Arsenijevićev Strahinja Banović u bioskopima
Bioskopska distribucija nagrađivanog filma “Strahinja Banović” reditelja Stefana Arsenijevića u Srbiji počela je 13. oktobra u Dvorani Kulturnog centra Beograda, u prisustvu reditelja i članova filmske ekipe, koji su nakon projekcije razgovarali s publikom.
Arsenijević, čiji je film osvojio Gran pri 55. Festivala u Karlovim Varima 2021. godine, izjavio je da je "jako uzbuđen i srećan" što će domaća publika konačno moći da vidi film "Strahinja Banović" u bioskopima.
„Do sada je film prikazivan na festivalima, a sada ga očekuje susret sa najširom publikom, kojoj je i namenjen. Meni je, naravno, posebno važna domaća publika jer ona ovaj film može da razume mnogo bolje i dublje nego publika u svetu. Inspirisani najlepšom ljubavnom pričom naše kulture, trudili smo se da napravimo nešto novo i drugačije, nešto savremeno i izazovno, a da istovremeno ostanemo verni izvornom duhu narodne pesme. Nadam se da će publici naše viđenje 'Banović Strahinje' biti uzbudljivo i emotivno“, rekao je Arsenijević.
Upravo takve utiske isticali su gledaoci u DKC-u tokom dugog razgovora o različitim aspektima tog filma, višeslojne ljubavne priče o dvoje migranata.
Pored Arsenijevića, na pitanja gledalaca odgovarali su i direktorka fotografije Jelena Stanković, montažerka Vanja Kovačević, glumica Ivana Šćepanović, koscenarista Bojan Vuletić, izvršni producent Stefan Mladenović i producent Miroslav Mogorović.
Pozitivne ocene dobro sumira izjava jednog gledaoca: „Kada sam čuo za temu ovog filma delovalo mi je šašavo da se spajaju 'Banović Strahinja' i migrantski road movie. Ali sada sam vrlo zadovoljan. Film je aktuelan u svetskim okvirima i to na način koji nije uobičajen. Ako pritom može da utiče da bar sa malo više empatije gledamo na migrante, to je uspeh“.
Foto: Aleksandrija Ajduković
Arsenijević je istakao da je odavno želeo da snimi film o Banović Strahinji zato što je, „za razliku od većine naših junaka, on neko ko je junak ne zbog mača ili buzdovana, nego zbog toga što ima empatiju i razume ljubav i može da oprosti. Činilo mi se da su to kvaliteti koji su nam, posebno u ovom vremenu, svima jako potrebni“.
Kada je tokom velikog migrantskog talasa pre nekoliko godina u izbegličkom kampu u Krnjači upoznao mladog fudbalera Ibrahima Išaka, koji je želeo azil u Srbiji, Arsenijević je pomislio da bi on mogao da bude jedan od takvih junaka.
„Meni nije bio cilj da pravim univerzalni film o migrantima. Najmanje sam želeo nešto što često vidim kao šablon u filmovima koji se bave migracijama – da su migranti ubogi, nesrećni ljudi, svedeni na poziciju žrtve. Još dok smo pisali scenario čuli smo primedbe da glavni problemi naših likova ne proističu iz toga što su migranti. Ali to i jeste ideja. Hteli smo da napravimo film o migrantima koji su kao mi, jer oni i jesu kao mi, kad ih upoznate, a ne da ih prikazujemo samo kao žrtve. Naravno da ima većih problema, ali mene je zanimalo da napravim ovakvu ljubavnu priču“, rekao je Arsenijević.
Foto: Maja Medić
Inače, "Strahinja Banović“ je trenutno i u bioskopskoj distribuciji u Mađarskoj, a u oktobru će biti prikazan na festivalima u Južnoj Koreji, Poljskoj i Bosni i Hercegovini, kao i na afričkom kontinentu - u Južnoj Africi, Lesotu i Esvatiniju.
Višestruko nagrađivana ljubavna priča, inspirisana srpskom epskom pesmom "Banović Strahinja“, smeštena je u kontekst savremene izbegličke krize. Glavni junak je mladi migrant iz Afrike koji je, u želji da se što bolje uklopi u novu sredinu, uzeo srpsko ime Strahinja. Sa svojom ženom Ababuo živi u izbegličkom kampu u Krnjači, dok novi talas izbeglica iz Sirije, među kojima je i harizmatični Ali, ne unese nemir u njihov život. Ababuo nestaje bez objašnjenja. U potrazi za njom, Strahinja kreće balkanskom migrantskom rutom iz potpuno drugih razloga od svih ostalih - iz ljubavi.
”Strahinja Banović” je svetsku premijeru imao na jednom od najvažnijih evropskih festivala, 55. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, gde je osvojio čak pet nagrada, uključujući i glavnu nagradu "Kristalni globus" za najbolji film. Ovo je prvi put u ovom veku da je srpski film trijumfovao u glavnom takmičarskom programu na nekom od svetskih festivala najvažnije A kategorije.
Do sada je učestvovao na 50 međunarodnih filmskih festivala i osvojio 24 nagrade. Evropska filmska akademija uvrstila ga je u izbor 30 najboljih evropskih filmova i jedini je većinski film iz našeg regiona u konkurenciji za ovogodišnjeg “evropskog Oskara”.
U bioskopima u Srbiji je u distribuciji MegaCom Filma.
*Naslovna fotografija: Maja Medić
(SEEcult.org)
