80 godina Studenta
Nekadašnji urednici i saradnici lista “Student”, glasila studenata Beogradskog univerziteta čiji je prvi broj izašao 15. marta 1937. godine, započeli su obeležavanje njegove 80-godišnjice podsećanjem na burnu istoriju i značaj koji je imao, posebno za studentski pokret ’68.
“Student je”, kako je istakao glavni i odgovorni urednik iz prvih poratnih generacija Mirko Miloradović, bio ne samo novinarski, nego i kulturni rasadnik. U tom listu su svojevremeno radili i Slobodan Selenić, Dušan Makavejev, Jovan Ćirilov, Vlada Bulatović Vib, Svetozar Stojanović, Vojin Dimitrijević, Miroslav Buca Mirković, Raša Popov, Milan Vukos, Muharem Pervić, Gojko Miletić, Milan Vlajčić, Špiro Galović, Dušan Simić Kira i mnoga druga “imena koja su ostala u novinarstvu, ali i u kulturnoj istoriji”.
Ipak, danas se “Student” najviše pamti “u vezi sa ’68. i duhom pobune”, rekao je Miloradović 15. marta u Međunarodnom pres centru povodom jubileja tog lista koji danas postoji samo kao onlajn izdanje.
Povodom 80-godišnjice “Studenta” nekadašnji urednici i saradnici okupili su se kao grupa građana i formirali nezvaničnu međugeneracijsku redakciju radi obeležavanja jubileja i podsećanja zašto je “Student” bio važan. Inicijatorka okupljanja je Jelica Stojančić, glavna i odgovorna urednica “Studenta” početkom 80-ih godina.
Obeležavanje jubileja “Studenta” počelo je 15. marta na Kalemegdanu polaganjem lovorovog venca na grob Ive Lole Ribara, koji je kao student Pravnog fakulteta na sastancima studentskih aktivista, antifašista i levičara inicirao pokretanje tog lista 1937. godine.
O pojedinim periodima u istoriji “Studenta” govorili su u MPC-u Branka Otašević, Nebojša Dragosavac, Ljubomir Kljakić, Slobodan Ivkov, Jelena Petković, a Aleksandar Baljak pročitao je izbor aforizama koje su u “Studentu” objavljivali Pavle Kovačević, Rastko Zakić, Radivoje Dangubić…
Dragosavac je rekao da je na poznatoj adresi Balkanska 4, gde je bila redakcija “Studenta”, tokom 60-ih vladala “atmosfera ravnopravnosti i demokratskog ophođenja koja je sve saradnike činila članovima tima”.
“U mojoj generaciji nastojali smo da se uz studentska bavimo i širim društvenim pitanjima, negovali smo komentare i satirične priloge. Razume se da je to tada nailazilo na probleme, kritike iz Komiteta, ali šira javnost je počela da nas prati tražeći na stranicama ‘Studenta’ nagoveštaje novog vremena koje dolazi”, rekao je Dragosavac.
Branka Otašević je istakla da je “duh ’68. suštinski potekao iz ‘Studenta’, iz tekstova Nikole Miloševića, Dragoljuba Mićunovića i drugih mladih profesora i studenata u kojima se predosećalo vreme bure, protesta, slobodnog puštanja glasa”. Ona je ocenila da je ključni bio uvodnik glodura Đorđija Vukovića iz maja te godine i citirala njegovu prvu rečenicu: “Da li studenti spremaju još nešto osim ispita?”.
“Tokom protesta spremili smo pet vanrednih brojeva, četiri su izašla, a peti je zabranjen. ‘Student’ je dakle bio i akter i svedok studentske pobune juna ‘68”, rekla je Branka Otašević.
Ljubomir Kljakić se osvrnuo na 70-e godine i redakcije koje su “morale da rehabilituju dobar glas ‘Studenta’ u doba teške političke situacije i smenjivanja na BU, a i da nađu vlastiti glas”.
“U mom periodu, tokom dve godine, kroz ‘Student’ je prošlo oko 300 saradnika. Kako je ukupno bilo više od 30 redakcija, znači da je ‘Student’ proizvodilo oko 9.000 ljudi. To je snažna kulturološka i društvena činjenica koja zaslužuje ozbiljno sociološko istraživanje”, rekao je Kljakić.
“Moji drugovi i ja smo imali tri stalne lokacije za diskusiju – Balkansku 4, baštu ‘Male Moskve’ i klub MPC-a, gde smo vodili beskrajne razgovore o pitanjima života i smrti. Nazivali smo to našom Akademijom, ne znajući tada da su se Lola Ribar i drugovi sastajali upravo u kafani po imenu Akademija. A sve te generacije, tih 30 redakcija, delile su zajedničku ideju koja je bila postavljena kao temelj lista na početku. Ti mladi ljudi su verovali da je bolji svet moguć i da zato što je moguć zavređuje da se čovek uloži u izgradnju ili doprinos izgradnji tog boljeg sveta. To je bila osnovna ideja koju smo i mi zastupali”, istakao je Kljakić.
Slobodan Ivkov, tehnički urednik iz 80-ih, osvrnuo se na slučajeve cenzure zbog nekih grafičkih rešenja, jer je “Student” i u toj oblasti - kroz crteže, karikature, moderni dizajn, upečatljive naslovne stranice, negovao slobodan i kritički duh.
Ivkov je podsetio i na uličnog prodavca “Studenta” Dragana Blagojevića. U to vreme magazin NIN je imao slogan “Sa NIN-om se zna više”, a Baljak je smislio “Sa Studentom se nikad ne zna”, što je Blagojević izvikovao i, kako je ispričao je Ivkov, donosio tako i nekakve pare u koverti.
Jelena Petković je rekla da je njena redakcija sa početka 2000-ih imala “zahtevan zadatak da vrati autentičnost “Studentu” koji se prethodno udaljio od osnovnog cilja.
“Naše geslo je bilo: slobodni smo onoliko koliko je naša misao slobodna. Bavili smo se studentskim problemima, pisali o korupciji na fakultetima, zloupotrebi u domovima, teškoćama studentskog standarda. Vreme je bilo drugačije i nismo imali političkih pritisaka. Atentat na Zorana Đinđića za nas je bio tragedija. Nakon toga više smo se kritički odnosili prema vlasti”, rekla je Jelena Petković.
Na skupu u MPC-u emitovan je intervju sa prvim urednikom “Studenta” Bogdanom Pešićem, iz emisije “Trezor” RTS-a, kao i deo nove emisije snimljene povodom sadašnjeg jubileja.
“Student” će biti tema tribine u Domu kulture Studentski grad 29. marta, kao i jedna od tema svečane akademije u Sava centru za Dan studenata 4. aprila.
U pripremi je i multimedijalna izložba na kojoj radi Jugoslav Vlahović, a u planu je i izdavanje monografije.
(SEEcult.org)
