Finale nagrade Mangelos 2021. u Remontu
Izložba finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2021. godinu biće otvorena 5. jula u Galeriji Remont u Beogradu, uz proglašenje dobitnika tog prestižnog priznanja za mlade umetnike u Srbiji, koje će biti dodeljenjo jubilarni, 20. put, a podrazumeva dvomesečni studijski rezidencijalni boravak u Njujorku i samostalnu izložbu.
Učesnici finalne izložbe Nagrade “Mangelos” za 2021. godinu – Luka Cvetković, Stefan Lukić, Jelena Micić, Arpad Pulai i Tijana Radenković, uoči otvaranja će pojedinačno predstaviti svoj rad članovima žirija, koji će potom doneti konačnu odluku o dobitniku/ci.
Žiri jubilarne dodele nagrade “Mangelos” čine istoričarka umetnosti i kustoskinja u Kulturnom centru Beograda Katarina Kostandinović, istoričarka umetnosti i nezavisna kustoskinja Teodora Jeremić iz Beograda, likovni kritičar, samostalni kustos i urednik likovnog programa u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu Dejan Vasić, samostalni kustos iz Njujorka Boško Bošković i umetnica i profesorka na Beogradskoj akademiji poslovno umetničkih strukovnih studija dr Milica Ružičić, dobitnica nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2004. godinu. U žiriju od drugog kruga učestvuje i nezavisna kustoskinja iz Njujorka Amy Rosenblum Martin, koja je sarađivala sa brojnim muzejima i galerijama širom sveta, a nedavno je bila i gostujuća kustoskinja-saradnica dr Nicole R. Fleetwood na izložbi “Marking Time: Art in the Age of Mass Incarceration” u MoMA PS1 u Njujorku.
Najmlađi finalista ove godine je Luka Cvetković (1995, Ričmond, SAD), koji je završio osnovne i master studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u klasi Mrđana Bajića. Učestvovao je na samostalnim i grupnim izložbama, među kojima se izdvajaju: Radovi na sceni, Praško kvadrijenale 2019 (Češka); It Is Your Birthday, 2019 (Srbija), Vistula is Burning 2020 (Poljska) i 1999 - The Oracle Told Me I Would Fall In Love With The One, 2019 (Slovenija). Zbog potrebe za širim dijalogom, 2018. godine je sa grupom umetnika, kustosa i dizajnera osnovao Institut za aplauz, kolektiv čiji je fokus istraživanja bio publika i umetnost u javnom prostoru. Dobitnik je više nagrada i stipendija, među kojima su i nNagrada za specijalnu kreativnu inovaciju i stipendija Hans Wilsdorf fondacije. Trenutno je student dvogodišnjeg master programa “Work.Master – savremene umetničke prakse” na Univerzitetu umetnosti i dizanja (HEAD) u Ženevi, pod mentorstvom Martena Spangberga i Anselma Frankea. Takođe, specijalni je predavač u okviru studentskog programa Univerziteta umetnosti u Londonu (UAL).
Luka Cvetković, Smiling Firefighters, performans, 2020, foto: Jakub Slabek
Performans “Smiling Firefighters”, koji Cvetković predstavlja na izložbi finalista, bavi se banalnošću participacije u kolektivnom neznanju, pod pretpostavkom da političke, socijalne, ekološke i lične (intimne) požare najčešće uočavamo samo kao sliku neispravnih sistema; onih koji bi požare trebalo da gase. Stoga se performans može razumeti kao dizajniranje kvara sistema. S druge strane, performans propituje oblike performativnosti unutar izložbe kao umetničke manifestacije sa željom da granicu između izložene umetnosti i kolektivnih performativnih uloga unutar umetničkog sistema učini radikalno vidljivom.
Postavka izložbe finalista nagrade “Mangelos” za 2021. obuhvata i dokumentaciju Cvetkovićevog performansa “Honey, I’m home” koji se, prema rečima umetnika, odnosi prema pasivnom posmatraču, neprisutnom vatrogascu, svima koji podmeću požare, a da toga nisu svesni.
Finalista Stefan Lukić (1985, Užice) diplomirao je 2018. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, a treću godinu osnovnih studija proveo je na razmeni na Akademiji lepih umetnosti u Parizu. Trenutno je na master studijama na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Učestvovao je na master klasu na Kraljevskoj akademiji u Amsterdamu 2019. Dobitnik je nagrade za slikarstvo na FPU za 2016. godinu.
