Džarmuš: Reč “nezavisan” izgubila smisao

Kultni američki reditelj Džim Džarmuš (Jim Jarmusch), gost Kustendorf festivala Emira Kusturice na Mokroj Gori, izjavio je da snima filmove na način kakav isključivo sam želi, ne vodeći računa o njihovoj poziciji na tržištu, ali je ocenio da je reč “nezavisan” izgubila smisao i da više ne predstavlja ništa.

Kultni američki reditelj Džim Džarmuš (Jim Jarmusch), gost Kustendorf festivala Emira Kusturice na Mokroj Gori, izjavio je da snima filmove na način kakav isključivo sam želi, ne vodeći računa o njihovoj poziciji na tržištu, ali je ocenio da je reč “nezavisan” izgubila smisao i da više ne predstavlja ništa.

“Za mene nezavisan film znači film urađen iz artističkih, kreativnih pobuda, po odluci samog autora, a ne po odlukama finansijera. Ali to se više ne može reći za filmove koji oni (kompanije) nazivaju nezavisnim”, rekao je Džarmuš u Drvengradu u intervjuu “Politici”.

Prema njegovim rečima, američke kompanije koje se proglašavaju nezavisnim čine to da bi mogle da plasiraju svoje proizvode.

Džarmuš je rekao i da je protiv bilo kakvog etiketiranja, ocenjujući da i sve podele u rokenrolu, na primer, samo služe za bolju prodaju određenog proizvoda.

“Kada iz helikoptera gledate u okean i njegove talase, kako ćete prepoznati koji je od tih talasa, recimo, pank-rok? Tako je i sa filmom”, rekao je Džarmuš, navodeći da je film “neverovatna umetnička forma u okviru koje možete raditi razne stvari: veoma komercijalne i zabavne, ili apstraktne filmove u kojima nema glumaca, u kojima eksperimentišete svetlošću, zvukom, slikom.”

Forma filma, dodao je, stoji na raspolaganju svim žanrovima, a Holivud je samo jedan način gledanja na filmsku umetnost i to veoma ograničen.

Navodeći i da nikada nije težio određenim žanrovima, već je oduvek želeo da ne snima žanrovski čite filmove, Džarmuš je rekao da tako film “Odavno mrtav” u osnovi nije vestern, već je estetiku vesterna koristio samo kao polaznu osnovu, kao što je u filmu “Odlazak samuraja” koristio reference krimi filmova, samuraji filmova, pa i hip-hop filmova. Za “Slomljeno cveće”, za koje je dobio Gran pri u Kanu 2005. godine, kada je Kusturica predsedavao žirijem, Džarmuš je rekao da je to film životne retrospektive, potrage za nečim što imaš utisak da ti nedostaje, da si propustio.

Dodao je da nije želeo, međutim, da se ljudi posle gledanja osete tužnim ili beznadežnim, ili pak da ih ophrli osećanje romantike, zbog čega i završava film tako da gledalac oseti probuđenu brigu za sopstvenim propuštenim trenucima, stalno živeći između prošlosti i planiranja budućnosti u čemu se lako gubi sadašnjost.

Džarmuš je rekao i da svaki reditelj kaže da ima neke svoje posebne razloge što snima filmove, a da je njemu uvek najlakše da kaže da je bolje snimati filmove nego raditi u fabrici čelika, iako su oba posla teška, neizvesna i predstavljaju prave testove za izdržljivost.

Džarmuš je kao veliku inspiraciju naveo muziku, a posebno je odao počast Nilu Jangu, koji je radio i muziku za njegov film “Odavno mrtav”.

“Nil Jang je uvek originalan, nikada nije bio plagijator. U njegovu muziku uključene su istinske vrednosti i tradicija rokenrola. Poštujem njegovu doslednost i u muzici i u životnim stavovima”, rekao je Džarmuš, dodajući da je forma njegove muzike “nešto kroz šta je Nil Jang izražavao Nila Janga”.

“Volim stvari za koje čovek može da kaže da su istinske, da izražavaju unutrašnju suštinu. Ne volim površnost, ni u filmu ni u muzici”, dodao je Džarmuš, koji je posvetio dokumentarac “Godina ludih konja” Jangu, njegovom sastavu Crasy Horses i filozofiji njihovog vremena.

Džarmuš je rekao i da muzika i film imaju važnu zajedničku crtu - ritam, jer se odvijaju na način na koji ih nije moguće zaustaviti.

