3KO - Privatno i javno
Savremeni hrvatski fotografi Petra Mrša, Neven Petrović i Davor Konjikušić predstavljaju se prvi put zajedno beogradskoj publici izložbom “Privatno i javno” koja će biti otvorena 7. decembra u Kulturnom centru Drugstore, a prikazaće dve serije radova kojima se bave svojom intimom i javnim prostorom - nekadašnjom Gradskom klaonicom u Zagrebu.
U prvoj seriji svako od troje autora predstavlja se kroz privatni foto dnevnik. Reč je o ručno napravljenim albumima knjigama, slične tematike, ali ne i sadržaja. U tim duboko intimističkim fotografijama propituju se teme egzistencije, memorije, odnosa i veza. Tri dnevnika, na tri stola, predstavljaju kontinuirani fotografski rad kroz određeno vremensko razdoblje.
Prema rečima Konjikušića, njegov foto dnevnik bavi se propitivanjem različitih pogleda. Tu nije reč o doslovnoj tipizaciji pogleda mesta na kojima je boravio, spavao ili na kojima se nešto bitno odigralo, već je reč o mestima koja su na njega ostavila nekakav “unutrašnji” otisak. Kroz dnevnik ta mesta postaju deo memorije, ali i ispituju da li prostor i fotografija mogu pamtiti.
Petrović je u dnevniku prikazao intimni i ostali prostor. Vizuelna konzistentnost prikazivanja intimnog prostora postignuta je beleženjem pozicije foto-aparata. Panoramski prikaz od 360 stepeni disperzuje fokus interesa, jer nema jedne radnje koja dominira; sve u kadru je tretirano jednako važnim i ništa ne ostaje skriveno. Istovremeno se postiže prikaz mnoštva detalja, koji pažljivim promatranjem slažu priču o događaju.
Petra Mrša je u svom dnevniku, koji naziva “(Ne)sreća (ne)dolazi sama, (uvijek ju prati neki stvor)”, pokušala samoj sebi da zabeleži trenutke u kojima je tužna, srećna ili indiferentna, na osnovu čega bi se videlo koliko to ima veze s ljudima koji je okružuju.
Druga serija fotografija, koje će biti predstavljene na izložbi, nastala je u sklopu saradnje sa Muzejom grada Zagreba, gde su studenti magistarskih studija fotografije na Akademiji dramske umetnosti u Zagrebu, na različite načine istraživali prostore nekadašnjeg industrijskog sklopa zagrebačke Gradske klaonice i stočne tržnice.
Izgrađena između 1928. i 1931. godine, Klaonica je izuzetan primer međuratne moderne industrijske arhitekture, a od 2000. godine njeni pogoni su van funkcije, bez osmišljene namene.
Konjikušićev serijal radova “Iznutra” bavi se odnosom nekadašnjeg društvenog i današnjeg privatnog.
Klaonica je motiv koji je okružen “korporativnim mastodontima”, zgradama u kojima su predstavništva različitih firmi, te stoji kao oaza na čijim su granicama vidljive jasne društvene promene i čiji se prostor vremenom sužava. Savremeni svet u njenom okruženju ne pruža joj previše izgleda osim da svoju teritoriju prepusti ulagačima.
“Pogledom iznutra, iz samog bića Klaonice, posmatram njenu okolinu i granicu sudara dva različita sveta: nekadašnjeg radničkog i današnjeg neoliberalnog koji ulazi u nekadašnji društveno-javni prostor. Zanimaju me upravo ti sudari i promene koje su vidljive na arhitekstonskom tkivu grada i urbanističkom okruženju. Radi se o granici koja pokazuje društveni sukob, najčešću temu vremena u kojem živimo”, naveo je Konjikušić.
Petra Mrša predstavlja serijal “Soba”, na koji je inspirisana hodanjem po prostorijama Klaonice, gde je naišla na prostore koje podsećaju na privatne sobe, kao da su nekada bile deo stanova u kojima su ljudi živeli. Iako nije reč o privatnom prostoru, zanimalo ju je da li bi te sobe mogle postati stambeni prostor "običnih ljudi" kojima su ti zidovi najpotrebniji. Serija je nastala u saradnji sa slikarima Lukom Dundorom, Marijom Kasum, Franom Makekom, Ivanom Markovićem i Antonijom Albaneže.
Prema rečima Petre Mrša, slikarskim intervencijama ne želi da sugeriše da je uređenje prostora Klaonice u privatne stanove optimalno rešenje, već se samo pita da li je moguće da prenamena nekog javnog prostora za osiguravanje egzistencijalnih uslova "običnog" čoveka ne može biti ništa drugo osim najobičnije utopije.
Petrović predstavlja seriju radova “Klaonica”, posvećenih nekadašnjem postrojenju u kojem je, deceniju nakon gašenja mašina za preradu mesa, došlo do prvih pokušaja revitalizacije tog prostora, ali se taj pokušaj odvija u samo nekoliko procenata ukupnog broja kvadrata na raspolaganju.
“Umesto jednih, sada bruje druge vrste mašina. Generatori i glasni zvučni sistemi sada stvaraju novu vrstu buke; ne onu radničku, već urbanu, proizašlu iz ambiciozne hipoteze o prvom zagrebačkom meatpacking districtu. Crvena boja, koja je tekla hiljadama popločenih kvadrata, sada je nusproizvod nekih novih aktivnosti, samo što ovaj put one hrane urbanu scenu, čime ovaj prostor u metaforičkom značenju zadržava svoju primarnu ulogu. Kako ne postoji dugoročni plan za prostor Klaonice, a i postojeće aktivnosti odvijaju se bez ikakvih ulaganja u infrastrukturu zapuštenog prostora, postavlja se pitanje hoće li se od ovog svetlosnog crvenila nahraniti samo privatni kapital, ili će dugoročno profitirati i kulturna scena grada”, naveo je Petrović.
Mrša, Petrović i Konjikušić su, inače, studenti završne godine magistarskih studija fotografije na ADU u Zagrebu, a prisustvovaće otvaranju izložbe u KC Drugstore. Ujedno, pozivaju publiku na druženje do ranih jutarnjih sati uz podršku DJ-eva Ewoxa i 33 10 3402 Nd B Mkc.
*U PRILOGU: biografije umetnika
(SEEcult.org)
