Emotivan oproštaj od glumačke dive Milene Dravić

Divi srpskog i jugoslovenskog glumišta Mileni Dravić odata je poslednja pošta 19. oktobra u Zvezdara teatru u Beogradu u prisustvu članova porodice, prijatelja, kolega i mnogobrojnih obožavalaca, nakon čega je sahranjena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

O neizmernom daru, lepoti i dobroti Milene Dravić, nakon odavanja pošte minutom ćutanja, govorili su Dušan Kovačević, Jelisaveta Seka Sablić, Radoslav Zelenović, Jagoš Marković, Ljubomir Simović, Anica Dobra, Jugoslav Pantelić, Stefan Arsenijević, Vojin Ćetković, Branka Petrić i Dejan Mijač.

„Ako ste se rodili sa velikim darom za glumu i izuzetnom lepotom, vaše ime je Milena Dravić. I to se jednom dogodilo pre 78 godina. I nikada više“, rekao je upravnik Zvezdara teatra Dušan Kovačević.

Podsetivši da je pre samo deset meseci Milena Dravić na istoj sceni primila nagradu Dobričin prsten za životno delo, citirao je njene reči uoči te svečanosti: „Zvezdara je moje srce i moja duša pozorišna“.

„Mi smo u ovoj kući beskrajno ponosni na sve godine, a bilo ih je skoro 30, koje je Milena posvetila našem pozorištu. Ove njene lepe reči ispisaćemo na putu za scenu da ostanu u pamćenju zauvek“, rekao je Kovačević na komemoraciji kojoj je prisustvovao i ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević.

Pominjući njenog životnog i umetničkog partnera Dragana Nikolića, istakao je da „u našem pozorišnom, filmskom i televizijskom svetu nije bilo darovitijeg, gospodstvenijeg i lepšeg bračnog para“. „Bili su poštovani i voljeni širom bivše srećne, pa nesrećne Jugoslavije. Ovog leta Milenu su pozdravili ovacijama u gradovima gde su je zavoleli pre pola veka. A Milena je govorila da joj je žao što sa njom nije njen Dragan. Danas, dve i po godine od njihovog rastanka, ponovo će se sresti na nekom dalekom i možda lepšem svetu koji sigurno postoji za one koji su se voleli“, rekao je Kovačević.

Glumica Jelisaveta Sablić kazala je da se oprašta od Milene „sa puno poštovanja i sa mnogo, mnogo ljubavi“.

„Ostaje nam samo da se ponosimo što je bila naša, što je publika obožavala od prvog dana pa sledećih 50 i više godina, što je bila neodoljiva u komediji, moćna u drami, što je prešla granicu, a nije otišla, što je bila dobra, iskrena, draga, dobar prijatelj, lepa, do zadnjeg dana lepa. I hrabra, veoma hrabra jer se godinama borila sa strašnim danima, prvo boreći se za Draganov život, a onda i za svoj“, rekla je Seka Sablić, kuma Milene Dravić i Dragana Nikolića.

Filmski poslenik Radoslav Zelenović je istakao da je „umetnički opus Milene Dravić istorija srpske kinematografije i kinematografija bivšeg jugoslovenskog prostora“.

„Njeno stvaralaštvo je upečatljivi dokument jednog vremena. Podjednako je ubedljivo igrala kako u društveno angažovanim filmovima, tako i u delima crnog talasa, u komedijama, ratnim spektaklima, televizijskim i pozorišnim ostvarenjima. Svakom ulogom donosila je nešto autentično, svoje, neponovljivo, zbog čega je uživala nepodeljeno priznanje i kolega i kritike. Publika ju je obožavala, imala je harizmu karakterističnu za najveće zvezde u istoriji filma, a njen angažman na televiziji i u pozorištu uokvirio je jednu izuzetnu umetničku karijeru“, rekao je Zelenović, bivši dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke i direktor Festivala evropskog filma Palić, kojem je Milena Dravić takođe doprinela kao prva predsednica Odbora te manifestacije. Kako je dodao, ovih dana je zamoljen da odabere deset njenih najboljih uloga. „Odgovorio sam da to jednostavno nije moguće“, rekao je on i zatim nabrojao dug niz filmova u kojima je briljirala Milena Dravić.

