14. Krokodil - Godina magijskog mišljenja
Književni festival Krokodil nudi od 17. do 19. juna u Beogradu, a potom i u Novom Sadu, intenzivan program susreta sa piscima i diskusija, pozivajući na promišljanje sudbine civilizacije i mogućnosti za promene. Među zvezdama 14. Krokodila je jedna od najvećih živih svetskih autorki Margaret Artvud, koja će se uključiti onlajn.
Margaret Artvud pridružiće se 14. Krokodilu već prve festivalske večeri – tokom polučasovnog onlajn razgovora sa spisateljicom Rumenom Bužarovskom i Mimom Simić, ali i čitanjem iz svog doma u Kanadi.
Organizatori su ponosno najavili i učešće argentinskog “književnog čuda” Arijane Harviks, koja će 17. juna u amifiteatru ispred Muzeja Jugoslavije govoriti o svom romanu “Crkni ljubavi”.
Prve večeri 14. Krokodila učestvovaće i Aleksandar Šurbatović, Dušan Petričić i Asja Bakić, te Ivan Bevc i Mirjana Karanović, koji će podsetiti na Miru Furlan, kao i Marčelo, koji će održati mini-koncert. Razgovore će voditi: Mima Simić, Rumena Bužarovska, Daško Milinović, Jasmina Ahmetagić i Silvija Monros.
Za 18. jun najavljeni su: Boris Dežulović, Jasminka Petrović i Radivoj Raša Andrić, Ilija Đurović, Predrag Koraksić Corax, Tena Štivičić (scensko čitanje: Vladica Milosavljević i Hana Selimović) i Ana Marija Grbić, kao i Ana Ćurčin, koja će imati kraći koncertni nastup. Razgovore će, uz Mimu Simić i Daška Milinovića, voditi i Jasmina Topić i Dejan Matić.
Treće festivalsko veče u Centru za kulturnu dekontaminaciju, u kojem će biti održan i debatni program, biće posvećeno inovativnim autorskim rešenjima koja istražuju dosad neotkrivene veze pisaca i njihovih prevodilaca s jedne strane, te između poezije, zvuka i scenskog pokreta s druge strane. Deo programa 14. Krokodila biće održan i 23. i 24. juna u Novom Sadu, u sklopu programskog luka “Tvrđava mira” projekta Evropske prestonice kulture 2022.
Naslov 14. Krokodila Godina magijskog mišljenja (The Year of Magical Thinking) preuzet je od nedavno preminule američke autorke i esejistkinje Džoan Didion, čiji su uvidi u putanje kojima se ljudska vrsta kreće kroz XX i XXI vek, kao i upečatljivi prikazi društvenih nemira i psihološke fragmentacije, uveliko obeležili način na koji doživljavamo savremenost. Preuzet iz njene istoimene autobiografske knjige koja se bavi suočavanjem s iznenadnom smrću supruga i terminalnom bolešću jedine kćerke, naslov 14. Krokodila predstavlja direktan omaž tog nenadmašnoj spisateljici, ali skreće i pažnju na kolektivnu, globalnu, izuzetno složenu traumu kojoj je stanovništvo planete zemlje danas izloženo, naveo je programski urednik Krokodila Vladimir Arsenijević.
“U direktnom čeonom sudaru sa izvesnošću ekološke apokalipse, s novim, misterioznim pandemijama, agresivnim, krvožednim diktatorima s prstom na nuklearnom oružju dovoljno moćnim da uništi čitavo čovečanstvo ali i izuzetnom glupošću i slepilom ljudske vrste koja se, zahvaljujući razvoju komunikacionih tehnologija pred nama pokazala u svoj svojoj raskoši dok, rečima Artura Keslera, ‘mesečarimo ka Armagedonu’, mi, čini se, nismo sposobni da u potpunosti pojmimo kuda smo to doveli civilizaciju. I, zauzvrat, dokle nas je civilizacija dovela. Ako se fokus dodatno približi kako bismo pažljivije osmotrili naš mali kraj planete, već poslovično deprimirajuć jugoistok Evrope ili zapadni Balkan, kako vam drago, stvar postaje još unekoliko mračnija. Suočeni s poražavajućom vladavinom stabilokrata i identitetlija iza kojih se nad nama nadnosi ogroman plimni talas retrogradne desnice i autohtonog ur-fašizma koji doslovno izvire iz tla svuda oko nas, mi se suočavamo s fatalističkim pomislima da su neke pojave ovde kod nas tako duboko utemeljene da je njihova korenita promena stvar istrajnog višedecenijskog a verovatno i viševekovnog rada s krajnje neizvesnim ishodom. Koji, da stvar bude samo još crnja, nije pošteno ni započet a kad će - ne znamo. Sve češće stoga pomišljamo kako bi najlakše a možda i najpametnije bilo dići ruke od svega ili jednostavno podići pogled prema nebu i nadati se najboljem. Misliti magijski, dakle”, naveo je Arsenijević povodom 14. izdanja Krokodila koje je svojevrsni odgovor na sva ta pitanja.
