Apel za atelje Cuce Sokić
Grupa istaknutih umetnika, profesora i javnih ličnosti apelovala je na upravu Kolarčeve zadužbine da očuva atelje nedavno preminule slikarke Ljubice Cuce Sokić i ne pretvori ga u učionicu - kako su završili već neki ateljei na poslednjem spratu zdanja Ilije Milosavljevića Kolarca u centru Beograda. Na to je apelovala i sama Cuca Sokić, u jednom od svojih poslednjih intervjua (u Politici, 22. decembra 2006), istakli su potpisinici apela, koji je moguće i dalje potpisati u Galeriji “Haos”, svakog dana od 12 do 20 sati.
Grupa istaknutih umetnika, profesora i javnih ličnosti apelovala je na upravu Kolarčeve zadužbine da očuva atelje nedavno preminule slikarke Ljubice Cuce Sokić i ne pretvori ga u učionicu - kako su završili već neki ateljei na poslednjem spratu zdanja Ilije Milosavljevića Kolarca u centru Beograda.
Na to je apelovala i sama Cuca Sokić, u jednom od svojih poslednjih intervjua (u Politici, 22. decembra 2006), istakli su potpisinici apela, koji je moguće i dalje potpisati u Galeriji “Haos”, svakog dana od 12 do 20 sati.
“Molimo Upravu Kolarčeve zadužbine da poštuje volju svoga osnivača, Ilije M. Kolarca koji je namenio velika finansijska sredstva da u reprezentativnoj zgradi na Studentskom trgu budu zastupljene razne umetničke discipline”, naveli su potpisnici apela, izražavajući bojazan da bi i atelje Cuce Sokić (1914-2009), koji je ostao prazan, mogao da bude pretvoren u učionicu, umesto da se ustupi na korišćenje nekom zaslužnom umetniku.
Na posednjem spratu Kolarčeve zadužbine sagrađeni su prvi pravi slikarski ateljei u Beogradu, u kojima su radili i stvarali remek dela modernog slikarstva u Srbiji umetnici kao što su Beta Vukanović, Zora Petrović, Petar Dobrović, Đorđe Popović, Nedeljko Gvozdenović, Božidar Prodanović, Ksenija Divjak, kao i akademik Ljubica Cuca Sokić.
Primenjenom umetnošću se tu bavila i Gita Predić, ćerka Branislava Nušića.
Te prostorije, namenjene likovnim umetnicima, postepeno se pretvaraju u učionice, njihova osnovna namena se zaboravlja i tako se još jedna tradicija kulture zanemaruje i obezvređuje, ukazali su potpisnici apela, među kojima je i Branimir Gatalović, u ime porodice Cuce Sokić.
Među više od 40 potpisnika apela su celo Odeljenje za likovnu i muzičku umetnost SANU, uključujući akademike Nikolu Koku Jankovića, Dušana Otaševića, Gojka Subotića i Vladimira Veličkovića, rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu i likovni umetnik prof. Čedomir Vasić, profesori Ivana Simeonović Ćelić, Irina Subotić, Ratko Božović, Srbijanka Turajlić, Milena L. Milin, Darko Tanasković, kao i profesori i umetnici Jelena Trpković, Branimir Karanović, Anđelka Bojović, Mileta Prodanović.
Apel su potpisali, između ostalih, i likovni umetnici Biljana Vilimon, Marija Tasovac, Miloš Šobajić i Kolja Milunović, glumci Ružica Sokić, Milena Dravić, Dragan Nikolić, Svetlana Ceca Bojković i Bora Todorović, Milutin V. Mićović, kao i istoričari umetnosti Savo Popović, Snežana Stamenković, Miroljub Mima Marjanović i Borka Božović, koja je i umetnička direktorka Galerije “Haos”.
Između ostalih, apel su potpisali i arhitekte Gordana Jovanović, Aleksandar Stjepanović, Đorđe Bobić, Milica Bobić i Milena Lazarević, prevodioci Lazar Šećerović i Neda Nikolić-Bobić, muzikolog Danica Mitrović, predsednica Kola srpskih sestara Mila Viktorović...
Ljubica Cuca Sokić je, u intervjuu “Politici” 2006. godine, reagovala povodom pretvaranja ateljea pokojnog Božidara Prodanovića u učionicu.
“Ovaj deo Kolarca je namenski građen za ateljea, sa velikim prozorima, sa dosta svetla. To je radio arhitekta Bajalović. Odmah su useljeni slikari. Prva je bila gospođa Beta Vukanović. Ona je živela 101 godinu. Bila je neverovatna osoba i nije ni čudo što je živela 100 godina! Bila je tu i Gita Predić, ćerka Branislava Nušića. Ona se bavila primenjenom umetnošću, a posle je došla Zora Petrović. Njoj je bilo malo skupo, pa je napravljen jedan pregradni zid. Evo, vide se tragovi. U susednom ateljeu bio je Nedeljko Gvozdenović koji je tu napravio jednu od najlepših slika sa prizorom Studentskog parka, koja je sada u Narodnom muzeju u Beogradu. Potom su ovde stvarali Petar Dobrović, Đorđe Popović, Ksenija Divjak, Boža Prodanović... I kad je Boža zaklopio oči, oni su počeli nešto da petljaju. Da li imaju nameru da sve ove ateljee pretvore u učionice za učenje stranih jezika, ne znam. Ne bi smeli da diraju te ateljee. To je tradicija. Vidite kakva su imena tu stvarala!”, rekla je tada Ljubica Sokić.
“Samo čekam kad će i ovu galeriju Kolarca da pretvore u nešto... u kafić! To je odlika naše sredine da ne poštuje tradiciju. Tradicija je izuzetno važna. Da nemamo našu tradiciju još od srednjeg veka mi bi bili u sasvim drugoj situaciji. Kad uništavaš tradiciju, to je kao kad uništavaš roditelje. Kao kad bi vam neko rekao: "Jeste, ti si rođen, ali se ne zna tvoje poreklo". Samo brišu, brišu...”, navela je Cuca Sokić u intervjuu datom nedugo nakon što je napunila 92. godinu.
Tada je podsetila i da se u Parizu sa velikom ljubavlju čuva atelje u kojem je Pikaso stvorio čuvene slike, te da se atelje Đakometija, mali, sa baštom, čuva i neguje, iako su okolo podignute velike zgrade.
Cuca Sokić preminula je početkom 2009. u Beogradu, u 95. godini.
(SEEcult.org)