Dobitnici Evropske nagrade za književnost za 2017.
Pisci iz 12 evropskih zemalja, među kojima su i Darko Tuševljaković iz Srbije i Aleksandar Bečanović iz Crne Gore, dobitnici su Evropske nagrade za književnost za 2017. godinu, objavljeno je 21. aprila u Briselu.
Evropsku nagradu za književnost, koja se svake godine dodeljuje piscima iz različitih 12 zemalja, na osnovu odluke nacionalnih žirija, dobili su i Rudi Erebara iz Albanije, Ina Vulčanova (Vultchanova) iz Bugarske, Bjanka Belova (Bianca Bellová) iz Češke, Kalija Papadaki (Kallia) iz Grčke, Haldora Torodsen (Halldóra K. Thoroddsen) iz Islanda, Osvalds Zebris iz Letonije, Valid Nabhan (Walid Nabhan) iz Malte, Jamal Ouariachi iz Holandije, Sine Ergun iz Turske i Sanjeev Sahota (Sunjeev) iz Velike Britanije.
Dodelom te nagrade, kako je navedeno u saopštenju, prepoznaju se izvaredni novi književni talenti širom Evrope, te ističe bogatstvo savremene evropske književnosti i skreće pažnja na jedinstveno kulturno i jezičko nasleđe celog kontinenta.
Laureati dobijaju novčani iznos od po 5.000 evra, ali i niz drugih beneficija proizašlih iz međunarodne vidljivosti i prekogranične promocije njihovih dela, počev od ceremonije uručenja nagrada u Briselu do prezentacija na najvećim sajmovima knjiga.
Srpski pisac Darko Tuševljaković nagrađen je za roman “Jaz” o 90-im godinama, u izdanju Arhipelaga, koji je preneo da je izjavio da je velika čast dobiti tako značajno priznanje i naći se kako među odabranim autorima iz drugih evropskih zemalja, kao i među dosadašnjim dobitnicima nagrade iz Srbije (Jelena Lengold i Uglješa Šajtinac).
“Književno priznanje nikad nije nagrada za pobedu u takmičenju, jer tako nešto u umetnosti ne postoji, ali svakako jeste počast umetnikovom radu i u tom smislu sam veoma ponosan na to što je ‘Jaz’ ovenčan ovim priznanjem. Posebno mi je drago što to otvara put knjizi izvan jezičkih i nacionalnih barijera, pošto smatram da je ‘Jaz’ roman koji će umeti da respondira sa čitaocima iz drugih podneblja, drugih tradicija i geopolitičkih situacija. Neki će se prepoznati u onome čime se u romanu bavim, nekima će možda kontekst biti neobičan i stran, ali svejedno bih rekao da je suština priče dovoljno univerzalna za sve. Nesporazumi i neslaganja postoje u svima nama, bez obzira na to ko smo i odakle smo, i po njima se međusobno prepoznajemo, oni su naš zajednički imenitelj. Muke kroz koje prolazimo pokušavajući da prevaziđemo jazove ne znaju za jezik, naciju, veru i pol, nisu određeni geografskim širinama i dužinama, tako da je ovo roman koji, iako govori o veoma specifičnom vremenu i prostoru, zapravo ne poznaje te vrste granica”, izjavio je Tuševljaković.
Tuševljakovićev “Jaz” je roman o Srbiji 90-ih godina i početku novog veka, kao i o mladoj generaciji razapetoj između odlaska i opstanka u vlastitoj zemlji, ali i o onim starijima, obuzetim nostalgijom i borbom protiv vremena koje ih prevazilazi. Slikajući život mladih ljudi u uzburkanom vremenu i kombinujući elemente društvenog romana i fantazmagorije, Tuševljaković u “Jazu” oblikuje pozornicu na kojoj se, usred velikih političkih i istorijskih lomova, pokazuju upečatljivi likovi sa svojim ljudskim i intimnim dramama. “Jaz” je, kako opisuje Arhipelag, uzbudljiva priča o tome kako preživeti istoriju i sačuvati pravo na vlastitu različitost. Roman vodi čitaoca na nesvakidašnju avanturu od Beograda i Kragujevca 90-ih do slike porodičnog odmora u Grčkoj, dok se u paralelnim i ukrštenim pričama razrešavaju se lične i porodične drame, kao i duga povest nasilja i borbe sa sobom i drugima.
Nacionalni žiri u Srbiji činili su pisac, prevodilac i književni kritičar Zoran Paunović, potpredsednik Srpskog PEN centra, dobitnici Evropke književne nagrade Jelena Lengold (2011) i Uglješa Šajtinac (2014) i pisac i književni kritičar Srđan Tešin, član Srpskog PEN centra.
Crnogorski pisac Aleksandar Bečanović nagrađen je za roman “Arcueil”, u izdanju Levog krila, koji je omaž Markizu de Sadu, pre svega kao velikom stilisti. Sklapajući svoj iluzorni almanah od raznorodnih tekstova koji iz različitih uglova, kroz smenjivanje pripovedačkih registara, osvetljavaju čudnovati događaj u pariskom predgrađu Arcueilu.
Arcueil je u Bečanovićevom romanu, na Uskrs 1768. godine, postao poprište skandala koji je brzo dospeo u francusku štampu i umalo doživeo epilog na sudu. Markiz de Sad domamio je u svoju vilu prosjakinju i udovicu Rose Keller da bi je podvrgnuo sadističkom tretmanu bičem i raznolikim oblicima seksualnog iživljavanja. Nesrećna žena je uspela da pobegne od Markiza i da se dokopa slobode, policije i medija, ali ostaje otvoreno pitanje da li se sve odigralo baš tako…
Žiri za Crnu Goru činili su Andrej Nikolaidis, dobitnik Evropske književne nagrade 2011. godine, Ognjen Spahić, koji je dobio to priznanje 2014. godine, te pesnikinja i dramska autorka Dragana Tripković i pisci Vasko Raičević i Ethem Mandić.
Evropska nagrada za književnost za 2017. godinu biće svečano uručena laureatima 23. maja u Briselu, a uručiće ih evropski komesar za obrazovanje, omladinu, sport i kulturu Tibor Navračić sa najvišim predstavnicima Evropskog parlamenta.
Dodelu nagrade organizuje konzorcijum Federacija evropskih knjižara (EIBF), Evropski savet pisaca (EWC) i Federacija evropskih izdavača (FEP), uz podršku Evropske komisije, odnosno programa Kreativna Evropa. Stoga je i dostupna piscima iz svih zemalja koje su pristupile Kreativnoj Evropi.
Program Kreativna Evropa je u prve tri godine (2014-2016) pomogao finansiranje prevoda oko 1.400 knjiga na više od 30 evropskih jezika, uključujući radove dosadašnjih 58 dobitnika Evropske nagrade za književnost. Pojedini od njih dobili su prvi put prevode.
(SEEcult.org)