Program treće festivalske večeri, 19. juna u CZKD-u, deo je projekta CELA (Connecting Emerging Literary Artists) koji realizuju organizacije iz deset evropskih zemalja, među kojima je i Udruženje Krokodil, kao i projekta Poets Sounds koji je pokrenula prijateljska organizacija Lettretage iz Berlina. Jedna od namera projekta CELA jeste da se prevodioci postave u ravan s književnicama kao jednakopravni literarni stvaraoci. Ta namera podstakla je novo promišljanje književnog nastupa u slučajevima kada se on odvija van konteksta jezika na kojem određeni autor piše.
Posetioci će imati priliku da vide kako kreativna komunikacija onih koji pišu i onih koji njihova dela prevode može da rezultira uzbudljivim scenskim rešenjima kroz nastupe budućih evropskih književnih zvezda - Arijane Bonaci iz Italije, Andraža Rožmana iz Slovenije i Lise Vede iz Holandije - te prevoditeljki Ane Popović, Jelene Dedeić i Bojane Budimir. Nakon te programske celine, koju će voditi Mima Simić, uslediće eksperiment “Poets Sounds” - umetnička saradnja kompozitora, performera i pesnika koja istražuje granicu na kojoj se književni jezik sreće s oblašću nove muzike - estetsku regiju koja dosad jedva da je ispitivana. Kroz kreativni međuodnos glasovnog trija Sprechbohrer iz Kelna, te šestoro istaknutih evropskih pesnika: Tone Avenstrup iz Norveške, Katalonca Eduarda Eskofeta, Katalin Ladik iz Srbije, Mortena Sendergarda iz Danske, Mije Tiovio iz Finske i Elizabet Vandeler-Dek iz Švajcarske, biće predstavljeni novi proboji u oblastima instrumentalnih mogućnosti glasa, tonalnog spektra govora i pitanja notacije.
Ovi transgresivni muzičko-poetski komadi, premijerno izvedeni u Berlinu, nakon Beograda biće predstavljeni i u mnogim drugim evropskim gradovima u okviru jedinstvene turneje. Program vode Dragan Protić Prota iz grupe Škart i open mic poetskog festivala Pesničenje i njegov kolega iz Nemačke Florijan Nojner.
Krokodil i ove godine organizuje i debatni program, odnosno tribine, panel diskusije i okrugle stolove o najaktuelnijim društveno-političkim temama iz perspektive kulture.
Debatni program počinje 18. juna u CZKD-u razgovorom o različitosti u medijima sa fokusom na kulturnu različitost, rodnu ravnopravnost i LGBTQ+ i etničke različitosti, te na njihovu reprezentaciju u medijima. U debati “Novinari protiv rasizma” učestvovaće novinari, urednici, medijski i kulturni radnici, među kojima su: Iva Parađanin (BURO), Stefan Slavković (LiceUlice/NIN), Aleksandar Đuričić (Nova) i Milena Berić (Krokodil), koji će sa kolegama iz redakcija voditi i novinarsku školu fokusiranu na medijsku i informativnu pismenost, bolju reprezentaciju manjinskih grupa u medijima i borbu protiv dezinformacija u medijima. Oni će ujedno i mentorisati 15 izabranih Krokodilovih novinara koji će dobiti šansu da za neke od vodećih medijskih kuća u Srbiji izveštavaju o manjinskim grupama, osnovnim ljudskim pravima, etničkim i religijskim odnosima, kao i o seksualnoj i rodnoj ravnopravnosti, i to kroz pripremu pisanih intervjua, reportaža i istraživačkih priča, video intervjua, podkast emisija i foto-reportaža sa 14. Krokodila. Program “Novinar na dan – Novinari protiv rasizma” realizuje se kao deo projekta Reporting Diversity Network 2.0 koji finansira Evropska unija.
