Arsenijević: Svi smo mi kao migranti

Reditelj Stefan Arsenijević, čijim nagrađivanim filmom “Strahinja Banović” o migrantima 25. februara počinje 50. Fest u Beogradu, izjavio je da se nada da će publika moći da se prepozna u filmskim likovima, jer su migranti kao i svi ostali ljudi.

“Strahinja Banović” kao film o identitetu, migrantima, a pre svega o ljubavi, “u osnovi ima humanističku ideju, koju film kao medij jako dobro može da omogući, a to je da lako možete da prepoznate sebe u nekom drugom na ekranu”, rekao je Arsenijević 24. februara u Kombank dvorani, na konferenciji za novinare na kojoj su učestvovali i glumci njegovog filma Ibrahim Koma, Nensi Mensa-Ofei i Nebojša Dugalić, koscenarista Nikola Dekre i producent Miroslav Mogorović.

Nakon svetske premijere u Karlovim Varima, gde je “Strahinja Banović” osvojio Gran pri i još četiri priznanja, Arsenijević je rekao da oseća veliko uzbuđenje i čast povodom domaće premijere na jubilarnom Festu, na kojem je od najranije mladosti.

“I dalje se živo sećam svog prvog Festa pre tačno 30 godina - otvorio ga je film Srđana Karanovića ‘Vidržina’, gosti su bili Džoni Dep i Džim Džarmuš, gledali smo ‘Visoke potpetice’ Pedra Almodovara, ‘Do kraja sveta’ Vima Vendersa, ‘Evropu’ Larsa fon Trira, ‘Telmu i Luiz’ Ridlija Skota… Bilo je neverovatno. Imao sam 14 godina i sve to me je potpuno promenilo, shvatio sam da je svet veliki i da ima puno uzbudljivih priča u njemu. To osećanje bogatstva, osećanje da ’Beograd je svet’ u tim danima, da možemo da saznamo nešto novo o svetu gledajući te filmove - nije me napustilo sve do danas. I dalje sam verni gledalac Festa. Tim je veće uzbuđenje i zadovoljstvo što baš naš film otvara jubilarno izdanje Festa”,  rekao je Arsenijević koji je napisao scenario sa Dekreom i Bojanom Vuletićem.

Savremena adaptacija narodne epske pesme “Banović Strahinja” smeštena je u kontekst evropske izbegličke krize, a glavni protagonisti su mladi afrički migrant Strahinja, koji je uzeo srpsko ime kako bi se bolje uklopio u novu sredinu, i njegova žena Ababuo. Njih dvoje žive u izbegličkom kampu u Krnjači, a zaplet nastaje kada stigne novi talas izbeglica iz Sirije, među kojima je i harizmatični Ali.

“Sve je počelo sa izbegličkom krizom koja se dešavala pred našim očima. Više od milion ljudi je prošlo kroz Srbiju u proteklih nekoliko godina. Sećam se tih izgubljenih, umornih  lica koja sam viđao na ulici, a u medijima su predstavljani samo kao brojevi, ponekad kao pretnja. Počeo sam da razgovaram s njima, upoznao ih i shvatio da dobar deo njih liči na mene, da su obrazovani, srednja klasa. Saznao sam da neki žele i da ostanu ovde. Posebno mi je bio zanimljiv mladi migrant iz Gane Ibrahim Aišak, koji je želeo da bude profesionalni fudbaler, dok je čekao azil učio je srpski, volontirao za Crveni krst. On je poslužio kao inspiracija za glavni lik. Inače sam već dugo razmišljao o epskoj pesmi ‘Banović Strahinja’ kao osnovi za film i pomislio sam - šta ako bi neko poput tog mladog čoveka bio novi Banović Strahinja danas, ako bi on proživljavao to što se dešava u pesmi”, rekao je Arsenijević.

“Nadam se da će publika prepoznati da su ti migranti ljudi isti kao i mi, a takođe da će film baciti i neko novo svetlo na našu tradiciju oličenu u epskoj pesmi”, dodao je Arsenijević.

Glavnu ulogu igra francuski glumac Ibrahim Koma, koji nije čitao originalnu pesmu jer mu reditelj nije dao.

“Stefan je želeo da ulogu igram u sadašnjosti, nije hteo da me ometaju sva ta pitanja koja pokreće ep. Naravno, bilo mi je važno da razumem suštinu. Iz naših dugih razgovora sam shvatio da se u filmu radi o opraštanju i o čoveku koji je heroj, iako je migrant, o čoveku koji ima puno toga da pruži jer je bogat u srcu”, rekao je Koma.

Koma je pre snimanja proveo nekoliko meseci u Srbiji, a prema njegovim rečima, bilo mu je važno da oseti atmosferu, da je upozna kroz kontakte s ljudima.

“Učio sam jezik, puno pričao sa Stefanom. Išli smo da vidim Kuću cveća, Teslin muzej, bilo je tu i dobre hrane, rakije, dobre muzike. Usvajao sam stvari koje su mi pomogle da uobličim mog filmskog junaka”, rekao je Koma.  

Glumica Nensi Mensa-Ofei (Gana/Austrija) igra ženu glavnog junaka, koja odlučuje da krene drugim putem.