Zelenović je takođe istakao da tokom 90-ih „Milena i Gaga nisu propustili ni jedno društveno gibanje, a da se nisu pojavili i jasno govorili ono što nas je sve mučilo, a njihov glas se daleko čuo“.

Pozorišni reditelj Jagoš Marković je rekao da mu je „teško da zamisli ovaj svet bez Milene Dravić.

„Taj svet neće biti isti. Biće mnogo manje lep, čestit, uzvišen, radostan. Bila je i ostala velika, prepuna lepote, one za koju je Dostojevski rekao da će spasiti svet. Bila je plemenitost, duh i šarm. Bila je Beograd i Jugoslavija. Bila je i ostala svet. Velika u svakom mediju, u svim žanrovima, u svakom trenutku života i rada. Zaista je bila svetlost, bila i ostala zvezda. Znam da je ta svetlost neugasiva. Živote nam je obogatila i ulepšala. Sobom je branila i svoju profesiju i ceo esnaf, i estetski i etički, a pre i posle svega branila je i dokazivala čovečnost“, kazao je Marković.

Pisac Ljubomir Simović je, uz navođenje ogromnog opusa i nagrada Milene Dravić, kao njen zaštitni znak izdvojio ulogu u filmu „Prekobrojna“, koja mladoj glumici, kako je ocenio, nije nudila ništa spektakularno.

„Nije to bila ni Ofelija ni Kordelija ni Petrunjela, ni neka od Čehovljevih heroina. Bila je to Ranka, seljančica koja u vreme socijalističke izgradnje odlazi na radnu akciju. Može li se zamisliti išta minimalnije, išta neatraktvnije od takve priče? Mileni je, međutim, i takva priča bila dovoljna da pokaže sva bogatstva svog talenta. Ako nečega možda nije bilo u samoj priči, bilo je u Mileni. Pod mudrim okom (reditelja) Branka Bauera i uz Ljubišu Samardžića koji će joj i kasnije biti čest partner, Milena je u ulogu te neugledne seljančice unela toliko života, toliko prirodnosti i neposrednosti, čednog, nepatvorenog humora, ljupkosti i šarma, toliko istine da je njom osvojila sve – i rafinirane filmofile i najširu publiku i Pulu i Zlatnu arenu“, rekao je Simović. Konstatujući da je „ona već tada pokazala da pripada glumcima od onog najvećeg formata kojima je i malo dovoljno da stvore veliko“, Simović je posebno naglasio njenu „veliku sposobnost za transformaciju koja joj je omogućila da tako ubedljivo ostvari blizu, smatra se, 200 najrazličitijih likova“.

Gumica Anica Dobra se u ličnom tonu obratila Mileni Dravić, rekavši da je kao mlada glumica upoznala neprikosnovenu zvezdu, ali i onu „pravu Milenu, toplu, nežnu, neposrednu“.

„Prihvatila si me odmah, pridobila i pustila u svoj prostor sa najprijateljskijim poverenjem i to se nikada nije promenilo kroz sve godine koje su za nama“, rekla je gotovo kroz suze Anica Dobra, prisećajući se njihovih noćnih razgovora „o ulogama, suštini glume i šta sve umetnik mora da žrtvuje i na šta ne sme čovek da pristane, a šta sve mora od sebe da zahteva...“.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić istakao je da „kada neko ostavi toliki trag kao Milena, onda ostaje da živi zauvek, ostaje da bude inspiracija, a u njenom slučaju i simbol svega što zaslužuje najdublji naklon“.

