom 90-ih na koncerte, posle duže pauze.

Navela je i da nikada nije ušla u svet umetnosti radi slave i bogatstva, već da bi stvarala i bila ono što jeste.

Za sebe je istakla da je borac i da ne želi da živi u prošlosti, već joj je važnija sadašnjost, a iako joj prija kada je nazivaju bakom panka, rekla je da je pre svega majka, radnica, poeta i umetnica.

Legendarna američka umetnica gostuje, posle skopskog koncerta, i 11. jula na Glavnoj bini Exit festivala u Novom Sadu, a 13. jula nastupiće i u Tvornici u Zagrebu. Posle Balkana, turneju nastavlja u još nekoliko evropskih gradova, nakon čega odlazi u Japan i Koreju.

Peti Smit je počela da se bavi muzikom pod uticajem Roling Stonsa, Dilana, Morisona.., a njen prvi singl “Hey Joe/Piss Factory” iz 1974. godine mnogi kritičari smatraju za izvor ranog panka.

Sledeće godine izašao je njen debi album “Horses”, a potom i “Radio Ethiopia” i komercijalno najuspešniji “Easter”, sa velikim hitom “Because The Night” koji je napisala s Brusom Springstinom (Bruce Springsteen).

Na četvrtom albumu “Wave” primećuju se donekle religiozni i romantični stihovi, možda najbolje oslikani u pesmi “Frederick” posvećenoj njenom suprugu Fredu Sonik Smitu (Sonic Smith), bivšem gitaristi kultnog benda MC5 iz Detroita u koji se ubrzo i sama seli, a zatim i potpuno povlači sa muzičke scene.

Povratnički album “Dream Of Life” objavila je gotovo deceniju kasnije, a njenu pesmu “People Have the Power” iz 1988. Springstin je 2004. iskoristio u predizbornoj seriji koncerata “Vote for Change” za smenu predsednika Buša. Oboje su potom bili aktivni i tokom nedavne predsedničke kampanje Obame.

Peti Smit se 1989. suočila sa smrću svog velikog prijatelja Roberta Mepltorpa, koji joj je pomogao još na početku karijere, a godinu kasnije umro je i njen pijanista Sola. Pravu tragediju preživela je krajem 1994, kada su joj u razmaku od jednog meseca umrli suprug Fred i mlađi brat Tod.

Nakon svega vratila se u Njujork, a bliski prijatelji, bitnik Alan Ginzberg i pevač R.E.M-a Majkl Stajp, nagovorili su je da se vrati na scenu.
Krajem 1995. krenula je na kraću turneju s Dilanom, a naredne godine objavila je potresan i lični album “Gone Again”, a potom i knjigu “The Coral Sea”, koju je posvetila Mepltorpu.

Album “Peace & Noise” objavila je 1997, a tri godine kasnije “Gung Ho”.

U to vreme izašla je i sabrana zbirka njene poezije i beleški “Patti Smith Complete: Lyrics, Reflections & Notes for the Future”. Još jedna kolekcija, muzička, izašla je 2002. na kompilaciji “Lust”, gde se nalazi i obrada Prinsove pesme “When the Doves Cry”.

Dve godine kasnije objavila je album “Trampin’”, a 2007. godine, kada je ušla u Kuću slavnih rokenrola, album “Twelve” sa 12 obrada nekih od klasika rokenrola, među kojima su pesme Hendriksa, Dilana, Dorsa, Roling Stonsa, Bitlsa, R.E.M. i Nirvane.

Njenim koncertom 2006. zatvoren je legendarni njujorški klub Si-Bi-Dži-Bi (CBGB), u kojem je i izgradila reputaciju.

Prošle godine objavila je album “The Coral Sea” na kojem govori poeziju zabeleženu u istoimenoj knjizi, dok je muzički prati Kevin Šilds (Shields) iz grupe Maj Bladi Valentajn (My Bloody Valentine).

Od početka glasna protiv rata u Iraku, zatvora u Gvantanamu i sukoba na Bliskom Istoku, aktivno se bori za ljudska prava i propagira ekološke vrednosti.

V. Sokolovski / SEEcult.org

digitalizacija, nbs
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r