Imao je nekoliko samostalnih izložbi, između ostalih: “Veličina (ni)je bitna!” u alternativnom prostoru Kvaka 22, “Međuprostor” u Umetničkom prostoru U10, “YUGOnostalgija” u Narodnom pozorištu Užice, “Lice i naličje” u Narodnom muzeju u Kragujevcu… Grupno je izlagao u Parizu, Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu...
Parola Pobeda (ni)je umetnost! / Victory is(not) art! naziv je najnovijeg crteža-događaja Lukića, čije će se privremeno zaustavljanje dogoditi 5. jula, a njegov tok može se pratiti na Instagram profilu stefanlukic.art. Reč je o umetničkom delu u nastanku, koje se sastoji od performansa, pop-up izložbi, intervencija u javnom prostoru, instalacija, video radova, fotografija, slika i crteža... U njemu, kako navodi umetnik, želi da glorifikuje PUT u odnosu na CILJ, pokušaj u odnosu na pobedu! “Da je Sizif izgurao kamen, bio bi anoniman”, navodi Lukić.
Stefan Lukić, Prvi krug u Barseloni - Tramvaj zvani želja, performans, 2021. foto: Aleksandar Čelar
Među finalistima “Mangelosa” je i Jelena Micić (1986, Knjaževac), koja je magistrirala na Akademiji likovnih umetnosti u Beču (2020), na odseku za Tekstualnu skulpturu, a master studije filozofije (2012) i diplomske studije završila je na Katedri za skandinavske jezike i književnosti (2010) na Univerzitetu u Beogradu. Nagrađena je Würdigungspreis der Akademie der bildenden Künste Wien za najbolje završne teze (2020), Ö1 Talentestipendium Bildende Kunst (2018) i stipendijom kültür gemma (2018).
U umetničkoj praksi bavi se društveno-političkim aspektima boje i bojnih sistema. Osnivačica je neformalne grupe Umetnik*. Među njenim odabranim izložbama su: Alles in Ordnung. Wien Museum, Musa Startgalerie, Beč; I learned from the best, DKSG, Beograd; Recikletar: Plastika ude u raj, Šok zadruga, Novi Sad; Soba za izolaciju, Dom omladine, Beograd (2021); Multiple Singularities, xhibitE, Beč; Die Geburt des Museums der Migration, Die Schöne, Beč; bleischwer, Fabrikraum, Beč (2020); Molera, Temporary Parapet, Bratislava; kunstnah/kunstfern, Galerija IG Bildende Kunst, Beč (2019); No-Yellow, Reflektor, Užice; minus20degree: Art&Architecture Winter Biennale, javni prostor, Flahau (2018); Bojna polja, Mali likovni salon KCNS, Novi Sad; Tiefe Kirschen, Lisa Kandlhofer, Beč; Different Worlds, Kino Šiška, Ljubljana (2017); Anekumena, Dom omladine, Beograd; Ohne Titel (Projektraum/Plattform), Austrian Sculpture Park, Grac (2016); Otac/Father, Inex, Beograd (2015); Forma.izam, SKC, Beograd (2014).
Jelena Micić, Održavanje slika, dokumentacija: performativno slikarstvo. Dimenzije varijabilne, 2016 ©Jelena Micić
Instalacija Jelene Micić “Twisting by the Pool”, koncipirana namenski za izložbu finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos”, referiše na grupu performativnih i redimejd radova Putzmalerei, koju je započela 2016. godine tokom studija na Akademiji likovnih umetnosti u Beču i kroz koju tematizuje i preispituje granicu umetnosti i stvarnog života, odnosno njenih profesionalnih i egzistencijalnih iskustva kao umetnice i spremačice. Ironičnog naziva, preuzetog od rok grupe Dire Straits, aktuleni rad/prostornu instalaciju čine sterilna konstrukcija od pločica ispunjena sredstvom za održavanje sanitarija i uklanjanje kamenca Betazid Rosso i sažeto uputstvo za njegovu upotrebu. Batazid Rosso je kiselo koncentrovano sredstvo austrijske kompanije hollu Systemhygiene GmbH koje je prema Globalno harmonizovanom sistemu klasifikacije i obeležavanja hemikalija UN označen sa GHS05. Ta supstanca, opasna po zdravlje, često se koristi u praksi “profesionalnog” čišćenja i neretko bez upozorenja za radnike i radnice, kao i bez neophodnih mera zaštite, uslova za rad i sigurnosti u pogledu prava na zdravstveno osiguranje i zaštitu prilikom gubitka posla. Rad neposredno suočava posetioce sa opasnošću sa kojom se nezaštićena, često i prekvalifikovana fizička radna snaga svakodnevno susreće tokom radnog procesa, ali i podriva sam pojam uzvišenog kao užitka u pretnji sa sigurne distance. Inkorporirajući sopstveno radno iskustvo, Jelena Micić ispituje ekonomske, socijalne i političke postulate austrijskog tržišta rada, kao i hijerarhijski sistem koji definiše i reguliše rodne i profesionalne uloge (ne)državljanki-migrantkinja sa prostora bivše Jugoslavije, koji nije deo Evropske unije.
