Buker za 2020. debitantu Daglasu Stjuartu

Književnu nagradu Buker za 2020. godinu dobio je Daglas Stjuart za debitantski roman “Shuggie Bain”, jednoglasno je odlučio 19. novembra žiri, ističući da je pobednička knjiga izazovna, intimna i fascinantna, te da se svako ko je pročita neće više osećati isto.

Stjuartov roman je o dečaku u Glazgovu 80-ih godina 20. veka koji pokušava da pomogne samohranoj majci da se izbori sa alkoholizmom i siromaštvom. Autor je posvetio nagradu, vrednu inače 50.000 funti, svojoj majci, koja je preminula od alkoholizma kada je imao 16 godina.

To je, inače, jedan od čak četiri debitantska romana, koja su ušla u uži izbor od ukupno šest naslova, a zanimljivo je da su izbacila iz konkurencije dvostruku dobitnicu Bukera Hilari Mantel, koja je bila nominovana za roman “The Mirror and the Light”.

Stjuart je izjavio da je apsolutno zatečen vešću o nagradi, dodajući da bi želeo da zagrli sve ostale autore u najužem izboru (Diane Cook - The New Wilderness, Tsitsi Dangarembga - This Mournable Body, Avni Doshi - Burnt Sugar, Maaza Mengiste - The Shadow King i Brandon Taylor - Real Life). Najveći poklon mu je, kako je naveo, to što je u mogućnosti da “dotakne živote žitalaca”.

Pobednički roman, kako je istaknuto, predodređen je da postane klasik. Priča o dečaku puna je emocija u širokom spektru, pa će čitaoce i zasmejati i rasplakati.

Stjuart je odrastao u Glazgovu, a živi u Njujorku. Drugi je Škotlanđanin koji je osvojio Bukera, nakon Džejmsa Kelmana koji je 1994. godine nagrađen za “How Late it Was, How Late”. Stjuart se preselio u Njujork da bi započeo karijeru u modnom dizajnu, a počeo je da piše pre desetak godina.

Fondacija nagrade Buker saopštila je da su članovi žirija, kojim je predsedavala književna kritičarka Margaret Bazbi, imali striktnu instrukciju da proglase samo jednog dobitnika. Prema novim pravilima, ukoliko žiri ne bi mogao da izabere dobitnika, odlučilo bi se većinom glasova.

Svečanoj virtuelnoj ceremoniji dodele Bukera, emitovanoj iz londonskog Raundhausa, prisustvovao je i ser Kazuo Išiguro, koji je nagrađen 1989. godine za roman “Ostaci dana”, te prošlogodišnje ravnopravne dobitnice Margaret Atvud i Bernardin Evaristo. U svečanost su se uključili i vojvotkinja od Kornvola i bivši američki predsednik Barak Obama.

Supruga princa Čarlsa, Kamila, izjavila je da je pandemija virusa korona uskratila svima mnoga kulturna zadovoljstva, ali bar je moguće čitati.

“Sve dok možemo da čitamo, možemo i da putujemo, da pobegnemo, da istražujemo, možemo da se smejemo, možemo da plačemo i možemo da se fasciniramo životnim misterijama”, izjavila je vojvotkinja od Kornvola.

Obama je rekao da se oduvek okreće književnosti koja daje smisao današnjem svetu. Knjige nominovane za Bukera, kako je istakao, podsećaju ga da književnost ima moć da nas smesti u cipele drugog, da razumemo borbe drugih i zamislimo nove načine kako da se izborimo sa složenim problemima i efektima promena.

Išiguro je istakao da nagrada Buker predstavlja svetlo za karijeru pisca koji piše brilijantno, ali je daleko od svetlosti književne pozornice.

Nagrada Buker otvorena je za romane pisane na engleskom jeziku, čiji autor može da bude bilo koje nacionalnosti.

Svi ovogodišnji nominovani autori žive i rade van Velike Britanije, a teme njihovih romana kreću se u širokom rasponu od klimatskih promena, preko teškog života u Zimbabveu do demencije i priče o ženama vojnicima u Etiopiji 1935.

(SEEcult.org)