Draga umetnosti

Galerija Nova u Zagrebu predstavlja od 25. septembra izložbu “Draga Umetnosti” internacionalne grupe umetnika koja je usmerena na međupovezanost umetnosti i politike i opterećena prirodom “nedelotvornosti” umetnosti.

Prema koncepciji kustoskog kolektiva WHW, izložba pokušava da postavi nužna pitanja: Zašto nam je umetnost još potrebna, i šta danas očekujemo od nje? Šta ona obećava i šta mi zauzvrat obećavamo njoj? I šta se događa kad se to obećanje ne ispuni, kada se izneveri, ili naprosto iscrpi?

Na izložbi učestvuju: kolektiv Chto delat? iz Rusije, Siniša Ilić iz Srbije, Sanja Iveković iz Hrvatske, Janez Janša, Janez Janša i Janez Janša iz Slovenije, Marina Napruškina iz Belorusije, koja živi u Berlinu, te hrvatski umetnik Mladen Stilinović, čijim je pismom “Draga umjetnosti” iz 1999. godine izložba i nazvana.

Stilinović je napisao umetnosti “jedno ljubezno pismo” kako bi je “udobrovoljio i potaknuo” da ga katkad poseti.

Uvek svestan vlastitog saučesništva i uključenosti, Stilinović u svom obraćanju umetnosti iznosi niz zabrinutih, poetskih, enigmatičnih i skromnih napomena o položaju umetnosti u savremenom svetu, o njenoj recepciji i distribuciji. U pismu umetnosti Stilinović propituje i vrednost umetnosti, koja se prečesto prevodi isključivo u novčanu vrednost, ili, kako piše: “Brza manipulacija, brzi novac, brzi zaborav”.

Izložba “Draga umetnosti” pristupa pitanju autonomije umetnika i nužnosti umetnosti radovima koji usložnjavaju odnos između angažovanosti, autoreferencijalnosti i estetike. Razmatrajući niz protivurečnih, heterogenih metoda koje afirmišu izdržljivost, izdržavaju neodlučnost i suočavaju se s pogrešnim razumevanjem, predstavljeni radovi proučavaju kako zbunjenost, žaljenje, odnos prema vlasništvu, uspostavljanje i rušenje vrednosti, podrška i solidarnost, utiču na savremenu umetničku praksu i na definisanje nečije prakse u odnosu na rasprave o prekonfiguraciji područja umetnosti i njenog odnosa prema političkom.

Izložba će biti otvorena predavanjem Marine Napruškine, koja od 2007. godine vodi Ured za anti-propagandu koji organizuje političke akcije, a izdaje i svoje novine.

“Nedavno sam primila SMS poruku od novinara koga poznajem. Uputio je hitan apel Uredu za anti-propagandu. Može li ured ikako smeniti (ruskog predsednika Vladimira) Putina jer se ama baš ništa ne može napraviti dok je on na vlasti. Je li u pitanju šala? Ne, nije, to je pre poziv na delovanje, poziv da se učini nešto izvan ustaljenih obrazaca delovanja. Posmatramo te političke izdaje, jednu za drugom, gledamo kako ljudi umiru i bespomoćni smo pred tim. U Belorusiji su me učili da umetnost mora biti lepa, a u Nemačkoj – da mora biti politička. Ovu prvu, lepu, možemo obesiti iznad kauča, ovu drugu, političnu, na zidove 'bele kocke'. No menja li ona tako, na bilo koji način, svet? A to je zadatak umetnosti, zadatak sa kojim se umetnost mora suočiti”, navela je Marina Napruškina (1981), čiji je rad fokusiran na strukture moći u nacionalnim državama. U radu se često koristi nefikcionalnim materijalima poput propagandnih, koje izdaju ustanove vladajućih struktura u Belorusiji. Aktivna je u nekoliko građanskih inicijativa, među kojima je i berlinska Neue Nachbarschaft, inicijativa posvećena radu sa izbeglicama.

Povodom otvaranja izložbe najavljeno je i predavanje “Name Readymade” Janeza Janše, Janeza Janše i Janeza Janše, trojice umetnika koji su promenili 2007. godine svoja imena u ime bivšeg slovenačkog premijera Janeza Janše, čime su zapravo usvojili poziciju koja je kritična prema državi i prema slovenačkoj vladi u kojoj je, kako se donedavno činilo, sva mesta zauzela jedna jedina osoba – Janez Janša.

“Multipliciranjem imena Janeza Janše funkcija premijera zauzela je tim specifičnim umetničkim činom mesto slično onome koje zauzimaju konzerve Campbellove super u delima Endija Vorhola”, navela je Zdenka Badovinac za projekat “Name Readymade” (2008).

Trojica umetnika su se, osim preuzimanja Janšinog imena, učlanila i u Slovensku demokratsku stranku (SDS), čiji je Janša bio lider. Svaki put kada bi im bilo postavljeno pitanje zašto su to učinili, odgovor je bio “iz ličnih razloga”.

“Name Readymade” je putovanje različitim etapama i aspektima tog čina i njegovim posledicama, uključujući posljedice u javnoj sferi, u odnosima i one intimne. U pitanju je i promišljanje o tome kako se u zapadnim društvima shvatanje ličnog imena poistovjećuje ili razlikuje od pitanja ličnog identiteta.

Janez Janša je konceptualni umetnik, performer i producent, autor brojnih videa, performansa, instalacija i radova u novim medijima, predstavljenih na izložbama, festivalima i u okviru predavanja širom sveta. Režirao je film “My Name Is Janez Janša”, suosnivač je i direktor Instituta za savremenu umetnost Aksioma u Ljubljani i umetnički direktor Aksioma - Project Space.

Janez Janša je umetnik, pisac, performer i redatelj interdisciplinarnih performansa i konceptualnih i vizuelnih umetničkih dela. Njegov rad sadrži jaku kritičku i političku dimenziju i fokusiran je na odnose umetnosti i socijalnog i političkog konteksta. Objavio je knjigu “Jan Fabre - La Discipline du chaos, le chaos de la discipline” (Armand Colin, Paris 1994), te bio glavni urednik časopisa za izvođačke umetnosti “Maska” od 1999. do 2006. Direktor je ljubljanske Maske, instituta koji se bavi izdavaštvom, produkcijom i edukacijom.

Janez Janša je vizuelni umetnik čiji se rad smešta na razmeđe tradicionalnih vizuelnih umetničkih praksi, konceptualne umetnosti i novih medija. Predstavljao je Sloveniju na 50. Bijenalu u Veneciji 2003. godine, a radovi su mu bili izloženi i na bijenalima u Sao Paolu, Pragu i Limeriku, te na brojnim drugim izložbama.

Izložba “Draga Umetnosti” u Galeriji Nova biće otvorena do 15. novembra.

(SEEcult.org)