“Za mene je ona najhrabriji lik u filmu. U situaciji u kojoj se ne oseća dobro i srećno, ona preduzima korak. To zahteva mnogo energije i snage. U životu se dešavaju takve situacije kada je pitanje otići ili ostati. Treba hrabrosti ako se želi da se nešto promeni. Kao kad skočite u hladnu vodu pa šta bude”, izjavila je Nensi Mensa-Ofei.

Ibrahim Koma i Nensi Mensa Ofei

Epizodni lik taksiste koji prevozi ilegalne migrante do granice igra Nebojša Dugalić.

“Danas je pitanje časti, nažalost, relativizovano. U situaciji kada su ljudi prinuđeni na borbu za goli opstanak, to postaje pitanje drugog reda. Moj lik je predstavnik našeg miljea i konteksta. Prinuđen je da na taj način, pomažući nekim ljudima da dospeju do svog cilja, iako je to ilegalan posao, i sam zaradi nešto za život. To je sporedna epizoda, ali mi je drago da se kroz tako minimalistički dramaturški postupak vidi duh tog miljea i duh vremena u kojem taj taksista postoji. Sva problematika se oslikava kroz nekoliko replika i kroz situaciju u koju zapadne (kada ih zaustavi policija). Vidi se muka malog, običnog čoveka. To je i dirljiva i groteskna i potresna situacija. A prisutno je i neko osećanje sudara svetova, razlike kultura, mentaliteta”, rekao je Dugalić.

Koscenarista Nikola Dekre ispričao je kako je pisanje „u šest ruku“, sa Arsenijevićem i Vuletićem, podrazumevalo mnogo razgovora, zatim dosta rakije, posle čega je bilo još lakše razgovarati, ali da su, naravno, i mnogo istraživali temu o migrantima.

"Kada smo zbog toga otišli u imigracioni centar u Šidu, volonteri su nas pozdravili kao da smo mi migranti. Prvo smo se smejali, rekli smo im: Ne, mi smo kao vi. Onda nas je pogodilo: pa i migranti su kao mi. I tu smo odlučili da napravimo ljudsku priču, priču o nečemu što sve različite ljude povezuje, a to je ljubav kao nešto što je univerzalno. To je postala osnova našeg filma“, rekao je Dekre.

Svi statisti u filmu su pravi migranti iz više izbegličkih kampova u Srbiji, što je autorima bilo važno radi postizanja autentičnosti.

Od svetske premijere na 55. Festivalu u Karlovim Varima, gde je film osvojio glavnu nagadu Kristalni globus, Ibrahim Koma nagradu za najboljeg glumca, a Jelena Stanković specijalno priznanje za direktora fotografije, ovaj film je prikazan na više od 20 festivala i dobio više od 15 nagrada.

Producent Miroslav Mogorović je saopštio da su upravo prodata prava za distribuciju za SAD, Kanadu i Karibe, a ranije i za više centralnoevropskih zemalja.

"Divno je za producenta kada nešto stvori da će se to u svetu videti, a divno je i to što se pokazuje da naša kulturološka matrica ima kapacitet da bude prepoznata širom sveta“, istakao je Mogorović, dodajući da mu je istovremeno veliko zadovoljstvo što „Strahinja Banović“ otvara Fest, na kojem je davno započeo svoju filmsku karijeru, radeći u filmskoj redakciji Sava centra koji je nekada bio organizator Festa.

Nakon premijere u Kombank dvorani na otvaranju jubilarnog Festa, "Strahinja Banović“ imaće još pet festivalskih projekcija. Plan je da zatim učestvuje na letnjim festivalima u Srbiji, a da bioskopska distribucija počne u septembru.

Reditelj filma Stefan Arsenijević (1977) stekao je slavu kratkim filmom "(A)torzija" za koji je 2003. dobio Zlatnog medveda na Berlinskom festivalu, Nagradu Evropske filmske akademije i potom bio nominovan za Oskara. Njegov prvi celovečernji film, “Ljubav i drugi zločini” premijerno je prikazan na Berlinskom festivalu 2008. i osvojio je nekoliko međunarodnih nagrada, uključujući nagrade za najbolju režiju u Visbadenu, Sofiji i Bursi, kao i nagradu publike u Lincu. Sa rediteljem Bojanom Vuletićem napisao je scenario za Vuletićev film "Praktični vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem" koji je međunarodnu premijeru imao u Karlovim Varima 2011.godine. Osnivač je i programski direktor regionalnog profesionalnog trening programa Gete Instituta za mlade reditelje – First Films First. Član je Evropske filmske akademije.

Film su podržali Filmski centar Srbije, Fond Saveta Evrope – Eurimaž, Filmski fond Luksemburg, Francuski nacionalni centar za film, Bugarski nacionalni filmski centar, Litvanski filmski centar,  Kreativna Evropa – MEDIA i Vlada Srbije.

Jubilarni, 50. Fest prikazaće od 25. februara do 6. marta oko 90 igranih i dokumentarnih filmova.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilogu (pdf).

*Foto: Dušan Milenković

(SEEcult.org)