Od podneva je predviđen društveno-politički razgovor koji nosi naslov samog festivala Godina magijskog mišljenja, a osvrće se na sve teme koje su pokrivene u uvodnom tekstu i samom “raciju” 14. Krokodila. U saradnji s Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku, organizatori su najavili neke od najeminentinijih glasova javnog prostora u Srbiji, u cilju artikulisanja tema poput pandemije i njenih posledica, preko agresije prema Ukrajini i njenom stanovništvu, pa do porasta populizma, desnice, zveckanja oružja, ekonomske krize, krize svesti i mišljenja. Biće reči i o globalnoj potrebi za novim formatima politika, promišljanja i delanja na svim meridijanima, sa osvrtom na jugoistok Evrope ili zapadni Balkan.
Beogradsko izdanje Krokodila biće zatvoreno susretom izdavača i književnih prevodilaca, autora i šire stručne javnosti u Krokofilovom centru. Prevodioci s različitih evropskih jezika i njihovi autori imati priliku da razgovaraju o različitima izazovima s kojima se suočavaju pri prevođenju dela mladih evropskih pisaca koji stvaraju na "malim" evropskim jezicima, razmene iskustva, ali i da se upoznaju s lokalnim izdavačima na tradicionalnom Krokodilovom doručku sa izdavačima 20. juna u 11 sati.
Novosadsko izdanje debatnog programa 14. Krokodila, 23. i 24. juna u nekadašnjoj Kineskoj četvrti – danas Kreativnom distriktu, obuhvata tri popularna diskusiona formata: Debatu o Evropi, Gigantomahiju i Sofa intervju, objedinjena naslovom “Na margini”.
Ivan Krastev, Dubravka Stojanović, Boris Buden, Svetlana Slapšak, Ivan Vejvoda, Boris Dežulović, Aida Ćorović, Dragan Bursać, Marina Fratucan i Ljubica Gojgić – neki su od učesnika koji će se u okviru šest festivalskih događaja baviti pitanjima koja se tiču života u konfliktnim i postkonfliktnim evropskim zonama, borbe za prava žena u različitim oblicima patrijarhata, dijalektike objektivnog i subjektivnog nasilja, etike nenasilnog otpora i svetske budućnosti nakon pandemije COVID-19.
Program će okupiti neke od najeminentnijih evropskih pisaca, intelektualaca i stručnjaka iz različitih oblasti - umetnike, kulturne radnike, profesionalce i teoretičare, sociologe, istoričare, filozofe i aktiviste, među kojima su i neizostavni tandemi Njuz.net i Marka Žvaka.
Krokodil je pripremio i program za decu i mlade 17. i 18. juna od 11 časova, kada će se, uz vođenje i koordinaciju istaknute spisateljice za decu i mlade Jasminke Petrović, predstaviti značajni autori savremene književnosti za decu, među kojima su: Rudina Čupi (Albanija), Fatih Erdogan (Turska), Biljana Crvenkovska (Severna Makedonija) i Erina Rahmani (Kosovo).
Kroz seriju inovativnih, multimedijskih radionica predstaviće se i nekoliko vrhunskih domaćih autora za decu, a program će biti obogaćen Mobilnom / Pokretnom bibliotekom u parku Muzeja Jugoslavije, ispred koje će se književni program i realizovati. Prostor oko Mobilne biblioteke biće i mesto za različite kreativne programe - radionice ilustracije i crtanja, javna čitanja, radionice kreativnog pisanja, dok će njen bogat sadržaj biti dostupan publici i nakon festivala. Dečiji i omladinski program Krokodila deo je projekta “Regionalna mreža za kulturnu raznolikost” (READ).
Ulaz je besplatan, osim za prve dve festivalske večeri u amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, a karte su dostupne od 23. maja preko DDTicket.rs i u Krokodilovom centru (Karađorđeva 43).
Cena jednodnevne ulaznice do 16. juna je 850 dinara, a dvodnevne 1.600, dok će na licu mesta 17. i 18. juna ulaz koštati 950 dinara. Cena jednodnevne ulaznice za studente i penzionere je 600 dinara.
Festival su pomogli: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Evropska unija kroz podršku projektu READ i programu “Novinar na dan – Novinari protiv rasizma”, koji se realizuje u okviru projekta Reporting Diversity Network 2.0, Evropska komisija kroz program Kreativna Evropa koji kofinansira projekte CELA i B (P) art i Muzej Jugoslavije.
Program 14. Krokodila sa satnicom nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf).
(SEEcult.org)