Finalista Arpad Pulai (1986, Vrbas) diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku Tekstil, gde trenutno radi kao umetnički saradnik u nastavi. Od 2011. godine aktivno izlaže u polju dizajna i umetnosti tekstila. Bavio se patinažom kostima u polju filmske produkcije. Dobitnik je nekoliko prestižnih nagrada, uključujući Veliku nagradu na 45. Majskoj izložbi 2013. godine za “Tekstilnu zidnu pregradu sačinjenu od termičke prese”, kao i likovnu nagradu “Nagyapáti Kukac Péter” za 2017.
Njegovi radovi nalaze se u kolekciji Ateljea 61, Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu i Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Član je ULUPUDS-a i Evropske mreže tekstilaca (European textile network) i Umetničkog saveta Ateljea 61. Osnovao je udruženja građana “Čunak”, koje ima za cilj revalorizaciju tekstilnih tehnika, rad na horizontalnim i vertikalnim razbojima, obuku ručnog i mašinskog pletenja i likovno-tekstilne radionice.
Arpad Pulai, Introspekcija, tekstilna skulptura, vuna, 136 x 50 x 45, 2017.
Pulai se u radovima uglavnom bavi sociološkim temama, održivošću tekstilnog dizajna u okviru ekoloških, prirodnih materijala i reciklaže. Radio je u Školi za dizajn “Bogdan Šuput” u Novom Sadu, kao profesor na predmetu Oblikovanje tekstila, a 2019. godine upisao je doktorske studije na Fakultetu primenjenih umetnosti, gde se bavi istraživanjem tekstilnih struktura pod uticajem biomimetike, koja za njega čini imperativ stvaralačkog razvoja tekstilnog dizajna.
Na izložbi finalista nagrade “Mangelos” Pulai se predstavlja radovima “Introspekcija” i “Tekstilna bašta”. Rad “Introspekcija” se sastoji od eksperimentalno nadrealne konstelacije, zoomorfnih, biomorfnih i ljudskih formi. Kao rezultat daljeg istraživanja, introspektivna faza stvara nezamislive - imaginarne forme ljudskog bića. Bezgranično preispitivanje sebe kroz druge životne forme, poistovećivanje sa njihovim karakternim osobinama, odnosno, duboko poniranje u sebe kroz druge forme daje novu dimenziju radu. Bezgranični opus analiziranih uspomena koje koristi stvaraju, kako kaže umetnik, nove sinaptičke veze, odnosno, sećanja koja se naknadno povezuju u jednu nadrealnu celinu. Rad “Tekstilna bašta” nastavak je umetnikovih ineteresovanja za biomimikriju u tekstilu, kao i istraživanje biljnih oblika i njihova implementacija u dizajnu tepiha tehnikom filcanja vune. Površinska relejfna struktura tepiha istovremeno deluje na vizuelni i taktilni način percepcije. Tepih zamenjuje prirodno tlo u urbanim i zatvorenim prostorima. Jedan od glavnih ciljeva umetnikovog kreativnog procesa je spajanje prirodnih oblika sa tekstilnim strukturama kako bi stvorio delo koji istovremeno ima estetsku i funkcionalnu primenu.
Finalistkinja Tijana Radenković (1991, Kraljevo) završila je osnove studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. dr Čedomira Vasića, master 2014. godine u klasi prof. dr Milete Prodanovića, a doktorske umetničke studije 2021. pod mentorstvom doc dr Zorana Todorovića. Kao student doktorand bila je na Erasmus razmeni na Fakultetu za umetnost i dizajn (odsek Intermedia) u Bratislavi, kod prof. Ilone Nemet. Učestvovala je na više grupnih i samostalnih izložbi u Srbiji, Slovačkoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, a ove godine i na dve umetničke rezidencije - K.A.I.R Arstist in Residence u Košicama i SNG Shaubmarov Mlyn u Pezinoku u Slovačkoj. Živi i radi kao pedagog u srednjoj Dizajnerskoj školi u Bratislavi.