“Ukoliko čitate knjigu, možete stati i nastaviti sa čitanjem kasnije. Sliku možete gledati neograničeno vreme, ali muziku i film ne možete prekidati ukoliko ne želite da prekinete njihov ritam. Morate ih slušati, odnosno - gledati u kontinuitetu, u okviru ritma njihove prirode”, dodao je Džarmuš, koji je na Kustendorf stigao helikopterom.

To iskustvo leta od beogradskog aerodroma do Drvengrada opisao je kao zastrašujuće, ali je istakao da mu Srbija i Drvengrad izgledaju iz ptičje perspektive fantastično.

“Kada mi je Kusturica svojevremeno sa zanosom pričao kako na nekoj planini gradi selo od čistog drveta i kako ima ideju da u nezagađenoj prirodi stvori i ‘ekološki čist’, nekomercijalan festival na kojem neće biti emitovana ni jedna jedina reklama, to mi je, priznajem, delovalo nestvarno, ali znajući ga dobro, ne i nemoguće. Moram, međutim, da priznam da ovakvu lepotu nisam očekivao”, rekao je Džarmuš, dodajući da je veoma zahvalan što ga je Kusturica pozvao i priredio retrospektivu njegovih filmova za mlade studente koji su se rađali kada je počinjao da ih snima.

Džarmušu je u Drvengradu priređen prijem po dolasku, gde mu je uručena i nagrada u vidu filigranskog drvrta koje su izradili sveštenici manastira Manasija.

Kultni američki reditelj svojevremeno je napustio njujoršku Filmsku akademiju, jer su mentori njegov diplomski 80-minutni rad smatrali predugačkim. Na osnovu njega je snimio kasnije debitantski film “Konstantno gluvarenje”, kojim je učestvovao na brojnim festivalima u Evropi (osvojio je nagradu Jozef fon Sternberg u Manhajmu i nagradu FIPRESCI u Portugalu 1982), stekavši kultni status.

Potom se potvrdio i tako što je od restlova filmske trake Vima Vendersa napravio “Čudnije od raja” (1984), prvobitno zamišljen kao polusatni kratki film. To niskobudžetno roud ostvarenje iz tri dela govori o troje razočaranih mladih ljudi i njihovom putovanju iz Njujorka, preko Klivlenda, do Floride.

Film “Čudnije od raja”, koji će na Kustendorfu biti prikazan 14. januara, dobitnik je Zlatne kamere u Kanu 1984. i nagrade za najbolji film Američkog nacionalnog udruženja filmskih kritičara 1985.

Džarmuš je 1986. godine napisao scenario i režirao film “Pod rukom zakona” - priču o trojici robijaša iz njuorleanskog zatvora, kojom je, uz “Čudnije od raja”, i stvorio stereotip “nezavisnog” filma.

Naredni film, “Tajanstveni voz” (1989), Džarmuš je sačinio od tri priče (Daleko od Jokohame, Duh i Izgubljen u svemiru) koje se tokom iste noći odvijaju u malom hotelu u Memfisu. U tom filmu daje sliku američke kulture viđene očima stranaca: japanskih tinedžera, italijanske udovice i engleskog probisveta.

“Tajanstveni voz”, koji neće videti publika Kustendorfa, osvojio je u Kanu nagradu za najviši umetnički domet, a Dzarmuš je primenio uporednu naraciju i u narednom filmu, “Noć na Zemlji” (1991) - omnibusu od pet priča o odnosu taksista i mušterija u pet gradova širom sveta. Za taj film osvojio je 1993. godine Independent Spirit nagradu.

Džarmuš je 1999. snimio“Put samuraja” o crnom plaćenom ubici koji živi po samurajskom kodeksu Hagakure. Čitav film se vrti oko pitanja časti, bilo da je reč o samurajskom ili mafijaškom poimanju časti i osvete.

Njegovo naredno delo, konačna verzija filma “Kafa i cigarete” (2003), sačinjeno je od niza komičnih vinjeta povezanih upravo kafom i cigaretama, a jedna od njih (treća) osvojila je 1993. u Kanu Zlatnu palmu za kratki film.

Godinu dana kasnije snimio je “Slomljeno cveće”, koje je srpsku premijeru imalo na 34. Festu pre tri godine.

Sajt Kustendorfa je http://www.kustendorf-filmfestival.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org