„Poput kulturnog prostora bivše države, čiji je bila najzvezdaniji simbol, Milena nastavlja da živi kroz svoja dela. Veliki broj briljantno ostvarenih uloga čeka da ih otkriju nove generacije, ali i oni kojima je komedija prva asocijacija na Milenino stvaralaštvo. Istoriju pokretnih slika ovog ili ovih prostora Milena je ispisala sa Purišom Đorđevićem, Brankom Bauereom, Veljkom Bulajićem, Boštjanom Hladnikom, Dušanom Makavejevim, Goranom Paskaljevićem...“, rekao je Pantelić, navodeći dalje niz značajnih reditelja.

Pantelić je ocenio da su Mileni Dravić „njen talenat i specifična odgovornost prema profesiji omogućili da na nepogrešiv način oživljava likove ispisane na papiru, da nam ih približi do te mere da pomislimo kako je Milena i Ranka i Haira i Mare i Natalija i Rajka i Višnja, Neda, Zorica, Živka, i Aleksandra i Hasanaginica, Filomena, Adela i Milja iz WR-a, ali i gospođa iz autobusa, devojka, majka“. „U svet pokretnih slika zakoračila je sa 16 godina, a već sa 22 dobila svoju prvu Zlatnu arenu u Puli. Usledile su mnoge uloge i nagrade, prošle su godine, a ove, 2018. u toj istoj Areni hiljade ljudi pozdravljale su Milenu dugim ovacijama. Ona je došla da se oprosti, a oni su je pozdravljali, kao što će je publika uvek pozdravljati kada je ugleda na velikom platnu pod zvezdama od kojih je jedna ona, Milena“.

„Milena, bila je čast poznavati te, privilegija sarađivati sa tobom, a sada nama u Kinoteci privilegija, čast i obaveza biće čuvanje uspomene na tebe, kroz tvoj i Gagin legat i projekcije filmova u kojima će ti se poput nas diviti i oni koji će doći posle nas i oni koji će doći posle njih“, naglasio je Pantelić.

Glumci Branka Petrić i Vojin Ćetković prisetili su se sa toplinom zajedničkih trenutaka sa dragom koleginicom, a reditelj Stefan Arsenijević ispričao je anegdotu sa poslednje klape filma „Ljubav i drugi zločini“, kada su Milenina popularnost i njen neposredni gest spasli snimanje.

Pozorišni reditelj Dejan Mijač priznao je da je ne retko razmišljao o fenomenu Milene Dravić.

„U današnjem svetu kad ti neko učini nešto dobro, ti se zapanjiš, jer ne očekuješ dobro. Dobra među ljudima je vrlo malo. Ono što je najvažnije kod Milene to je bila ta dobrota. Dobrota koju je isijavala, koju je publika znala da primeti i koja je ljude raznih karakternih kvaliteta opredeljivala da vole Milenu“, kazao je Mijač. Ističući da „dobrotu ne može nositi neko ko nema ljubavi“, rekao je da je „Milena volela sve što je život i od svega toga pomoću ljubavi pravila čaroliju“. „Zato ona od nas odlazi kao neka dobra vila. Sve nas u gledalištu Milena je zadužila svojom dobrotom i ljubavlju“, zaključio je Mijač.

Tokom komemoracije emitovani su inserti iz filmova i iz čuvene predstave „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti“, a nakon pesme „Milena“ Arsena Dedića, skup je završen dugim aplauzom koji su svi prisutni na nogama uputili kao poslednji pozdrav Mileni Dravić.

Milena Dravić sahranjena je u Aleji zaslužnih građana, gde počiva i Dragan Nikolić, a ispraćena je u prisustvu mnogobrojnih prijatelja, kolega i poštovalaca nakon opela koje je služio mitropolit Porfirije i poetskog teksta koji je o njoj napisao Dušan Makavejev, a pročitao ga je Vojislav Brajović.

(SEEcult.org)