Tijana Radenković, EDEN - Immortal Place (deo II), instalacija u prostoru, detalj, 2021. foto: Michaela Imreová
Tijana Radenković je, između ostalog, bila učesnica festivala S.U.T.R.A. (2016) po pozivu kustosa Ivana Stanića u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu, te 37. Susreta akvarelista “Idoli i ideali” na Umetničkoj koloniji Ečka 2016, po pozivu kustoskinje Slavice Popov.
Radovi Tijane Radenković nalaze se u kolekcijama: Narodnog muzeja u Kraljevu, Surduličkog kulturnog centra, Savremene galerije Zrenjanin, Imago Mundi Luciano Beneton kolekcija.
Posmatrajući naše želje i strahove, naše ideje o tome šta je “idealni prostor” u kojem se odvija naša istinska neiskrivljena komunikacija sa prirodom, umetnica kao polazište u radu “Eden - Immortal Place (II)” uzima biblijski trenutak - priču o Rajskom vrtu. Prostor je predstavljen kao savršen ekosistem u kojem se, naravno, pojavljuju i akteri ljudske vrste, odnosno Adam i Eva. Ova idealna utopija, ili mesto koje predstavlja besmrtnost, izgrađeno na mitologiji, u koje duboko verujemo kao društvo, jedna je od centralnih tema istraživanja Tijane Radenković. Instalacija “Eden - Immortal Place (II)”, odnosno rekonstruisani mitološki prostor, ujedno je i rekonstrukcija društva, njegovi odrazi i sistemi koji propadaju svakodnevno, a kojima smo mi, ljudska vrsta, svedoci od daleke prošlosti sve do današnjice i neizvesne budućnosti.
Dodela nagrade “Mangelos”, koja nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, Dimitrija Bašičevića Mangelosa, organizovana je u saradnji sa Residency Unlimited (Njujork) i uz podršku Trust for Mutual Understanding (Njujork). Remont organizuje dodelu te prestižne nagrade, koja je deo međunarodne mreže Young Visual Artists Awards (YVAA), u saradnji sa Fondom “Ilija & Mangelos” iz Novog Sada.
Osnivanje nagrade “Mangelos” pre dve decenije bilo je deo šire inicijative koju je još početkom 90-ih godina 20. veka pokrenuo Fond za civilno društvo kao prvi internacionalni nagradni program za mlade vizuelne umetnike/ce u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Predsednik Vaclav Havel je 1990. godine, na predlog tadašnjeg ambasadora SAD Vilijema Luersa (William Luers) i njegove supruge Vendi Luers (Wendy Luers), osnivačice i predsednice Fonda za civilno društvo, zajedno sa grupom umetnika i intelektualaca, ustanovio nagradu koja će poneti ime prominentnog češkog likovnog i književnog kritičara, esejiste i filozofa Jidriha Halupeckog (Jindřich Chalupecký).
Nagrada je pokrenuta sa idejom da se organizuje godišnji otvoren, transparentni konkurs sa nezavisnim žirijem koji će valorizovati rad umetnika/ca do 35 godina, sa ciljem da im se otvori prostor i stvori mogućnost internacionalnih iskustava. Od samog početka nagrada je podrazumevala višemesečni studijski i rezidencijalni boravak u SAD - najpre u Headlands Center for the Arts u Sausalitu u Kaliforniji, a potom i dugi niz godina u ISCP-u (International Studio and Curatorial Program) u Njujorku, te od 2015. u Residency Unlimited, takođe u Njujorku. Vremenom, organizatori iz drugih zemalja centralne i jugoistočne Evrope preuzeli su takvu strukturu nagrađivanja i njihovim zalaganjem uspostavljena je mreža YVAA, koja obuhvata sve zemlje na prostoru bivše Jugoslavije, kao i Albaniju, Bugarsku, Češku i Slovačku.
Nagrada “Dimitrije Bašičević Mangelos” podržana je od Ministarstva kulture i informisanja Srbije, a realizaciju performansa “Smiling Firefighters” Luke Cvetkovića omogućila je firma Vatrex Rescue doo.
Izložba finalista nagrade “Mangelos” za 2021. u Remontu biće otvorena do 30. jula.
*Pogledajte vođenja kroz izložbe finalista nagrade "Mangelos": 2020. (dobnitnik Žarko Aleksić), 2019. (dobitnica Katarina Petrović), 2018. (Nadežda Kirćanski), 2017. (Jelena Mijić), 2016. (dobitnica Nina Simonović), 2015. (dobitnik Marko Marković), 2014. (dobitnica Nataša Kokić), 2013. (dobitnik Saša Tkačenko), 2012. (dobitnik Slobodan Stošić).
(SEEcult.org)
